Злоба у срцу и лаж на језику – Садизам над децом Космета

Цењени Костолчани,

Браћо и сестре, 

   Обраћам Вам се, пре свега, као Костолчанин, поносан на свој град и народ у њему. Потичем из честите и угледне костолачке породице, школовао сам се у Србији и иностранству, члан сам многих хуманитарних, друштвених и политичких организација. Бавим се сликарством и аутор сам многобројних публикација у матици и расејању. На функцији уредника за сарадњу са медијима српског Гласа дијаспоре, као покретач Српског Монархистичког Покрета у Немачкој и председник удружења за помоћ ергели Љубичево, сарадњом са друштвеним, стручним и другим организацијама, заједницама и осталим правним лицима, активан сам учесник свих напора родољубиве дијаспоре да се опере српско име у свету. Као жртва несрећне Милошевићеве политике и локалних режимских марионета, у изгнанству живим пуних осам година. У опису мог породичног грба, између осталог, пише:“ ...из коронета златнога израста полукоњ пропети црни, гриве, копита, језика и репа златних, држећи у предњим ногама два чекића унакрст у зупчанику црвена...“ Тај зупчаник и слој наталоженог костолачког пепела на плућима су довољан морални разлог да Вам се свима јавно обратим.

   У својству Старешине и координатора за дијаспору Србске Православне Акције „Сабор“, при Центру за Истраживање Православнога Монархизма, са седиштем у Београду, примљен сам код директора Привредног друштва „Термоелектране и копови Костолац“, г. Драгана Живковића, како бих пренео апел за помоћ несрећних Српчића и Српкињица основне школе „Браћа Аксић“ из Липљана (Космет). На моје питање о могућој донацији, тј., евентуалном, покривању трошкова грејања школе, директор Д. Живковић је, у више наврата, загарантовао и потврдио одобрење новчане донације. Као услов за остварење ове, надасве, братске солидарности, потребно је било доставити званични апел управе школе, што је у истом дану било и учињено. Срећа и нада обави срца липљанских малишана, да ће и они, бар један дан, провести у топлим учионицама. 

   Авај, радости и наде залудне. И баш у време, кад сви српски медији извештавају о томе како школе на Космету немају огрев, у време када се липљанска школа данима налази под кишом камења албанских екстремиста, без струје и грејања, директор Д.  Живковић, у народу познат као „Пикља“, ћути. Није доступан! Избегавањем телефонских позива и крајње нељудском игноранцијом, директор Д. Живковић, пуних месец дана, свесно држи напаћену српску нејач у хладном. Да ли Вас то испуњава директоре? Својим несавесним и неморалним понашањем, поиграли сте се ионако тешком судбином липљанских ученика, малене Теодоре и малог Луке. Та деца, г. Живковићу, која осмехом пркосе невољи својој, су последњи браниоци, не само Липљана, већ, и  Вашег идентитета, Светог Имања наших Светих Предака. Ипак, језик је слуга срца. И кад слуга лаже, брзо себе издаје. 'Што излази из уста од срца излази' (Мат.15,18).

   У складу са важећим законима Републике Србије и Вама повереним функционалним надлежностима и овлашћењима, Ви г. Живковићу, одговарате за сваку изјаву, било у писаној или усменој форми. Напоменуо бих да Ви нисте били дужни да одобрите било какву врсту донације. Ипак, Вашим одобрењем, а затим игноранцијом и неиспуњењем обећаног, проузроковали сте следеће:

    * Свесно држање ученика и управе школе у хладним учионицама и апсолутној неизвесности пуних месец дана.
    * Избегавањем конкретних одговора на Вама упућене упите и одлагањем предмета, онемогућили сте проналажење другог донатора, чиме сте свесно продужавали липљанску агонију.
    * Лажним обећањима, онемогућили сте рад свих сарадничких организација у проналажењу новог донатора пуних месец дана, те се на тај начин поругали истинском и искреном залагању српске дијаспоре у проналажењу решења за помоћ српској деци на Космету.
    * Као директор ПД „ТЕ-КО Костолац“, лажима и крајње нехуманим поступком, окаљали сте, не само свој образ, већ образ свих честитих Костолчана.
    * Пошто нам је у једном од разговора са Вашим сарадником речено да, се овакве одлуке „не доносе“ без претходног обавештења и одобрења ЕПС-а, узимајући у обзир Ваше усмено одобрење, које сте више пута за време пријема поновили пред сведоцима и за које сносите одговорност, поставља се питање прекорачења законских регулатива, тј., злоупотребе службеног положаја.

 

   Најзад, ако сте хтели одобрењем, глумећи свемоћног директора, да ме ипресионирате, а затим попут непоправљиве лажовчине сакријете у неку од Ваших рупетина неиспуњавајући обећано, верујте ми, онако неиспаван, мамуран, необријан и у кожној ветровци, заваљен у фотељи, не бисте импресионирали ни моју баку Милосаву, а камоли, тобоже, неког потенцијалног пословног партнера.

Грађани Костолца, 

   Требало ми је времена да размислим и одлучим да ли да напишем ово писмо или да игноришем поступке „ вука у јагњећој кожи (читај ветровци)“. Примарна потреба је да и такви људи једном схвате да се пласирањем лажи и неморалним понашањем излажу ризику да упрљају и себе и друге. Ово нису вредности Костолца и, свакако, не би требале да буду његових лидера. Ово су мрачне вредности. Нема одвратније и гадније обмане и преваре него ли код онога који скрива злобу и лаж под маском искрености. Костолац заслужује много више од моралних наказа и којекаквих лажљиваца. Костолчани ће морати да схвате да имају права на све и да заслужују боље. Ипак, вероватно, ће још доста пепела засути уснули град, док се сами себи не будемо смучили и почистили све загађиваче. Све зависи колико нам је добар желудац, шта све можемо да истрпимо и колико дуго ћемо затварати очи пред истином.
 
 

Како радили тако нам Бог помогао!

Саша Ј. Мишковић
Костолчанин

Am Alten Backhaus 3, 21739 Dollern, Germany
Tel.: +49 / 173 201 3176, ljubicevo@web.de
https://miskovic.wordpress.com/

-----------------------------------------

Копије писма послате су:

    * Директору ПД „ТЕ-КО Костолац“, г. Драгану Живковићу
    * Месној заједници Костолац
    * Свим српским медијима у матици и расејању
    * Влади Републике Србије
    * ЕПС- Електропривреди Србије
    * Свим сарадничким српским организацијама у матици и дијаспори
    * Свим пријатељима и сарадницима