ГАЂАО САМ АМФИЛОХИЈА

"Свестан сам тога да је садржај мог писма такав да је неко морао да буде повређен, И директно сам ишао на то да „повредим" митрополита Амфилохија јер је он најодговорнији од свих нас"

Нисмо ми млади изгубили Косово, већ они који су само говорили пароле...Владика Григорије

Владика захумско-херцеговачки Григорије у интервју за Пресс каже да је писмом које је упутио свим владикама намерно хтео да „повреди" митрополита Амфилохија, али да му је сада жао због тога. Иако већина српских владика јавно не жели да говори о његовом писму, Григорије наводи да је добио „двадесетак одговора", али не и од Амфилохија, председавајућег Синода СПЦ.

- Када бих поново писао писмо, наравно да бих га променио. Увек је тако са стварима које непосредно осећате и тако их стављате директно на папир. То је цена искрености и унетих осећања. Мењао бих га тако што би било сажетије, али у суштини је то то. Али, ништа конкретно не бих избацио, ниједан податак, само можда понеку прејаку реч, да нико не буде лично повређен. Али, садржај је такав да је неко изгледа морао да буде повређен и тога сам дубоко свестан. Најдиректније сам ишао на то да, метафорично речено, „повредим" митрополита Амфилохија, јер је он ипак најодговорнији од свих нас.

Управо тај кога сте повредили вам преко посредника и одговара да сте тим писмом показали да претендујете на трон српског патријарха?

- Теза да ја хоћу да будем патријарх, да ме подржавају људи на власти и да сам због тога написао писмо позната је још из времена од пре Сабора, и то је покушај да ме лично дискредитују. А када је већ о томе реч, код нас је власт, још од турског доба, сматрана за непријатеља. И више пута сам се и сам и чудио и смејао томе. А, не знам да ли имам подршку власти, иако сам прочитао бар хиљаду пута да ме подржавају председник Србије Борис Тадић и премијер Републике Српске Милорад Додик...

Није тајна да сте пријатељ са премијером Додиком, заједно играте фудбал, гледате утакмице...

- Разни људи ме лично подржавају, а неки су, опет, против мене, и то није никакав грех. И ако ме и подржавају Тадић и Додик, и ко зна још ко, и ако они желе да ја будем патријарх, није то ништа страшно нити грешно. Сасвим је легитимно да сваки крштен човек буде заинтересован за то ко ће бити патријарх, његов свештеник или епископ.

Не може Кркобабић да буде главни

Ви сматрате да на чело цркве треба да дође неко млађи, неко ко разуме потребе нових генерација, чак сте навели и да министар вера Богољуб Шијаковић дели ваше мишљење.

- Министар Богољуб Шијаковић јесте причао с владикама о томе да би нови патријарх требало да буде неко млађи и енергичнији. Не може нама у држави главни да буде Кркобабић! Па, то нема нигде! Морамо да мислимо на потомство. Али, знате, Шијаковић је професор Богословског факултета, живот му је посвећен Цркви и пријатељ је с многим владикама. Али, он никада није поменуо ниједно име, и он има право да као министар и као верник изнесе свој став и разговара с владикама јер сарађују на пољима просвете.

Али, наравно, није легитимно да било ко у томе арбитрира или да на то утиче на било какав начин, нелегитимним средствима. Али је природно бити за некога, поштовати некога и мислити да је он добар у нечему. Мени је то част и позив да будем што одговорнији. Али, ипак је тешко поверовати да ја могу да будем патријарх српски, с обзиром на то да га бирају владике које су много искусније и старије од мене.

Али, главна замерка која је изнета на ваш рачун јесте да сте управо ви кандидат власти и неко ко ће признати независност Косова. Ни у вашем писму се Косово нигде не помиње, осим што наводите речи једног човека који каже да смо га изгубили.

- На реч „Косово" увек се најежим и одмах, као и сви, осетим страшну, речима тешко описиву одговорност. Борба да повратимо Косово је била и биће непрестана. Независно Косово је признала Црна Гора, али Србија и БиХ нису. Јер, никакво „независно Косово" не постоји. Косово је заувек у мом срцу, у нашим срцима! И шта је уопште независно?! Ни Србија, ни РС, ни БиХ нису га признале. Изгубили смо могућност да контролишемо ту територију и наше људе тамо зато што су Албанци хтели независно Косово, и зато што су Американци то хтели. Али, то је њихов проблем и њихово недело. А наше недело је што смо дозволили да дођемо довде докле смо дошли, што смо уопште дошли у опасност да га изгубимо. Морамо што пре да се суочимо са својим слабостима, да поставимо себи питање: да ли смо и зашто толико слаби да се ствари тамо одвијају овако неповољно по нас.

Значи, ипак смо изгубили Косово?

- Нисмо ми, млади људи, криви за све то што се тамо десило и што се дешава, већ они који само говоре пароле, а ништа не раде! Типичан је пример како су се сви ругали кад је за шефа дипломатије постављен млади Вук Јеремић. А то што је он урадио је много, неупоредиво више од оног што су толики други урадили. Али, ми Косово нисмо изгубили. Изгубили смо, нажалост, важан део суверенитета над њим, и то боли. Неко је и са наше стране за то крив, а не само наши непријатељи.

Да ли је један од оних који су говорили само пароле о Косову и митрополит Амфилохије?

- Митрополит Амфилохије није имао моћ да нешто уради, али јесу они који су владали и грешили и у вези са Црном Гором и у вези са Косовом. Једино смо владика Атанасије и ми из Херцеговине говорили да ћемо изгубити Косово јер је Слободан Милошевић учинио толико погрешних потеза. Он је био прави губитник, без истинске свести о томе шта је Косово и како га сачувати.

Да ли нам можете рећи ко је подржао ваше ставове које сте изнели у писму?

- Добио сам двадесетак одговора, али, наравно, не могу да кажем од кога. То су лична писма, мени упућена. Ако буду желели да се обрате јавности по том питању, нека то сами учине. Већина каже да је идеја у основи добра. А огроман број важних свештеника каже да је то писмо било потребно, као и катарза. Али, питајте ви друге владике! Нека вам они сами кажу.

А да ли сте добили одговор неког владике који је осудио оно што сте навели у писму?

- Да, и тиме сам такође задовољан. То су добри и озбиљни људи, рекли су ми да виде мој бол, да сам искрен и да неке речи тешко заболе. Владика Георгије канадски анализира сваку моју реченицу и ни у чему није сагласан са мојим ставовима. Али, идем даље.

Да ли вам је одговорио митрополит Амфилохије?

- Још није, колико чујем, презаузет је. Али, с митрополитом сам разговарао пре него што сам послао писмо и рекао сам му све што у њему пише. Он је човек који може то да поднесе. Рекао сам му и да смо направили низ грешака. Каже ми „добро, ‘ајде више да не правимо грешке и да пробамо да их решимо". Да се писмо није појавило у јавности, митрополит би са свима нама радио на томе да поправимо ствари. Јако је добро то што њему можеш да кажеш све, а да те због тога не замрзи, он није злопамтило.

Јасно сте навели примере подела у врху Цркве?

- Да, и оне се таложе годинама. Кад је био проблем са владиком Пахомијем, рекао сам да не може тако. Говорио сам и јасно и гласно! Као што сам пет пута на Сабору поновио да је скандалозно да владика Филарет штрајкује глађу, а да Црква о томе ћути! Како сад некоме да кажемо да штрајк глађу није хришћански?