Срби у Албанији бране србски језик: Преко Проклетија у Скадар код професора Ћираковића

12.12.2013. год.

Седам година професор Светозар Ћираковић из Никшића путује у Албанију да дјеци и омладини у Скадру предаје србски језик. За све то вријеме није се десило да закасни или, не дај Боже, не дође на посао. А није лако превалити пут од 175 километара, остати у Скадру четири дана и опет назад за Никшић, преносе Вечерње Новости.

Платио је професор високу цијену своје битке за одбрану србског језика 2004. године, заједно са још 25 колега из Никшића и једног из Херцег Новог, добијајући отказ са посла у никшићкој гимназији „Стојан Церовић“. Између хлеба и језика, професор је изабрао језик.

Двије године после отказа стигао је Ћираковићу благослов и препорука од високопреосвећеног митрополита Амфилохија да просветитељску мисију настави у граду Скадру. И управо тај 28. фебруар у Албанији је означен као Дан србског језика, а од тада до данас кроз „његову“ школу, коју организује србско-црногорско удружење „Розафа – Морача“, прошло је више од 600 полазника од осам до 65 година! Научили су они Вукову азбуку, Његошева дјела, нобеловца Андрића, Црњанског, Десанку Максимовић.

- Када у родној Црној Гори нисам могао да предајем србски језик, то чиним у Албанији. Срећан сам што сам успио да пробудим националну свијест наших сународника, јер дуго је српство тамо било потирано, још од краља Зогуа, па све до Енвера Хоџе. Данашња влада у Албанији је много флексибилнија и даје могућност учења србског језика – прича за „Новости“ професор Светозар Ћираковић, кога су управо из скадарског удружења кандидовали за награду „Најплеменитији подвиг“. – Овдашњи малишани и те како добро памте мудре ријечи Вука Караџића да је језик хранитељ народа и докле год он живи, докле га љубимо и почитујемо, њиме говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле ће да траје и наш народ. Свјесни су тога и због тога хрле на наставу.

ФОТОГРАФИЈА ,,ОБИЛИЋА“

- У Албанији је 1925. године постајала школа на србском језику и звала се „Обилић“. О њој постоје свједочанства и записи, па чак и фотографија на којој су учитељи и 20 ученика. Она се налази у учионици у којој држим наставу у самом центру Скадра. Нажалост, 1935. године злогласни албански краљ Зогу наредио је да се школа затвори, на њу стави катанац, и тако је било пуне 73 године – подсјећа професор Ћираковић. – Прије седам година Влада Албаније је одобрила извођење наставе на србском језику