Крик деце: СРБИЈО, ПУСТИ НАШЕГ НЕВИНОГ ТАТУ ИЗ ЗАТВОРА

Пролази већ четврта недеља како не лети Буревесник. Крила су му спутали, али не и сломили, у крлетку затворили, али му мисли нису закључали. Летеће још Буревесник пространствима вашег ума, кад бура крене и схватите да је био у праву.

Пролази четврта недеља како наш тата није са нама и проћи ће још неко време док не продје ова хајка са циљем да не пише даље и не доврши што је започео. Мали предах за криминалце у правом смислу те речи, маскиране у ситуиране, успешне људе на одговорним функцијама, који ојадише државу из које долазимо, Македонију, у којој смо се родили, расли и живели док се живети могло, док нисмо постали непожељни тако непослушни, непоткупљиви, нестрашљиви, а речити,
здравог разума и бритког језика. Кад је наш отац постао мета криминалаца у Македонији, за нас тамо места ни живота није било.

Учинили су све да нам онемогуће живот достојан човека. Зато смо потражили ново место под сунцем, у Србији, земљи у којој слобода говора још није умрла а људи нису тако заплашени да живе са главама у песку Наставио је тата одавде да отвара очи нашим земљацима, нудећи истину, голу и чисту, далеко од прљавих, а неретко и окрвављених руку моћника наше државе , Македоније.Поред бројних македонских новина, велики број градјана  је читао БУРЕВЕСНИК, који је једини износио текстове поткрепљене доказима, не преписане, ушминкане дезинформације које се свакодневно сервирају народу. Сметао је онима којима то не одговара, чији је темељ успона постављен на лажима а  капитал саграђен на отетом, украденом.

Требало је смислити начин да се уклони Зоран Божиновски, а да то не буде онако како је указивао да су чинили другима који су им се супротставили. Оптужбе које су му приписане косе се са његовим ликом и делом и само онај ко нема много памети може на тај начин напасти нашег оца. Јер сви који су икад прочитали иједан његов текст знају да неко ко се бори против криминала, корупције, шверца, са толико жара, не може сам бити такав.

Наш отац не може бити шпијун, јер шпијуни раде против државе. Наш отац ради ЗА своју државу, против оних који је, бављењем криминалним радњама, краду, лажу и пустоше.

Наш отац није уцењивач, рекеташ, изнђјивач новца. Да се тако понашао, ми бисмо били богати, он не би био прогањан, а сад не бисмо имале образа да овако пишемо. Наш отац је ипак богат јер уместо материјалног богатства има људе који га воле, поштују и подржавају и надамо се да правда и истина опет могу пронаћи пут.
Наш отац нема новца да плати своју слободу, а и да га има, не би то учинио, јер сматра да се слобода не може купити, да они, који тако чине не спавају мирно. Наш отац ноћас спава тамо негде, затворен, али слободан и чисте савести.

Стога, молимо државу Србију да добро размисли о изручењу човека чије су  кривице слободоумље и храброст, право у канџе онима који једва чекају да угуше његов глас и тако онемогуће својим градјанима да сазнају истину о њиховој владавини. Наш отац није криминалац и тражимо да га пусте да се брани са слободе и докаже да су оптужбе државе у којој је рођен, против њега, обична монтажа и политички прогон. Сем што, како сам прочитала негде, дише мафији за вратом, он је ипак и наш отац и деда једној малој девојчици, хранилац  породице која га воли и поштује и много нам недостаје. Дозволите оном ко смело пише
документовано, без калкулисања чињеницама, да слободно живи и ради!

с поштовањем,
Ана и Сања Божиновска

на фотографији: Зоран Божиновски са унуком Дариом у наручју