Високи напон због крађе

Представник у Вијећу народа Парламента Босне и Херцеговине Слободан Шараба затражио је од Савјета министара БиХ да предузме хитне мјере и заустави Хрватску електропривреду у крађи електричне енергије из Хидролекетрана на Требишњици. Шараба каже да дуг за нелегално одузету електричну енергију износи 3,5 милијарди киловат-часова струје произвредне у ХЕТ-а која је умјесто у БиХ завршила у Хрватској.
Он подсјећа да је шездесетих година када је завршена прва фаза изградње система Хидроелектране на Требишњици постигнут споразум између ХЕТ-а и хидроелектране Дубровник о подјели произведене електричне енергије. По том споразуму укупна производња електричне енергије прве фазе дијелила се у односу 77 одсто у корист ХЕТ-а и 22 одсто у корист дубровачке хидроелектране.
„У новембру 1994. године Хрватска електропривреда самоиницијативно је изградила 110 киловолтни далековод од Плата до Комолца и на тај начин омогућила да се електрична енергија са једног агрегата из ХЕ Дубровник враћа у Требиње, а са другог води према Комолцу. На тај начин нарушен је потписани споразум од подјели производње од 78 : 22 одсто у корисе ХЕТ-а" - каже Слободан Шараба и додаје да је ХЕП практично узела 50 одсто производње у ХЕ Дубровник чиме је првобитан однос смањен на 64: 36 одсто.
Преведено у новац ХЕП је, до сада, Босну и Херцеговину оштетила за 200 милиона конвертибилних марака истиче Шараба.
„Савјет министара Босне и Херцеговине дужан је да реагује и заштити даље урушавање електроенергетског сектора РС и БиХ"- категоричан је Шараба.
Осим ове теме на сједници Вијећа народа у Сарајеву расправљано је и о Државној агенцији за истраге и заштиту. Предсједница Клуба српског народа Душанка Мајкић затражила је да ова Агенција достави податке о томе колико је прошле и ове године издвојили средстава и ангажовали полицијских службеника на заштити објеката и званичника који су „под заштитомЋ. Мајкићева од исте Агенције захтијева и процјену потребних средстава за наредну годину.
Представници Вијећа народа по хитном поступку усвојили су измјене и допуне Закона о осигурању депозита у банкама Босне и Херцеговине чиме се висина осигураних депозита са 7.500 повећава на 20.000.
Од Савјета министара представници Вијећа затражили су да појасни да ли су у опасности штедни улози грађана БиХ који се налазе у банкама, а већи су од 20.000 КМ.
„У земљама окружења ниво осигураних депозита је 50.000 еура и Европска комисија за подручје Европске уније донијела је одредбе по којима нема ограничења, односно, осигурани су сви уложени депозити у максималном износу" - објаснио је замјеник министра финансија и трезора БиХ Фуад Касумовић.
Он је рекао да се у Босни и Херцеговини ове године очекује највећи трговински дебаланс у смислу односа извоза и увоза.
„Савјет министара БиХ покушао је учинити максималне напоре како би депозити грађана који се налазе у банкама били сигурни. Одређени износ од 20.000 КМ је оно што се у овом тренутку могло постићи" - казао је Касумовић.
Без обзира на ово објашњење Вијеће народа Парламента БиХ усвојило је закључак којим се од Савјета министара БиХ тражи да што прије донесе одлуку којом би се изнод осигураних депозита у БиХ повећао на 50.000 КМ.

Измјене по хитном поступку

На сједници Вијећа народа по хитном поступку усвојене су и измјене и допуне Закона на додату вриједност којима се средства из претприступних фондова Европске комисије ослобађају обавезе плаћања ПДВ-а у износу од 17 одсто.
Предсједница Клуба српског народа Душанка Мајкић истакла је да је управо због опорезивања ИПА фондова БиХ у протеклом периоду изгубила значајна средства које јој је одобрила Европска комисија. Мајкићева је нагласила да се Управа за индиректно опорезивање БиХ "борила" да онемогући ослобађање ПДВ-а за средства претприступне помоћи, али да Вијеће народа ипак има посљедњу ријеч.