Агресивна болест руског фудбала

Ништа не квари фудбал толико као навијачи. У том смислу Русија и Србија личе. Довољно је погледати како са обезбеђењем достојним председничког „прате“ престоничке навијаче на стадион у Новом Пазару или сетити се трагичне смрти француског навијача Бриса Татона у Београду.

У Русији, нажалост, такође је довољно парафудбалских догађаја: бакљи које лете у играче, спаљивања застава република које улазе у састав наше државе, коначно недвосмислена демонстрација банана тамнопутим спортистима. У целини, како је деликатно приметио у своје време бразилски голман московске Локомотиве Маринато Гиљерме, навијаче понекад заборављају да постоје друге могућности комуницирања са тимом.

У јануару у Русији ће ступити на снагу такозвани Закон о навијачима. У престоничком Независном прес-центру одржан је округли сто посвећен сада већ главном питању спорта бр. 1 – како обуздати агресију неуморних навијача.

Између осталог овај проблем није увек био актуалан. Ветеран совјетског фудбала, спортски новинар Јевгениј Ловчев изнео је сећања на 70-те године у московском Спартаку која ће вероватно бити занимљива србским навијачима који су својевремено због изгубљене утакмице гађали петардама аутобус са својим фудбалерима и претукли голмана.

- Када смо изгубили једну од кључних утакмица од минског Динама, наши навијачи нису викали, нису урлали, већ су нам прилазили и говорили – ми у вас верујемо. Није било никаквог екстремизма. А касније је све кренуло, последњих година у оптицају су бакље, окупљају се људи са арматуром... осматрали смо то, то нас се тобоже не тиче, а када су почели да се дешавају инциденти у метроу, замислили смо се...

Учесници округлог стола су се сетили енглеског искуства, јер навијаче који су уливали страх у кости по читавом свету крајем 90-их успели су да обуздају. Наравно, захваљујући интервенцији државе. Нови руски закон такође је прилично суров: због кршења поретка за време такмичења може се добити казна до 15 хиљада рубаља (око 400 евра), отићи у притвор на 15 дана или једноставно добити забрана посете спортских манифестација. Упоредо са тим све више функција очувања правног поретка предаје се стјуартима: фудбалски чиновници сматрају да додатна милитаризација (а на посебно опасним мечевима где кипе страсти на 10 навијача може да дође по два сарадника безбедности) може само да усија атмосферу на стадиону.

Између осталог, само концентрацијом људи у униформи или без ње проблем агресивног навијања не може да се реши. Владимир Леонченко, раније познати играч, а сада представник синдиката руских фудбалера и тренера, жалио се да су сада навијачи другачији, и објаснио је ко је размазио навијаче.

- Десила се страшна ствар коју називамо кокетирање са навијачима. Уместо да се они учине економском основом клуба, као у Енглеској или Немачкој, код нас како би се привукла омладина на стадион, почели су да праве повољне програме, финансијски да подржавају прављење банера, плаката, посете мечевима у другим градовима. Тако су неки навијачи добили одређену полугу притиска на клуб: ако се ви не будете понашали са нама тако, ми ћемо на стадиону приредити нереде. Као што се зна, ако се средња класа не развија, може се заборавити на стабилну економију. Исто ће се десити у фудбалу, ако се лишимо нормалног навијача који би могао да буде главни испоручилац средстава, могућности да се дође на стадион. Закон о навијачима пружа додатан механизам који могу да примене све структуре, од клубова до органа реда, како би се кажњавало, али ми треба да стимулишемо формирање нове навијачке средине.

За округлим столом се говорило и о епизодама у којима понашање навијача већ излази ван оквира административне одговорности. Између осталог, у новембру на мечу престоничког Спартака и јарославског Шиника, поклоник фудбала је раширио нацистичку заставу. Прослављени спортиста Вјачеслав Фетисов затим ће назвати догађај „120 секунди идиотизма“ за које између осталог може да се добије реална казна затвора. Експерт Јевгениј Ловчев сматра да је најважније да провокатори и хулигани спознају неопозивост кажњавања.

- Спартак намерава да узме одштету од навијача са свастиком за пропуштену корист за два меча колико је тим морао да игра без публике – то су милиони рубаља. Ако успе, свастике више неће бити. Треба да изнад сваког човека виси камера, како би он спознаво неопозивост кажњавања. Кажу: шта да се ради са таквим навијачима? Одговарам: предајте их људима који прослављају Дан победе 9. маја, они ће схватити шта да раде са нацистима.

Наравно, у тим речима постоји одређено претеривање, тим пре што како је приметио модератор округлог стола, новинар Сергеј Акулин, самосуђење је код нас у земљи такође забрањено. Ипак, несумњиво у праву су они који се залажу за строге мере и за јачњање одговорности клубова. Овде такође није све једноставно. Понекада тимови чак на нивоу руководства допуштају себи ратоборну реторику на адресу супарника, што само подгрева навијаче. Довољно је и позитивних примера – говори начелник одељења за безбедност и рад са навијачима Руског фудбалског савеза Алексеј Толкачев.

- Клубови раде на развне начине: организују се сусрети навијача са руководством, са ветеранима тима, сусрети са другим клубовима. Неки прилазе креативно. На пример, Динамо из Брјанска је одвозио активну групу момака на турнир у колонију за малолетне. Вратили су се одатле са мало ревидираним животним прилазима.

А ако ћемо озбиљно, Русија је 2018. домаћин Светског првенства у фудбалу. И сваки испад навијача је мрља на репутацији земље домаћина спортског празника. Управо на то упозорио је два пута најбољи голман СССР, експерт РФС Анзор Кавазашвили:

- За то што се дешава криви су не само навијачи, већ и одређене организације које пуштају провокаторе. Због њих обичан фудбалски меч прераста у озбиљан инцидент. Одмах је све у штампи, то је хлеб за оне агресивне новинаре из земаља које су против тога да се у Русији одржи Светско првенство.

Тимур Блохин,