Кумановски споразум превазиђен

Измена Кумановског споразума би, поред свега што су српске власти позитивно урадиле по питању Косова, била још једна дипломатска победа Србије и политички добитак, оцењују војни аналитичари.

После најаве  председника Србије Бориса Тадића и начелника генералштаба  Здравка Поноша да би Кумановски споразум требало ревидирати, стручњаци оцењују да је тај документ одавно превазиђен и да га је још раније требало изменити.

Подсетимо , председник Тадић изјавио је "Политици" да  нема ни једног разлога да се тај споразум из 1999. не промени  с обзиром на то да је Србија у међувремену показала да је фактор стабилности у региону .

Са ставом председника Тадића да нема  безбедносног разлога да и даље постоји зона забрањеног лета, слаже се и начелник генералштаба Здравко Понош који се са званичницима Натоа и Кфора већ договорио о експертским разговорима о ревизији тог споразума.

Њиме је 1999. године  дефинисана  копнена зона безбедности у којој није смела да буде југословенска војска, а авиони нису смели да лете ближе од 25 км од административне границе са Косовом и Метохијом. 2001. године после оружане побуне албанских екстремиста на југу Србије, српске снаге безбедности поново су на том простору, а ваздушна зона безбедности смањена је на пет километара.

Војни аналитичар Зоран Драгишић каже да Кумановски споразум треба ревидирати јер је то био "мировни споразум између тадашње СРЈ и НАТО-а, којим се ми обавезујемо да прихватамо мисију Кфора на Косову и којим се дефинишу копнена зона безбедности и зона ваздушне безбедности." Драгишић је нагласио да је тај документ историјски превазиђен јер НАТО и Србија више нису непријатељи.

Према његовим речима Кумановски споразум је "зрео за промену" јер су се измениле и друге околности, као што је самопроглашење независности Косова које су неке земље прихватиле.

"Безбедносни ризици на терену су се променили. Оно што је важно је да та иницијатива иде са наше стране, у складу са оним што ће највише задовољити државне и националне интересе Србије", рекао је овај аналитичар.

Радић: Измена Кумановског споразума политички добитак

Војни аналитичар Александар Радић оценио је да би Србија изменом Кумановског споразума могла да добије право да "сама одлучује о употреби својих снага на југу Србије без ограничења споља".

Како објашњава Радић, Србија по Кумановском споразуму не може "да уводи тешко наоружање у Копнену зону безбедности", као и да постоји зона забрањеног лета. Изменом тог споразума могао да буде укинут и појам Копнена зона безбедности, која обухвата простор од пет километара од административне границе са Косовом и Метохијом.

За Радића измена Кумановског споразума била би и "политички добитак" и доказ да је могуће постићи договор "са великим силама о томе шта је српски интерес ако јасно дефинишемо захтеве и станемо иза њих".

Крстић: Променом споразума смањење ваздушне зоне безбедности

Некадашњи командант Здружених снага безбедности Нинослав Крстић изјавио је да је Војска Србије већ у копненој зони безбедности, а да је ваздушна зона смањена са 25 на пет километара, као и да од промене Кумановског споразума очекује ажурирање "стања на терену".

Према Крстићевим речима Кумановски споразум већ је требало ревидирати, а најављеним променама може се очекивати и даље смањење ваздушне зоне безбедности.

Крстић је подсетио да је по војно-техничком споразуму предвиђено да, по стварању услова, командант Кфора има право да контролу летења над Косовом и Метохијом врати у надлежност контроле летења тадашње Југославије.

"То није учињено и контрола летења није враћена Србије, а по мојим сазнањима контролу летења, пре годину дана водила је нека приватна фирма из Исланда", рекао је генерал у пензији Нинослав Крстић.

Он је подсетио да је 2001. дошло до побуне екстремних Албанаца у Копненој зони безбедности у општинам Прешево, Бујановац и Медвеђа, када је он био командант, и да је полиција на том простору била практично протерана.

"Тадашња савезна влада и републичка влада донеле су одлуку да формирају координационо тело на чијем челу је био Небојша Човић и да се од војске и полиције формирају здружене снаге безбедности", подсетио је војни генерал у пензији.

Крстић је нагласио да је копнена зона безбедности од марта до 31. маја 2001. практично без жртава, без страдања цивила "са најнижим могућим степеном употребе ватре".

"Низом споразума дошло се до тога да у копненој зони безбедности могу да буду снаге војске и полиције као и све врсте копненог наоружања, осим радарских система и система противваздушне одбране", објаснио је Крстић и рекао да је успостављена одлична сарадња са командама и јединицама Кфора тако да је, у случају инцидента, обострана реакција могла да буде брза и ефикасна.