Ремек-дело руског балета пред београдском публиком

У београдском Сава центру је пред пуном салом одржан спектакл какав још није виђен у србској престоници, с обзиром да је одигран чувени балет „Крцко Орашчић“ композитора Петра Чајковског у извођењу два руска императорска театра, уз учешће србских балетских играча. Суштину ове представе која је у недељу увече показана домаћој публици, најбоље је описао кореограф Јуриј Андрејев, са речима да су се «у том креативном пројекту испреплеле руска и србска балетска школа и културе».

Балет „Крцко Орашчић“ се често игра у Београду на сцени Народног позоришта око Божићних празника, али овог пута је био виђен у јединственој поставци јер су га у оквиру пројекта „Руска култура у Србији“ одиграли прваци Маријинског и Михајловског театра из Санкт Петербурга, те солисти Београдског балета , а свој удео су имали и ученици балетске школе „Лујо Давичо“ и панчевачки дечији хор „Звончићи“. Иначе, „Крцко Орашчић“ или „Шчелкунчик“, како се зове у руском оригиналу, свакако је један од најпопуларнијих балета у свету, а први пут је одигран пре више од 100 година, и то управо у петербуршком Маријинском театру, што значи да су га београдској публици представили данашњи наследници његових првих играча, и то у класичној поставци представе, која је најближа оној првобитној из далеке 1892. године.

Подсетимо, то је трећи и последњи балет руског композитора Петра Иљича Чајковског, који се на многим светским сценама изводи управо у време новогодишњих и Божићних празника, с обзиром да је радња представе смештена баш у то време, а заједно са друга два позната балета – „Лабудовим језером“ и „Успаваном лепотицом“, сачињава такозвана „три велика балета“ Чајковског, који се с правом сматрају руским и светским балетским ремек-делима.

Овај најновији успех руског балета у србској престоници представља већ уобичајену појаву јер он традиционално наилази на одушевљење београдске публике. Примера ради, „Лабудово језеро“ Чајковског је пре три године на том истом месту, дакле у Сава центру, тада у извођењу Московског балета, дочекано уз овације 4.000 посетилаца који су испунили дворану до последњег места, а као што смо видели пре пар дана, нешто слично се поновило и овог пута. Како је тим поводом изјавила шефица агенције «Руска култура у Србији» Аљона Иштокович, режисери су се потрудили да приближе представу «Крцко Орашчић» оригиналној сценографији, уносећи и свој сопствени стваралачки допринос, а на крају је додала да су покушали објединити две балетске школе, руску и српску, и тако поклонити гледаоцима праву посластицу.

Наравно, треба ли уопште поменути да су у томе у потпуности успели, зато што је по реакцијама публике то било више него очигледно. Наиме, да је којим случајем Петар Чајковски пре 121 годину могао да претпостави на какав топли пријем ће његов балет наићи у Београду, вероватно би и он сам више ценио свој уметнички дар, с обзиром на чињеницу да тада није био сасвим задовољан тим балетом и чак је нерадо прихватио понуду да га компонује. Међутим, србска публика му је у недељу увече још једном срдачно захвалила за његов стваралачки рад. Исто као и данашњим првацима руских театара из Санкт Петербурга на њиховом врхунском извођењу „Крцка Орашчића“ у београдском Сава центру.

Ратко Паић,