Како западне службе управљају терористима

У средњој генерацији немачких публициста Јирген Елзесер (Jürgen Elsässer) важи за једног од најбољих познавалаца терористичке проблематике и Балкана. Рођен 1957. у покрајини Баден-Виртемберг, четрнаест година је радио као учитељ, а онда је напустио родни крај и сигурну државну службу, и 1994. преселио у Берлин. Отиснуо се у новинарство. Брзо је постао уредник, а онда кратко и главни уредник берлинског листа "Junge Velt". Један је од оснивача и издавача берлинског недељника "Jungle World" 1997. После 2000. је редактор у месечнику "Konkret". Писао је за "Allgemeine Jüdische Wochenzeitung", те "Kursbuch". Са власником листа и издавачем "Konkret"-а Гремлицом разишао се крајем 2002, после Ирачког рата. Елзесер је био против тог рата. Од априла 2008. ради за берлински дневни лист "Nojes Dojèland" и недељник "Frajtag".

„Ја сам романтичан и верујем да у човеку постоји пре свега добро. Ово тешко може да дође до изражаја када у друштву не влада принцип солидарности, него профита. Залажем се за социјалну, хуману државу, која ће да поштује религиозне традиције."

Критичан је према спољној политици Вашингтона. „Што пажљивије посматрам свет око себе, примећујем да је наше друштво далеко сложеније и не може се поделити само на „наше“ и „ваше“, на „добре“ и „лоше“, на „леве“ и „десне“. Неслагање са америчком политиком постоји и у немачком државном апарату. У немачкој обавештајној служби и полицији има и веома способних и интелигентних људи који се одупиру американизацији. Нису они против САД, већ кажу да Европа има сопствену традицију и културу и нису спремни да је се одрекну у име неког америчког модела који пропагира „срећно глобално село“.

Колико је данас тешко повући линију између леве и десне позиције, најбоље се види на примеру самог Елзесера. Углавном је писао у левичарским новинама, а често га хвале и етаблирани десничарски листови. "Frankfurter Algemajne" тврди да "Елзесер припада мудрим главама у левичарском блоку и то је разлог зашто је он тамо у мањини". И конзервативно-национали "Junge Frajhajt" је писао позитивно о Елзесеру. Приказ његове књиге може се наћи на странама "Mond diplomatika" (Livre d'Elsässer dans "Le monde diplomatiljue", august 2003), али и на Првом програму немачке телевизије.

Није непознат ни нашој јавности. На српски су преведене три његове књиге у издању "Јасена" из Београда: "Ратне лажи: Од косовског сукоба до процеса Милошевићу", „Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО-а у косовском сукобу", и „Како је џихад дошао на Балкан". Учествовао је и у хуманитарној акцији прикупљања помоћи српској деци у Липљану. Неке његове књиге преведене су на француски, италијански, а једна и на јапански.

·   Последња књига "Терористички циљ – Европа" ("Terrorziel Europa") објављена је пре неколико недеља. Поднаслов: "Опасна двострука игра тајних обавештајних служби".

- Моја истраживања јасно су показала да су сви велики атентати или покушаји терористичких напада од 1995. до данас извршени уз учешће агената – провокатора. Службена верзија увек је гласила, да су извршиоци атентата били "исламски терористи", али све те нападе планирали су и извршили тајни агенти, претходно вешто убачени у милитантне муслиманске организације.

·   Конкретно?
- Две су мреже учествовале готово у свим исламским заверама. Прва је у Енглеској, место окупљања је џамија у лондонском предграђу Финсбери. У њој делује радикални муслимански имам Абу Хамза ал-Масри. Друга мрежа је у јужној Немачкој, у Фрајбургу и Улму, ту делује милитантни имам Јехија Јусиф.

·   Пре свега сте се бавили "немачком мрежом"?
- Да. Нашао сам да је и немачка политика одговорна за овакво стање. Сазнао сам за поменуту немачку мрежу док сам радио на књизи "Како је џихад стигао у Европу", поднаслов "Алахови ратници и обавештајне службе на Балкану". У Немачкој је управо објављено ново, проширено, џепно издање те књиге. Ту сам истраживао улогу Реда Зајама, "камермана страве и ужаса" који је правио пропагандне филмове за присталице џихада. У последњој књизи продубљујем сазнања о џихадистима и њиховим везама са Босном...

·   ...па ви сте радили у немачком парламентарном одбору који контролише активност немачке обавештајне службе (БНД)?
- То ми је омогућило да разумем рад обавештајних служби. Јехија Јусиф и Реда Зајам најкасније од 1994. године помагали су борце џихада у Босни. Зајам је у то време повремено живео у Босни, у Бочињи. Јусуф је радио у Немачкој, у Фрајбургу, и стајао је на челу једне "хуманитарне организације", која је заправо сакупљала новац за борце џихада у Босни.

·   Као члан Одбора Бундестага за рад обавештајних служби ви сте имали прилике да упознате људе и из тог круга, о којима се заправо зна веома мало.
- Да, кад сам се конкретно бавио случајем отмице Ал Масрија било ми је омогућено да ступим у контакт са људима из немачког обавештајног апарата. Осетио сам да су ти људи веома незадовољни политичким последицама оваквих афера. Боје се, да се Немачка гура у политичку позицију која никако не представља интерес саме земље. Ти људи су ми пружили драгоцене информације и разуме се, да њихова имена ја не могу да наводим. Такви људи постоје и међу политичарима, а нарочито у конзервативним круговима. Само да споменем двојицу из владајуће ЦДУ странке: Вилија Вимера и Петера Гаувајлера.

·   Како се долази до таквих конкретних, подробних, важних информација?
- У случају Реда Зајама помогла ми је Дорис Глик, његова бивша жена. Она је са њим живела у селу Бочињу код Маглаја. Пружила ми је драгоцене информације о личним везама Зајама и Јехија Јусифа са великим међународним муслиманским терористичким мрежама. Зајам је био курир босанског команданта Абу ал Маалија. Овај је крајем 1998. вероватно прошверцовао експлозив у Немачку. Рамзи бин ал Шиб, мозак терористичке акције у Њујорку 11. септембра 2001, често се виђао са Зајамом. Код Зајама је често долазио Абу Хамза, који припада кругу џамије из лондонског предграђа Финсбери. Он је касније оптужен да је учествовао у атентату у лондонском метроу. А Јусиф из Фрајбурга неговао је контакте са Сакром из Шварцвалда. Овај је признао да је тренирао терористе, који су учествовали 11. септембра 2001. Због атентата у Истанбулу 2003. Сакра је осуђен на вишегодишњу казну затвора. Јусиф и Зајам настанили су се 2002. у Улму. Јусиф је за ствар ислама придобио младог Немца Фрица Геловица, који је недавно представљен као шеф муслиманске терористичке тројке из Зауерланда.

·   Вратимо се Зајамовој улози у Босни...
- Његова бивша супруга тврди да он не само да је снимао у Босни убијање, већ да је и учествовао у убијању заробљеника. У Немачкој против њега није подигнута оптужница. То је веома чудно кад се зна за случај Ђурађа Кушљића који је одлежао седам година у немачком затвору, очевидно, само зато јер је – Србин. По свему судећи две младе муслиманке, његове ученице у основној школи у селу Врбљанима, код Котор Вароша су дале лажну изјаву. Иако су остали сведоци, босански муслимани, сведочили у његову корист, то није помогло. Овим случајем ћу се идућих месеци позабавити. Да г. Кушљић добије правну сатисфакцију и новчано обештећење. Имам утисак да би тужба Кушљића била корисна за Републику Српску, па и Србију.

·   Да се подробније позабавимо случајем Реда Зајама...
- Он је очевидно уплетен у експлозију 12. октобра 2002. на острву Бали. Двојица осумњичених су ухапшени и потврдили то током одвојених испитивања. Па ипак је Зајам пуштен из индонезијског затвора и то благодарећи интервенцији немачке обавештајне службе (БКА) и протеран у Немачку. Оног дана кад је Зајам ухапшен у Индонезији, немачка служба успоставила је контакт са његовом бившом супругом. Она ми је отворено признала: "Немачка обавештајна служба није хтела да ја разговарам са медијима".

·   Овде имамо изјаву бивше супруге. У другим случајевима...
- Кад говорим о Јехији Јусифу, ту је ствар јасна. Он је радио као прикривени агент немачке службе од 1996. до 2002. Имам копије дописа полиције Баден-Виртемберга од 22. децембра 2004, из кога јасно произлази да је он њихов важан човек. Одржавао је контакте са муслиманским организацијама и на тај начин достављао нам корисне информације.

·   Где данас живи Јусиф?
- У Саудијској Арабији. Није познато да је Немачка затражила његово изручење.

·   Да ли би Немачка ускоро могла постати циљ исламских терористичких напада?
- Опасност је веома реална. О томе говоре и терористичке акције 2004. у Мадриду, те 2005. у Лондону. Европске и америчке обавештајне службе су на овај или онај начин биле уплетене у те акције преко агената-провокатора.

·   У терористичком нападу на лондонски градски превоз 07. јула 2005. било је 56 жртава. Службена верзија је: четворо младих из муслиманских породица, из лондонског предграђа, су извршиоци ових атентата...
- Тако је речено, али нико не спомиње човека који им је био главни инструктор. Непосредно пре извршења атентата слободно је допутовао у Енглеску и после атентата несметано отпутовао. Господин се зове Харун Рашид Асват, дугогодишњи сарадник британске службе. Харун је око 1995. на позив британске службе био активан у Босни, касније и на Косову, где је имао задатак да за Албанце врбује британске добровољце (муслиманске вере).

·   Ко је ту радио за Британце?
- У првом реду имам Абу Хамза из лондонске џамије Финсбери. Окупио је велики број младих муслимана, имали су вежбе са бојевом муницијом у Велсу, Кенту или Шкотској. Јасно је, да је Абу Хамза имао подршку британске обавештајне службе (МИ5), задужене за рад на територији Британије. Енглези су подржали његов рад, јер су његове акције биле уперене против Србије, а она је у то време била заједнички непријатељ и исламских терориста и Лондона.

·   Имате ли још примера?
- У јануару 2000. терористи су одржали конференцију у Куала Лумпуру. Ту су говорили о припреми за атентат од 11. септембра. Америчке обавештајне службе помно су пратиле рад конференције, на којој су учествовала и двојица Саудијаца Калид ал Мидхар и Наваф ал Хазми. Касније су осумњичени да су киднаповали авион. Тако барем стоји у службеном извештају америчке владе. Идентификовала су их ЦИА и ФБИ.

·   Ипак, почетком 2001. било им је допуштено да путују у Сједињене Државе. Тамо су становали код прикривених агената ФБИ. За некога ко није упућен, цела ствар звучи невероватно, као из шпијунских романа?
- Нажалост, то је наша стварност. Видите, почетком 2003. киднапован је милански имам Абу Омар. Дело ЦИА. Абу Омар је, према писању "Чикаго трибјуна", био најбољи амерички агент у Албанији. Тачно је познавао америчку игру на Балкану са милитантним исламистима и то пре свега у Босни 1992-95. После тога Американци су га пребацили у Милано. Имао је задатак да држи милитантне исламске говоре

·   Италијанске новине су о томе писале. И њихова служба је пратила Омаров рад. Али нису знали да је Абу Омар заправо амерички агент?
- То је тешко знати. У сваком случају Американци су Омара киднаповали и отпремили у Египат.

·   Американци прете и својим људима. Многи се боје да кажу отворено што мисле...
- ...веома добар пример је Курт Велдона, посланик у Представничком дому у Вашингтону. Републиканац и лојалан човек Бушове странке. Велдон је од америчких официра дознао, да је специјална јединица по имену "Абле Дангер" већ од 2000. пратила кретање Мохамеда Ате. Људи из јединице су се жалили код Велдона, да су они са "највишег места" спречени, да и даље прате кретање Ате. Хтели су да га ухапсе, али је са "највишег места" акција заустављена. О томе је Велдон обавестио Конгрес. Резултат: био је жестоко нападнут и извређан. Онда се јавио пуковник Шефер из специјалне јединице "Абле Дангер" и потврдио истинитост Велдоновог исказа. Велдон је егзистенцијално уништен. Подигнута је тужба да је учествовао у некој афери и примио мито. Оклеветан, дискредитован, дифамиран Велдон је ускоро изгубио мандат. Показало се да су оптужбе против Велдона биле лажне...

·   Мене занима Босна, јер...
- ...разумем. Око десет хиљада Арапа и Авганистанаца борило се на страни босанских муслимана и то пре свега против Срба. Забележено је неколико случајева где су се они борили и против Хрвата. Сједињене Државе снабделе су џихадисте са најмодернијим оружјем. У октобру 1995. кад је грађански рат у Босни завршен, они су остали "незапослени". Тада ступа на сцену америчка приватна фирма "МПРИ" и у име Пентагона преузима бригу за џихадисте.

·   Који је ту интерес Пентагона?
- Да Западу демонстрирају, колико је ислам ужасан. А Вашингтон у њима види и средство притиска против "савезника" – као нпр. Немачке – који оклевају да се укључе у америчку "борбу против милитантног ислама" на Средњем истоку. Порука је јасна. Јавности Запада ваља непрестано говорити о терористичкој опасности која Европи прети од муџахедина.

·   Како, у ствари, ради MPRI (Militardž Professional Resources Incorporatied)?
- Ова фирма је мањи део муџахедина из Босне, њих око сто и двадесет, ставила после Дејтонског споразума на свој платни списак и послала на Косово. Претходно су у Турској завршили курс енглеског и прошли обуку "пружање подршке нападима из ваздуха". Учествовали су и у нападима турског ратног ваздухопловства на курдска села. Муџахедини су после пред немачким судовима тврдили, да су у лето 1998. пребачени у Албанију, а мало касније стигли на Косово, где су постали део ОВК. Задатак им је био да утврђују циљеве на терену, да шаљу информације о положајима српских војних и полицијских снага. Касније су Американци, од 24. марта 1999. користили те податке и бомбардовали управо те српске циљеве. Они су ето били на платном списку МПРИ.

·   Ко стоји иза те компаније?
- МПРИ су 1987. основали амерички пензионисани генерали, а седиште фирме је у америчкој држави Вирџинији. Реч је о фирми која је организовала „Олују" у Хрватској, а после тога је у име америчке владе спроводила програм опремања и наоружавања армије босанских муслимана.

·   И у самој Америци било је различитих мишљења поводом питања муџахедина?
- До 1993. ЦИА је била против доласка муџахедина у Босну, док их је америчка влада на челу са Билом Клинтоном подржавала. Клинтон је извршио притисак на Фрању Туђмана да дозволи пролаз муџахедина кроз хрватску територију.

·   Стално спомињете село Бочиње...
- Од 1995. то је центар за успостављање везе са исламским милитантним организацијама у Европи и Америци. Преко Бочиња је створен и исламски кружок у Немачкој. Одавде води и траг до атентата у Њујорку 11. септембра 2001. Лондон и Бочиње били су расадник европског џихада. Истовремено, Американци су ту врбовали људе за америчке службе.

·   Дорис Глик је на неки начин ваша Мата Хари?
- Дорис је чак и много важнија. Рецимо, причала ми је да њен бивши супруг Зајам није на почетку имао везе са исламским фундаментализмом. Кад су се упознали октобра 1987. он је био јак и шармантан и тиме ју је освојио. Тек почетком 1992. престаје да пије, да једе свињетину и пушта браду. Одлучујући утицај на њеног мужа имао је Ахмед Мохамед, а неки су га звали и Абу Мусаб, тада из Хајделберга. Прошао је терористички тренинг у Авганистану кад су 1991. власт у Кабулу преузели фундаменталисти. Крајем 1993. придобио је Зајама за џихад. Најбољи пријатељ Абу Мусаба, односно Ахмеда Мохамеда, био је Јехија Јусиф из Фрајбурга. Он је у хијерархији више од Мусаба. Јусиф и Мусаба успели су да убеде Зајама, да крене у Босну и бори се против неверника. Главно упориште исламских фундаменталиста у Босни било је у Зеници. Брачни пар Зајам стигао је ту крајем 1994.

·   Лондонски "Тајмс" 1992. описује да су у том граду живели муслимани са готово свих континената: Арапи, они из Африке, са Кавказа...
- Од јуна 1992. највише их је било из Ирана и Авганистана. Муслимански добровољци стизали су преко Хрватске.

·   Колико их је било?
- Јозеф Бодански говори о "не више од двадесет хиљада". Стив Родан из часописа "Jane's Intelligence" говори о седам хиљада.

·   Много се писало и о улози Осаме бин Ладена у Босни?
- Специјалиста CNN за терористичке репортаже Питер Берген говори о ситуацији у Босни почетком 1992: "Највећу важност Ал каида придавала је рату у Босни. Она је тренирала муџахедине и слала их у Босну. Људи Бин Ладена имали су за ту сврху биро у Загребу. Почетком 1993. Бин Ладен је очевидно добио босански пасош." О томе је писао и сарајевски лист Дани. Пасош је добио у Бечу заједно са Тунижанином Адуни Мехрезом. Амбасадор се звао Хусо Живаљ. Тај Мехрез је пет година касније један од учесника у терористичком нападу на америчку амбасаду у Најробију.

·   Која је заправо била улога Реда Зајама?
- Важан човек за муџахедине. Није се борио пушком, него камером. Био је и курир. Правио је пропагандне филмове које су продавали у арапском свету. Његова ж