Светски дан људских права

Поводом 10. децембра светског дана људских права, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић оценио да је кршење људских права у Европи најизраженије је на Косову. Шеф мисије ОЕБС-а на Косову Вернер Алмхофер сматра да је највећи проблем трговина људима.

Према извештају о стању људских права у Србији, који је министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић 6. децембра поднео Савету за људска права УН, Србија је увајањем новог Устава и креирањем ресорног министарства учинила и законски напредак у области заштите људских права.

Извештај Радне групе Савета УН-а за људска права биће сачињен до среде, а Србија би на препоруке требало да одговори до марта, када ће Савет усвојити извештај о стању људских права у Србији.
Дејвис: Економска криза не сме да угрози људска права

Генерални секретар Савета Европе Тери Дејвис поручио је да остаје још много тога да се уради да би се на конкретан начин гарантовала неотуђивост политичких,грађанских, социјалних, економских и културних права.

"Највећу штету људским правима наноси дволичност неких од најмоћнијих и најистакнутијих заштитника тих права, чија би девиза могла да буде 'радите онако како ја говорим, а не онако како ја радим'", наведено је у Дејвисовом саопштењу поводом Светског дана људских права.

"Не смемо да дозволимо да светска економска криза доведе у питање досадашњи мукотрпно остварени напредак", нагласио је Дејвис.

"Ако европске владе деле идеје Универзалне декларације о људским правима и искрено желе да заштите норме Европске конвенције о људским правима и Европске социјалне повеље, онда не смеју да оставе становништво на цедилу", поручио је секретар Савета Европе.


"Још нема владавине права у покрајини, нема потпуне слободе кретања за Србе и друге неалбанце на Косову и они и после скоро десет година од доласка међународне заједнице на Космет живе у страху и неизвесности", рекао је Богдановић

Међународна заједница мора да види да је Косово и Метохија "црна рупа" када је у питању поштовање основних људских права, истакао је Богдановић.

Кршење основних људских права Срба и других неалбанаца потврдио је и председник Координационог центра за Косово и Метохију Звонимр Стевић.

"Нажалост, међународна заједница која је имала обавезу према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН да штити безбедност и омогући слободу кретања на том пољу скоро ништа није урадила", рекао је Стевић.

Предеседник координационог центра нагласио да је све што је на Косову рађено чињено на штету једних, а у корист других, тако да на Космету постоје многобројни примери кршења људских права - од имовинских прекршаја до кршења права на рад, на слободу кретања и права на живот.
 

Трговина људима

Шеф мисије ОЕБС-а на Косову Вернер Алмхофер изјавио је да је Косово показало спремност да поштује људска права и да закони у суштини испуњавају међународне стандарде о људским правима.

Један од главних проблема у домену људских права на Косову је  трговина људима, рекао је Алмхофер.

Више од 60 посто косовских Срба који нису на сверу покрајине, живи у изолованим енклавама, које су окружене непријатељски настројеним албанским становништвом.

Срби у енклавама не могу слободно да се крећу и немају могућност приступа правосудним органима, а такође је, ионако велики број незапослених на Косову, још већи међу Србима.

Дан када је 1948. године Генерална скупштина Уједнињених Нација усвојила Универзалну декларација о људскима прaвима, обележава се у свету као Међународни дан људских права. Повеља се сматра почетком међународне политике уважавања људских слобода и права.

Борба против дискриминације

Представници Уједињених нација, Европске комисије, Министарства људских права Србије и грађани позвали су  у симболичних пет корака, на унапређење положаја Рома, особа са инвалидитетом, жена, деце и инфицираних ХИВ-ом.

Учесници манифестације "60. година Универзалне декларације о људским правима - пет корака у борби против дискриминације" на Тргу Републике у Београду, указали су на незадовољавајући положај популације која представља најугроженији слој становништва у Србији.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић рекао је да Србија "показује велику свест и намеру да гарантује и штити људска права", која по његовој оцени зависе од државе, али и од грађана.

Чиплић је оценио да је у протеклих осам година у Србији учињен напредак, али не довољан, и да најбољу слику о стању људских права могу дати судови, односно институције које би требало да их штите.

Представник Уједињених нација у Србији Ленарт Коцалаинен оценио је да је било напретка у области заштите људских права у Србији, али да постоји простор за додатна унапређења.

Србија се у погледу поштовања права Рома који су једна од најугроженијих група, не разликује много од осталих земаља у окружењу, сматра Коцалаинен.

Генерална скупштина Уједињених нација, први пут у својој историји, разматраће питање заштите права геј особа, у оквиру декларације коју је предложила Француска, уз подршку великог броја земаља, међу којима ће се наћи и Србија.