Док је Русија уз нас, има наде!

  Наша руска браћа веома често постављају питање како живимо, ми косметски Срби? Па, драга наша браћо, у односу на мртве, ми смо још увек добро...ако је добро бити окружен непријатељима; ако је добро то што српска деца у понеким селима деле школу са албанском децом, као што је случај са мојим ученицима у Црквеној Водици; ако је добро то што не видимо будућност; ако је добро то што просветни радници, попут мене, уз много муке стижу до свог радног места, а никога за то није брига; ако је добро то што струје више нема него што је има у косметским енклавама... Овако бих могла да набрајам до бесконачности, али како нада увек последња умире, ја се искрено надам да ће веома брзо и нама бити боље.
     
     Ја сам оптимиста и верујем у боље сутра, а ево и зашто...
     Док су Шиптари захтевали да се ЕУЛЕКС што пре размести по целом Космету, ми нисмо то одобравали, а сада, када смо ми одобрили њихово размештање, Шиптари протествују, подмећу бомбе под аутомобиле и прете! Није ми јасно када ће они да схвате да су искоришћени и да никада неће добити то што траже?!
     
     На почетку су ликовали, певали оде Билу Клинтону и Медлин Олбрајт, улицама у Приштини давали њихова имена... За америчке доларе куповали су руски чај и застарело кинеско наоружање, пуцали на Србе и гађали их каменицама, палили српске куће и српске светиње. Било им је добро док је трајало, но сада ствари стоје другачије.
     
     Сада већина Шиптара искрено жали за временом Слободана Милосевића, у коме су боље живели, док мањина ужива у благодетима мафијашког пословања и држи у страху многобројну сиротињу која нема шта да једе, још увек опијени испуњењем сна о "независној држави Косово" коју, изгледа, никада неће добити. Џорџ Буш брише лажне сузе и жали због напада на Ирак, али није довољно поштен да каже Шиптарима да их је искористио и да му више нису потребни! Бушу је Русија ноћна мора, јер да није Русије, можда би он и помогао Шиптарима да нас све протерају и да добију цело Косово и Метохију! Али, авај! У Америци влада економска криза већа него она из 1930. године, уз то се још увелико припремају за напад на Иран, стрепећи од тога какав ће став заузети Русија?! Ко ће још да мисли на тамо неке Шиптаре, дивље племе са Проклетија?! Имају Амери преча посла...
     
     А сироти Шиптари, покрадоше сву стоку сељацима у Сувом Долу, како би прехранили своје многочлане породице. Од 40 крава, у Сувом Долу, нема више ни једна! Прикраду се ноћу, посебно воле кад пада киша, уђу у двориште српског домаћина, а овај премро од страха, ћути јадан...нека носе све што им је воља, само нек не секу српске главе! Затим сруше зид стаје, обују крави вунене чарапе да се не чује топот корака, и одведу... односе и јагњад, јарад, козе, овце, све што нађу. Пријави то, сутрадан, српски домаћин косовској полицији, али се ништа не предузима да се лопови открију и похапсе.
     
     С друге стране, Србе застрашују укидањем косовског додатка на плате у државним предузећима, протеривањем са радног места ако се побуне...док шачица одабраних плива у "лако зарађеним парама" и не брине за будућност своје деце јер има дебелу политичку залеђину. Просветни радници, који раде по косметским енклавама, сами себи плаћају путне трошкове које би по Закону морала да плати држава, а осим тога веома често морају стопом да долазе до радног места или да плаћају високу цену некоме да их превезе. Пошто у целој Србији просветни радници имају законско право на надокнаду путних трошкова, просветни радници са Косова и Метохије, по том питању, осећају се грађанима другог реда. У већини школа на Косову и Метохији учи се руски језик, али уџбеници које је Влада одобрила не долазе у наше продавнице. У многим енклавама, нема чак ни продавнице школског прибора. Нисам у целости упозната са ситуацијом у другим школама, али у школи "Доситеј Обрадовић" у Црквеној Водици, деца немају ни пристојни клозет, него се користе пољским клозетом који је у очајном стању. У ходнику школе постоји једна чесма где деца могу опрати руке. Директор нема пристојну канцеларију, а наставници пристојну зборницу. Ни једна врата на школским просторијама се не могу затворити, прозори не дихтују, намештај је поломљен и у очајном је стању. Осим тога, школу деле српска и шиптарска деца. Српска деца иду у сколу пре подне, а шиптарска после подне. Наставници Шиптари избегавају сваки сусрет и контакт са српским колегама. Пристали су да деле школу на иницијативу УНМИК-а. Постоји реална опасност да дође до инцидента међу децом, јер су деца најпогоднија за манипулацију. Међу Србима постоји добра воља да се њиховој деци сагради нова монтажна школа, али за то немају новца.
     
     Крајем новембра месеца, била нам је у посети Олга Коротејева. Донела је поклоне ученицима школе "Доситеј Обрадовић" из Црквене Водице, студентима руске Катедре и гитару на поклон средњој музичкој школи "Миодраг Васиљевић" из Косовске Митровице. Олга је такође донела на поклон 80 евра, које је од свог студентског џепарца издвојио московски студент Пономарјов за ученике из Црквене Водице. Од тих пара се деци уводи интернет, како би им се омогућило упознавање и дружење са вршњацима из Русије. Наставници, ученици и њихови родитељи, били су ганути до суза овим гестом Олге Коротејеве, јер су то били први поклони које су уопште добили од неког. Мислили су да су заборављени од свих, али је Олга у њима пробудила нове наде и дала им мотивацију да још боље уче руски језик.
     
     Док је Русија уз нас, за нас има наде! Од срца се захваљујем руској браћи и сестрама на поклонима! Бог вас чувао, руска браћо! Нека вам се добро добрим врати!