ХЕП дугује РС и БиХ око 360 милиона КМ

Електропривреда Хрватске дугује Републици Српској и БиХ око 360 милиона КМ, потврдио је директор ЗП "Хидроелектрана" из Требиња Марко Митровић.

Митровић је рекао да је до овог дуговања дошло једностраним повлачењем Хрватске Електропривреде из споразума о расподјели профита из некада јединственог система Хидроелектрана на Требишњици,

"У узалудни преговарачки процес о поравнању дуговања били су умијешани многи званичници, између осталих и високи представник у БиХ. Низ састанака није донио никакве резултате. Хрватска страна на званичним састанцима избјегава да потпише записник са о чему се разговарало на састанцима", нагласио је Митровић.

Он је рекао за данашњи "Фокус" да ово предузеће комплетира документацију која ће бити достављена ресорним министарствима на нивоу РС и БиХ, након чега ће бити интензивирани покушаји наплате дуговања.

Објашњавајући на који начин је дуг достигао 360 милиона КМ, Митровић је рекао да се то догодило због промјене технолошког система с обзиром да су Хидроелектране на Требишњици систем који су прије ратних дејстава сачињавале хидроелектране у Требињу, Дубровнику и Чапљини.

"Та јединствена техничко-технолошка цјелина имала је своје задатке у производњи. Распадом бивше државе запали смо у ситуацију да је јединствен систем био подијељен и то између РС, ФБиХ и Хрватске. Договор о расподјели енергије произведене у Хидроелектрани Дубровник ишао је у односу 78 на према 22 одсто у корист БиХ, јер су улагања у изградњу система пратила ту размјеру", објаснио је Митровић.

Он је истакао да се у дефинисаном односу дијелио новац све до 1994. године када су Хрвати један агрегат ископчали са заједничке мреже и самоинцијативно га прикопчали на мрежу ХЕП-а.

"Од тада они тврде да, с обзиром да се ради о два агрегата исте снаге, расподјела енергије не може бити у дотадашњем односу, већ се мора промијенити на однос од 50 на према 50 одсто све док се не договори другачије. Од тада покушавамо на разне начине да вратимо ситуацију на претходно стање. Нудили смо и међународну арбитражу, што су Хрвати одбили, а арбитража у Паризу могућа је само уколико је обје стране прихвате", нагласио је Митровић.

Према његовом мишљењу, по свему судећи у поравнање дуговања мораће да се умијеша држава.

Он је додао да у овом предузећу припремају сву неопходну документацију која ће бити достављена Влади РС.

"Систем расподјеле у односу 78 на према 22 одсто настао је на основу међународног права о кориштењу водених потенцијала. Онај ко уложи одређени проценат у изградњу капацитета има право располагања у том односу. Од како је Хрватска једнострано изашла из споразума, цијене електричне енергије су се мијењале. Досадашњи дуг према још непотпуним подацима, срачунат на бази цијене електричне енергије из 2007. године износи оријентационо око 360 милиона КМ", објаснио је Митровић.

Делегат Дома народа парламента БиХ Слободан Шараба затражио је прије неколико дана од Савјета министара БиХ да предузме хитне акције како би била заустављена крађа електричне енергије из система Хидроелектрана на Требишњици.

"Дуг за нелегално одузету електричну енергију износи 3,5 милијарди киловат часова", нагласио је Шараба.

Недавно се појавила могућност према којој би вода из слива ријеке Требишњице, која покреће турбине ХЕ Дубровник, у случајевима опструкције наплате дуговања могла бити трајно преусмјерена у Црну Гору.

"Ако је било могуће прокопати тунел за воду од Фатничког поља дужине 15 километара, није искључено да не започне изградња канала према Црној Гори. Ако је то једини начин да се спријечи монопол који Хрватска користи, знајући да вода Требишњице природним сливом мора доћи до турбина ХЕП-а, онда није неоправдано размишљати у том смјеру", закључили су раније у Синдикату удружених радника енергетике РС.