ОПРЕЗ ВИТАМИНИ МОГУ ДА ШТЕТЕ

Узимање сувише витамина који важе за антиоксиданте може да скрати животни вијек, показује једно истраживање обављено на Универзитету у Копенхагену.
Стручњаци с поменутог универзитета су разматрањем резултата 68 клиничких тестирања, којима је обухваћено преко 230.000 учесника, дошли до закључка да је смртност људи који су редовно узимали високе дозе витамина А за 16 одсто виша у односу на оне који то нису чинили, извјештава ДПА.
Смртност оних испитаника који су редовно узимали бета каротен била је за седам, а оних који су узимали витамин Е за четири одсто виша у односу на испитанике који нису узимали ове дијететске додатке.
Показало се да велике количине витамина Ц и селена нису штетне, али исто тако није уочено ни да су корисне.

КАНТАРИОН ВС ДЕПРЕСИЈА

Кантарион је ефикасан и у лечењу тешких облика депресије, а не само стомачних проблема и за третирање површинских рана, показали су резултати једног њемачког истраживања.
Др Клаус Линде, који је спровео истраживање заједно са колегама с Универзитета у Минхену, дошао је до тог резултата анализом 29 истраживања током којих је вршено упоређивање дејства кантариона с дејством плацеба (лажни лијек) и неких антидепресива на 5.500 пацијената обољелих од тешке депресије.
Кантарион се показао не само дјелотворнијим од плацеба, већ и макар исто толико дјелотворним као антидепресиви који се користе у лијечењу тешких депресија.
Осим тога, кантарион има много мање секундарних ефеката од љекова који се обично преписују против депресије, истакли су аутори истраживања.
У Њемачкој се кантарион редовно препоручује пацијентима обољелим од депресије.

РИЗИК ОД ПРЕВРЕМЕНЕ СМРТИ

Обим струка

Велики обим струка дуплира ризик од превремене смрти код оба пола, налаз је опсежног истраживања које је спроведено у девет европских земаља.
У поређењу особа са истом тјелесном масом, вјероватноћа да ће они умријети расте линеарно са повећањем њиховог обима струка. Ризик од смртности је била скоро два пута већа код особа са великим обимом струка - 120 центиметара за мушкарце и 100 центиметара за жене, него код оних чији је обим био мањи од 80 центиметара код мушкараца и 65 центиметара код жена.
Сличан је ризик чак иако је тјелесна маса (тежина у килограмима подијељена са висином на квадрат) у оквиру нормале (18,5 до 25), према овом истраживању које је спроведено на 359.000 људи, старих у просјеку 51,5 година и од којих су 65,4 одсто жене.
Свако повећање обима струка од пет центиметара повећава ризик од смртности за 17 одсто код мушкараца и за 13 одсто код жена. Ова студија показује да вишак наслага масти око струка представља значајан ризик за здравље чак и код особа које се не сматрају предебелим.
Ово се објашњава тиме што на том мјесту вишак масти излучује често протеине који регулишу имуни систем, хормоне и друге активне елементе у метаболизму и који могу да допринесу да се развију хроничне болести, као што су кардиоваскуларне болести и рак.

ЦИЈЕЛО ТИЈЕЛО

Пушење убрзава старење

Пушење не само да прави боре на лицу и изазива његово жутило, већ исте посљедице оставља и на кожи цијелог тијела, утврдили су амерички научници.
Студија, објављена у часопису "Архиве дерматологије", показује да пушење наноси штету чак и кожи која је заштићена од сунца.
"Испитивали смо кожу заштићену од сунца и открили да су укупан број дневно попушених паклица и укупан број година пушења повезани с обимом причињене штете на кожи пушача", указала је доктор Јоланда Хелфрич с Универзитета Мичиген која је предводила истраживање.
"Код испитаника старијих од 65 година пушачи су били знатно више изборани од непушача. Слични налази су утврђени и код испитаника у старосној групи од 45 до 65 година", наведено је у студији.
Истраживачи су тестирали 82 људи, пушача и непушача, на основу снимака унутрашњих страна њихових десних руку. Старост испитаника се кретала од 22 до 91 године, а половина њих су били пушачи, пренијела је агенција Ројтерс.
Приликом неколико претходних истраживања је откривено да пушење доприноси превременом старењу коже, али су се она ограничава само на избораност лица.
Једно претходно испитивање је открило да дим цигарета, између осталих фактора, доводи до сужавања поткожних крвних судова и тиме до смањења дотока крви у кожу.
Пушење такође уништава везивно ткиво које даје подршку како кожи, тако и унутрашњим органима.

ЛјЕКОВИТА ФЛОРА ЦРНЕ ГОРЕ

Са купусом нема зиме

Римски цар Клаудије сазвао је засиједање Сената како би се гласало о једном необичном питању - да ли постоји јело које може да надмаши усољену говедину са купусом. Сенатори су једногласно утврдили да нема ђаконије која је укуснија од овог јела.
Одговор који је цар добио говори о томе колико је ово поврће било омиљено у старом Риму: и прије него што је испитано које све хранљиве материје садржи купус, многи су га са уживањем јели.
Купус потиче од самоникле биљке, поријеклом са приобаља Медитерана. Иако се по његовом укусу не би рекло, основни састојак овог поврћа је витамин Ц. Шоља сјецканог купуса задовољава дневне потребе за витамином Ц, који је важан антиоксиданс, заслужан за успоравање старења организма и јачање имунолошког система.
Поред тога, ово поврће садржи и обиље калцијума, калијума, гвожђа, витамина Б комплекса, бета каротена и других витамина и минерала. Сорте купуса чије је лишће црвено садрже више витамина него њихови рођаци зеленкастих листова.
Пошто је богат водом и биљним влакнима, посебно се препоручује особама са вишком килограма и онима који имају проблеме са варењем.

ПРОТИВ ГЛИСТА И ПАНТЉИЧАРЕ

Истучене сјеменке бундеву би требало ујутру, на празан желудац, појести са мало меда (може и без њега), мала дјеца од 30 до 50 грама, она већа од 30 до 150, а одрасли од 300 до 400 грама сјеменки. Добро је да се послије пола сата попије кашика рицинусовог уља и затим ништа не треба јести нити пити бар неколико сати.