Алексиј Други биће сахрањен у Москви

Московска патријаршија потврдила је  да ће патријарх московски и целе Русије Алексеј Други бити сахрањен у уторак, 9. децембра, уз највише верске почасти.

Преминули патријарх биће, по сопственој жељи, сахрањен у Богојављенском храму у Москви, а претходно ће бити служено опело у храму Христа Спасиоца.

Јутрос је у резиденцији патријарха у Переделкину, у близини Москве, одржан помен Алексију Другом.

Алексеј Други почиваће у Богојављенском храму, у коме је устоличен на место поглавара руске православне цркве, у јуну 1990. године.

Сматра се да је Алексиј Други изабрао тај храм за последње коначиште јер се ту чувају и мошти светог Алексија, митрополита московског, чије је свето име патријарх узео на монашењу.

На седници Светог синода Руске православне цркве требало би да се именује владика који ће замењивати Алексија до избора новог патријарха.


Нови поглавар РПЦ идуће године

Како је саопштила верска инфомативна служба Московске патријаршије, нови поглавар Руске православне цркве биће изабран током прве половине следеће године.

Патријарх Алексиј Други је умро у резиденцији у Переделкину близу Москве. Узрок смрти није наведен.

Нови поглавар Руске православне цркве (РПЦ) биће изабран током прве половине следеће године, пише Верска информативна агенција (ВИА) позивајући се на саопштење Московске патријаршије.

Према Уставу РПЦ, Помесни сабор у коме поред архијереја учествују клирици, монаси и верници, сазива се најкасније шест месеци после смрти поглавара.

До Сабора, Црквом управља- местобљуститељ, митрополит најстарији по хиротонији члан Синода, као и сам свети Синод.

Овакав поредак предвиђен је Уставом Руске цркве у случају смрти патријарха и уколико првојерарх поднесе оставку или је под црквеним судом.

Синод РПЦ преузима дужност и ако поглавар из било ког другог разлога није у стању да води Цркву и испуњавање дужности патријарха.


Кандидат за патријарха

Кандидат за патријарха мора бити архијереј и његова кандидатура није условљена дужином архијерејског стажа, али не може бити млађи од 40 година.

Архијереј који има право да буде биран за поглавара РПЦ мора имати високо богословско образовање, искуство у епархијском управљању и мора бити привржен канонском поретку, наводи се у Уставу РПЦ.

Веома је важно да има добру репутацију код архијереја, клирика и народа који такође учествују у избору и да о њему има добрих сведочења ван цркве.

Име првог у Синду - местобљуститеља који у прпуности преузима обавезе патријарха обавезно се од тренутка преузимања дужности помиње на литургијама у свим храмовима РПЦ и он има право да архијерејима додељује титуле и одличја.


Два века без поглавара

У 18. и 19. веку у Русији није биран патријарх и црквом је управљао државни чиновник.

Први поглавар РПЦ, након два века паузе био је патријарх Тихон који је на трон дошао 1918. године и биран је жребом.

Његови наследници, Сергије, Алексије и Пимен бирани су отвореним гласањем, уз одобрење власти.

Само је патријарх Алексије Други биран тајним гласањем када је добио тесну већину и на трон је дошао 1990. године.

Патријарх Алексеј други борио се за помирење цркве и државе и за отворене путеве сарадње цркве и друштвених институција.

Са Српском православном црквом одржавао је добре односе, а за време НАТО бомбардовања 1999. године заједно са Патријархом Павлом служио је молебан за спас српског народа.

Носилац је бројних награда Руске православне цркве, али и државних и иностраних признања. Највредније награде су Орден светог кнеза Данила московског, Орден светог Макарија, Орден Три звезде, Орден апостола Петра и Павла.
 

Књига жалости у Београду

Помен преминулом патријарху Руске православне цркве служен је у подне у свим београдским храмовина, а у Саборној цркви молитву је служио викар патријарха Павла, епископ хвостански Атанасије.

"Руска православна црква је показала да има моћ да роди хришћанина за сва времена", рекао је епископ Атанасије, нагласивши да је РПЦ с патријархом Алексијем показала сву снагу православља.

"Нема сфере живота у којој није био присутан патријарх Алексије следећи апостолску поруку Христову - Идите и научите све народе", рекао је епископ хвостански нагласивши да је "руско православље уз њега преобразило све чега се дотакло, и народе и културе".

"Никада нећемо заборавити његову велику храброст у Савету Европе где се огласио јеванђелском истином о Косову... а ни његову храброст у она времена када је српски народ страдао под НАТО агресијом", рекао је епископ у беседи по завршеној молитви.

Епископ хвостански ће сутра у подне служити литургију у цркви Светог Марка, а након тога и парастос у руској цркви на Ташмајдану.

У Амбасади Русије у Београду 7, 8. и 9. децембра биће отворена књига жалости.