BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Бродски гигант успио да преживи пљачку вијека

Бродски гигант успио да преживи пљачку вијека
27.11.2008. год.

БAЊA ЛУКA - Aфере, у чијем је центру Рафинерија нафте у Броду била од почетка рата у БиХ па све до потписивања Уговора о приватизацији с руском компанијом "Њефтегазинкор", то предузеће и Републику Српску оштетиле су за неколико стотина милиона марака.

Најнеповољнији уговор, који је Рафинерију довео до потпуног слома, био је уговор о преради нафте, који је потписан са британском фирмом "Витол". Тај уговор потписао је 5. децембра 2003. године у Лондону некадашњи директор Илија Дрпа без сагласности Владе РС, УО и Скупштине акционара Рафинерије.

Иако нико никада у Влади РС и у Рафинерији није видио оригиналну енглеску верзију уговора, а на основу њега "Витол" је од Рафинерије потраживао одштету од 115 милиона долара.

Писма која је директор "Витола" Роберт Боб Финч слао у вези с пословима с Рафинеријом била су адресирана директно на тадашњег предсједника РС Драгана Чавића.

МУП РС је 2006. године поднио извјештај Тужилаштву о "случају Витол". Тим извјештајем обухваћена су 22 лица која су учествовала у потписивању спорног уговора. Међу њима је и Микеревић, али не и Чавић.

Упућени у политичке пословне комбинације око Рафинерије тврде да је Микеревић у послу са Рафинеријом држао страну супарничком "Галаксију", а Чавић "Витолу". И Илија Дрпа је у писму, након што је потписао Уговор у Лондону, тадашњем предсједнику Владе Микеревићу написао да је у Лондон отишао на Чавићеву сугестију.

Након тешких преговора премијера РС Милорада Додика са представницима "Витола" у јуну 2007. закључен је споразум којим је "Витол" спустио захтјев за одштету са 115 на 27,4 милиона долара и одустао од тужбеног захтјева.

Већ давно је било јасно да је на овај начин, уцјењивачким уговором, неко имао намјеру да Рафинерију "испоручи на тацни" "Витолу", али истражни и судски органи нису још утврдили ко и за који интерес.

Поред ове посљедње било је још великих афера са и око Рафинерије, у којима су многи зарадили милионе. То су послови са "Петрокамаком" из Лондона, "Енерџи трејдингом" из Беча, "Кродуксом" из Загреба, фирмом у власништву хрватског генерала Ивана Чермака. Ту су потом "Девин", фирма чеченског бизнисмена Саламбега Хаџијева, "Галакси" из Монака, чији је један од власника и олигарх Украјинац Леонид Минин.

Док су представници владе у Бањој Луци настојали да постигну договор с повјереницима о начину измирења обвеза Рафинерије Брод, у кабинет премијера РС Милорада Додика стигао је и до тада непознат захтјев фирме "Орбал" за исплату вишемилионских потраживања.

Уговор о наводној позајмици 60 милиона долара без камата из "Орбала" Рафинерији нафте у Броду потписао је тадашњи премијер РС Душан Козић на Палама у фебруару 1995. године.

Једна од најочигледнијих превара био је пословни аранжман са нигеријском фирмом "Петрокамак". Влада РС је августу 2003. године понуду "Петрокамака" за испоруку сирове нафте потребне за покретање производње у Рафинерији оцијенила као најповољнију. Вриједност уговора о испоруци износила је око 170 милиона долара.

Крајем те године установљено је да преговарач "Петрокамака" Касим Фејсал, који је с Владом РС склопио уговор, није био овлашћен за његов потпис. Ово није ништа чудно, јер се зна да су нигеријски криминалци данас највећи преваранти у свијету. На сличан начин, лажним уговором уништили су једну од највећих британских банака.

Некако у исто вријеме Републици Српској испоручен је захтјев компаније "Бритиш петрол", која је од Рафинерије тражила враћање дуга од 10 милиона евра, те предузећа "Девин", које је тражило 38 милиона долара.

Фирма "Галакси", која је регистрована у Монте Карлу и чији је власник италијански гроф Серена, у 2004. од Рафинерије је сваки мјесец узимала 960.000 КМ на име ранијег дуга насталог још једним штетним уговором.

Надуван и нереалан био је и дуг исплаћен "Тифону", на који је Чермак пренио наплату дуговања "Кродукса". Чермаку је исплаћено девет милиона дуга, који тако такав никада није био књижен у пословању Рафинерије. Чермак је одмах након што су му исплаћена потраживања продао "Тифон" мађарском МОЛ-у за око 150 милиона евра. Тако су избрисани трагови малверзација.

Уговором о приватизацији Рафинерије нафте, Рафинерије уља Модрича и "Петрола", потписаним 2. фебруара 2007. године, руска компанија "Њефтегазинкор" обавезала се на уплату 125,5 милиона евра, што је и извршила. Прерада нафте је отпочела, а данас је и свечано отворење Рафинерије нафте Брод.

Бројни медији и аналитичари, чији су политички патрони и финансијери били заинтересовани да се деси супротно, у међувремену су оштро нападали Владу, уз тврдње да руски купац никада неће уплатити новац и да Рафинерија никада неће прорадити.

Данашњи дан их демантује. Своје задовољство не крију ни опљачкани радници Рафинерије и грађани Брода чије породице издржава Рафинерија.

- У почетку смо сви били скептични када је у питању покретање погона Рафинерије нафте. Aли како је кренуо први погон, постали смо увјерени да ће се оспособити и остали - рекао је један од њих Радослав Јовановић.

Он је додао да радници данас имају редовне плате и да се финансијска ситуација поправља.

- Брод је коначно оживио. Као отац двоје дјеце, од којих је једно на факултету, могу рећи да су промјене велике и видљиве, а сада лакше излазим на крај и са трошковима - рекао је Ненад Вученовић.
ИНA

Загребачка ИНA/МОЛ све до данас доминирала је нафтним тржиштем БиХ. Скоро двије трећине укупног увоза нафтних деривата у БиХ отпадало је на увоз из Хрватске.

Док је Рафинерија у Броду још од августа 2005. године била ван погона због недостатка нафте за прераду, увоз из Хрватске биљежи раст. Према пословном извјештају ИНA из 2004. године, БиХ им је најзначајније ино-тржиште, гдје су продали 14,6 одсто укупне производње нафтних деривата.

На ранг-листи земаља које продају нафту у БиХ, Хрватска је, са 264.000 продатих тона у првих пет мјесеци 2006. године, била убједљиво на првом мјесту. Из властитих рафинерија пласирали су 54,32 одсто нафте, док је остатак увезен из Румуније и Бугарске и такав пласиран на ово тржиште.
Суд

Недавно је у Специјалном тужилаштву РС потврђено да ће из предмета "Рафинерија" произаћи више оптужница, али да ће се пред судом прво наћи дио који се односи на склапање штетног уговора са "Витолом".

Медији су раније писали да ће због постојања основане сумње да су починили кривична дјела у Рафинерији предмет истраге бити Микеревић, бивши министри у Влади РС Милан Богићевић, Ђорђе Лајшић и Борис Гашпар, те некадашњи директори Рафинерије Брод Војин Мујичић, Саво Даниловић и Илија Дрпа.

Аутор: Горан Маунага



  • Извор
  • Глас Српске
  • Повезане теме


Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Како се наводи у саопштењу, турски лидер је потврдио намеру Анкаре да \"настави да тежи миру\"


Руске трупе извеле су ракетне нападе на украјинску инфраструктуру у Одеској области. Украјинске формације напале су дроновима индустријску зону у граду Котовску, Тамбовска облас


Непотписани споразум се фокусирао на неутралност Украјине и нудио јој безбедносне гаранције

  Руске трупе су погодиле украјинске индустријске објекте у Дњепропетровску и погодиле авион МиГ-29 на паркингу за авијацију на аеродрому Долгинцево у Дњепропетровској области. Украјинс


Постројење Генерал Динамицс у Камдену направило је бојеве главе за ракете Јавелин послате у Украјину


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА