Иван Карић: Политика је рад у интересу грађана

1. Колико је у овом тренутку Србија заиста близу ЕУ?

Европске интеграције су један од приоритета спољне и унутрашње политике Србије. Скоро све релевантне странке данас су одлучно оријентисане према испуњавању услова у процесу приступања. То охрабрује, и у том смислу смо јој јако близу. Међутим, разликују се приоритети. За Зелене Србије, али и Европску зелену партију (ЕГП) Европска унија није само монетарна и економска, већ и социјална, солидарна, еколошка и мировна заједница. И као таква, неће бити довршена док све земље Европе не буду њен део. Очекује нас велики посао у преговорима у приступању, и као код свих важних ствари – важнији је сам пут од одредишта. Европска Унија мора прво да дође у Србију, ми морамо да се променимо да би све имало смисла.

2.Борба против корупције као искрена борба против криминала у Србији или борба за бољу позицију на следећим изборима?
3. Да ли Србија данас има искрену и праву Владу, будући да су све странке на неком нивоу власти?

Корупција је у Србији је велики проблем и сви смо тога свесни. Свако ко је на неки начин прекршио закон мора за то да одговара. Владавина права и правна сигурност – да закон важи за све једнако – је предуслов сваког озбиљног, демократског друштва. На нама као опозиционој странци и на мени као Народном посланику је да укажемо на пропусте у вршењу власти и да кандидујемо свој програм на неким наредним изборима. А грађани ће на тим изборима добити прилику да кажу да ли је ова борба или нека друга била искрена. Њихов суд је ипак најбитнији.


4.Колико по Вашем мишљењу људе у Србији занима политика, а колико неке обичне, свакодневне, животне ствари?

Грађани и грађанке у Србији виде политику као нешто само по себи лоше, и за то су највише криви сами политичари. Политика је предуго у Србији ствар препирке, подметања и прекомпоновања воље грађана. За Зелене Србије политика је искључиво рад у јавном интересу, и као таква је део свих свакодневних, животних ствари. Проблем је када се бавимо политиком због ње саме или због личних интереса. Све чешће се дешава да се не чује глас грађана или глас локалне самоуправе, јер смо до те мере централизовали власт. У Србији одлучује неколицина људи. Наша мисија је да оживимо грађанску иницијативу, да објаснимо грађанима да је важно да учествују у животу своје локалне заједнице. Сви наши одбори имају велику самосталност у свом раду, јер ко ће боље познавати проблеме једне општине или града него људи који у њима живе.

5.Европске вредности као услов за Европску унију или Европске вредности као мотор реформи Србије?

Европске интеграције се у Србији виде као низ услова које морамо да испунимо да би постали део Европске уније. Понекад нам се чини да постоје унутрашњи интереси да се то тако представи. Истина је да је то процес преговарања и договора, и да доста зависи и од умешности преговарача. До сада се показало да нас је овај процес унапредио, реформе би сигурно ишле спорије да нам се не жури ка ЕУ. Став Зелених Србије је да не напредујемо довољно брзо и да не постоји континуитет у раду. Поглавље 27, део о животној средини за који смо ми највише заинтересовани, биће отворено 2014. године а ми нисмо ни близу испуњавања тих стандарда. Надлежности у области животне средине су подељене у два Министарства, укинут је Фонд за заштиту животне средине и цела област је уназађена у последњих годину и по дана. Ми смо указивали на низ проблема и покушали да конструктивном критиком помогнемо. Неке предлоге су усвојили, неке нису. Отварају се и нови проблеми тако да наш посао није завршен.

6.Како унапредити пословање у Србији?

Ми имамо развијен зелени економски програм. Визија Зелених Србије је ресурсно ефикасна економија: употреба модерних технологија и минимална употреба сировина и енергије, економија која развија производе и услуге. Зелена тржишна економија ствара подстицаје за инвестиције у економију и ефикасност уз смањене трошкове. Цена мора да одражава еколошке истине. Желимо да створимо најбоље могуће окружење за мала и средња предузећа и почетнике на тржишту. Посвећени смо заштити конкуренције, елиминацији непотребне бирократије и укидању субвенција штетних за животну средину.
Такође, када причамо о економији, не можемо да заборавимо аспект заштите. Морамо да ојачамо права потрошача и обезбедимо неопходне информације како би грађани трошили савесно и одговорно. Држава такође мора захтевати и подстицати друштвено одрживе и иновативне производе и услуге.

Иван Трајковић