Да ли ће „ирански рафал“ стићи Обаму?

За Обаму наступа потенцијално једна од најтежих недеља председничког мандата. Конгрес који се 2. децембра враћа са краћег одмора, прети да ће потопити женевске договоре шесторке о Ирану од 24. новембра. При томе Обаму критикују и демократе и републиканци. И чак прете да ће до Нове године усвојити закон о пооштравању „нуклеарних санкција“ против Техерана, што ће фактички сахранити женевске договоре. А Обама може да изгуби у очима савезника последње остатке и тако већ поткопане репутације.

Високи представници администрације цео празнични викенд су преговарали са законодавцима. А генерални секретар Џон Кери чак је снимио специјално видео обраћање конгресу са објашњењем детаља женевски договора. Копију су послали сваком сенатору и конгресмену.

Нове санкције против Ирана биће штетне и могу да изазову ефекат супротан очекиваном, рекла је званични представник Стејтдепартмента САД Џен Псаки. Поред свега осталог, напоменула је она, приликом потписивања женевских договора Вашингтон се обавезао да се суздржи од нових нуклеарних санкција против Ирана:

- Државни секретар покушава да упозна са тим његове бивше колеге. Овде је неколико узрока. Један од њих је да такве санкције могу да унесу раскол у редове шесторке. Земље чланице групе пет плус један (САД, Русија, Кина, Британија, Француска и Немачка) могу да стекну утисак да САД нису у стању да испуне свој део договора и да дају преговорима шансу да се заврше. То ће имати ефекат супротан очекиваном и натераће Иранце да заузму још оштрији став.

Санкције против Ирана су одлично радиле, а сада ми ћемо овај ударац сами неутралисати, изјавио је сенатор Линдси Грем. Гремова аргументација као једног од најубеђенијих противника нормализације односа са Ираном квинтенсенција је мишљења свих противника затварања иранског досијеа.

- Овај прелиминарни договор о санкцијама ослобађа за Иран 7 милијарди долара у готовом. Он никако не дотиче изведени програм обогаћивања уранијума. Пре десет година Иранје имао 200 центрифуга за обогађивање. Сада има 18 хиљада. Ми смо некада урадили исто за Северну Кореју. Они су обећали да неће покретати реактор, који је био већ близу завршетка. Када су против Северне Кореје ослабили санкције, Корејци су узели новац и изашли из договора. Исто нас брине и сада. Преостале центрфуке лако ће омогућити Ирану да постане нуклеарни.

Мада је опасност од иранског удара конгреса по Обами сасвим реална и озбиљна, ирански контранапад Капитола још може да се претвори у велики политички мехур од сапунице.

Како би покварио ирански спољнополитички тријумф председнику, сваки дом когреса има у стуштини свега 10 дана. 2. децембра са одмора се враћа само Представнички дом који одлази на новогодишње празнике 13. децембра. Сенат ће почети поново да ради 9. децембра и затвориће се за Божић 20. децембра. А осим Ирана он треба да усвоји још неколико десетина одложених нацрта закона.

У сложеним односима Беле куће и конгреса баланс снага све последње 4 године колеба се час у једну, час у другу страну. Крајем године симпатије Америке нису ни из далека на страни законодаваца. Актуални конгрес 113. сазива, може се рећи, ступио је у критичне дане. Њега већ називају најиспразнијим и најбеспомоћнијим. Према подацима сатистичке службе конгреса, посланици су за годину дана усвојили свега 60 закона. До таквог нивоа „законодавне импотенције“, како се изразио Вашингтон пост, још се није спуштао ни један конгрес у читавом послератном периоду.

Обамина популарност, наравно, пада: у просеку она се колега на нивоу од 39-41 проценат. Али у поређењу са рејтингом конгреса, 44. председник, може се рећи, купа се у слави. Крајем новембра служба Гелапа је фиксирала пад поверења према конгресу до сумњивих 9%. У историји САД тога није било.

Већина Американаца (44%) према подацима последњег анкетирања агенције Ројтер и социолошке службе Ipsos , подржава споразуме са Ираном. Против је само 22%. Американци се наравно односе према Ирану са опрезом, али још један рат Америка уопште не жели.

Читава основна борба око Ирана ће бити одложена за нову годину. У принципу Обамина администрација има право да одложи на пола године увођење било којих нових санкција које може да усвоји конгрес. Али ради укидања санкција све једно јој је потребан пристанак конгреса. И овде је главно питање шта Бела кућа може да понуди когресу у замену за укидање иранских санкција. Избор је исто ограничен.

Андреј Федјашин,