Да ли је висока политика изгубила свој велики "сјај" у 2013. години?

Смрћу бившег председника ЈАР Нелсона Менделе почетком децембра у галерији харизматичних политичара света постало је много тамније. Такав је утисак да је 2013. године неко решио да у велику политику пусти мање светла. Пре Менделе преминуо је најупечаљивији председник савременог доба, венецуелански Уго Чавес. Италијани су истерали из парламента и фактички угасили политичку каријеру бившег премијера Силвија Берлусконија. У Аустралији је изгубила дужност прва жена премијер лабутистичка амазонка Џулија Гилард.

Сви они који су преминули или изгубили дужност могу да се воле или не воле. Али једно им се не може одузети: то су личности које нису давале ни „публици“, ни штампи, ну супарницима, ни колегама председницима да се досађују. А сада чак код многих који су остали година је избрисала некадашњи сјај.

На пример, председник САД Барак Обама, мада није отишао, његове „батерије“ су се испразниле. Пажња за његову личност расте искључиво кроз „минусе“: скандали око глобалног праћења АНБ, неуспеси у спољашњој и унутрашњој политици.

Већина експерата тврди да такви сумраци у политици нису реткост, већ прилично честа појава. то ј енешто попус цикличних измена климе – прелаза од загревања ка леденом добу. Посебно често нешто слично се дешава после финансијских криза. Овде није до радости – потребне су искусне технократе. А за њих су карактеристични меки, пастелни полутонови. Као код канцелара Немачке Ангеле Меркел, или „мути“ свих Немаца. Она је у септембру постала канцепар у трећем мандату и сасвим је могуће да ће заузети дужност чак и четврти пут.

Није све, наравно, изгубљено. На пример, нови папа римски Фрања обећава да ће расцветати пејзаж Ватикана не само захваљујући кардиналским реформама. Папа је већ одустао од раскошне лимузине, помпезности церемонија и прешао из ватиканских одаја у скромни хотел Санта-Марта. А масивни златни папски крст Фрања је сменио обичним гвозденим.

Руски председник Владимир Путин очигледно по популарности претиче многе колеге, укључујући Обаму. У сваком случају, у већини светских рејтинга он стоји на првим местима. Али ни поглавар свих католика, ни председник Русије не могу себи да дозволе политичке изјаве које су издвајале Чавеса, Белусконија или, рецимо, бившег председника Француске Николу Саркозија. Они имају други калибар.

Са сцене су заиста отишли врло харизматични лидери и тешко им је наћи замену, а можда чак није ни потребно.

Председник Обама заиста је изгубио велики део свог угледа. Али у политици, као и у природи, нема празнина, и на место оних који су отишли 2013-2014. доћи ће нови јарки лидери, приметио је за Глас Русије директор Института за стратешко планирање и прогнозирање професор Александар Гусев.

- Рејтинг службе агенције блумберг и листа Форбс прилично одређено стављају сада на друго и чак треће место председника Барака Обаму. Многи су изстакли на прво место руског председника Владимира Путина. И то није случајно. Несумњиво Владимир Путин је упечатљива и значајна фигура на политичком своду. Сада је дошло такво време да већини земаља није до ватромета. То је нажалост светска тенденција.

У ЈАР председници Табо Мбеке или Џејкоб Зума никако не могу да се пореде са харизмом Нелсона Менделе. У Венецуели председник Николас Мадуро бледа је сенка покојног Чавеса. По његовом мишљењу:

- Мислим да ће у европским земљама сада бити прилично дуг период најмање упечатљивих политичара. Томе дпориноси социјално-економска ситуација. Најпопуларнији политичар у Француској постао је министар унутрашњих послова Мануел Вал, који прилично успешно излази на крај са незаконитом миграцијом и њеним последицама. То су политичари помало другог таласа. Ја бих га назвао посмодернистичким. То је време када и политичар не може да се допадне и одлуке се доносе примитивне.

Истина, ствар може да исправи Никола Саркози који је изгубио изборе још у мају 2012. од бледог и досадног социјалисте Франсое Оланда. Саркози са својственим њему непостојанством одједном је изјавио у децембру да се враћа у велику политику. Мада пред изборе 2012. клео се да ако изгуби, политичко поље ће напустити једном заувек.

Политички свет, рекао је он, постао је самртно досадан. Према подацима последњег анкетирања Фигаро Магазина, 46% Француза хтело би данас да види Саркозија у Јелисејској палати. Само 27% даје предност актуалном председнику Франсои Оланду.

До избора у Француској има још много – они ће протећи 2017. године. Али ако је LeSarkoобјавио да се враћа, политички ватромет у Француској ће започети раније. И сви ће добити своје.

Андреј Федјашин,