Индустрија смрти

Апсурдно је да онај ко је 1941. године починио највећи геноцид у историји балканских народа, ко је затирао српски народ у Јадовну, Даници, Јасеновцу, Старој Градишци и другим стратиштима и ко је, на крају крајева, на самом издисају 20. вијека провео највеће етничко чишћење на овим просторима, данас тужи потомке својих жртава за наводни почињени геноцид и агресију.

Овим је у изјави за "Фокус" политички аналитичар Предраг Лазаревић оцијенио одлуку Међународног суда правде у Хагу да се прогласи надлежним у спору, који је Хрватска покренула против Србије због наводног геноцида, почињеног у периоду од 1991. до 1995. године.

- Српска политика овај пут једноставно не смије да буде глупа и да дозволи Хрватској да се поново извуче на стару формулу "држите лопова" и да своју кривицу пребаци на другог - нагласио је Лазаревић.

Према његовим ријечима, Србија би у својој противтужби, која је сасвим извјесна, требало да подсјети и на злочине, почињене у Другом свјетском рату на подручју Независне државе Хрватске. Вријеме је да, нагласио је он, напокон до изражаја дође усташка фабрика смрти Јасеновац, која је од љета 1941. до априла 1945. године прогутала неколико стотина хиљада људских живота. У томе би Србији, истакао је Лазаревић, могла да помогне и јеврејска заједница, јер су и Јевреји страдали у концентрационом логору Јасеновац.

За Хрватску би данас, сматра Лазаревић, посебно незгодно било објелодањивање детаља о начинима, на које су јасеновачки логораши мучени и убијани. Лазаревић наглашава да су усташе у Јасеновцу у свему надмашиле своје учитеље, односно њемачке нацисте у Аушвицу, Бухенвалду, Дахау и другим мучилиштима широм Европе. Ти логори, наводи Лазаревић, били су индустрије смрти, а Јасеновац је био усташки ручни рад, који су водиле патолошке убице, уживајући у мучењима и мирису крви!

И не само то! Као класичан примјер геноцида, навео је Лазаревић, могу да послуже бањолучка села Дракулић, Шарговац и Мотике, у којима су усташе 7. фебруара 1942. године плански уништиле преко 2.300 душа, с намјером да потпуно затру српски народ и промијене демографску слику Бање Луке и Крајине.

Исто мишљење има и професор историје на бањолучком Филозофском факултету Ранко Пејић, нагласивши да је НДХ, непун мјесец дана послије свог оснивања 10. априла 1941. године, донијела расне законе, по којима је, буквално, отворен лов на Србе, Јевреје, Роме и све остале, наводне, противнике Хрватске.

- НДХ је починила страховит злочин над српским становништвом, али су послијератне власти у бившој Југославији настојале да то сакрију, заташкају и ставе знак једнакости између свих оних, који су били против комунистичког покрета. Зато се данас и налазимо у овој ситуацији да још морамо да пребројавамо жртве и утврђујемо истину о оном шта нам је урађено прије скоро седам деценија - закључио је професор Пејић.

Дешавања у Другом свјетском рату, по мишљењу шефа Документационо-информационог центра "Веритас", Саве Штрпца, морали би да нађу мјесто у контратужби, јер без тога не могу се разумјети догађаји из деведесетих година прошлог вијека.

Војно-полицијске акције "Бљесак" из маја и "Олуја" из августа 1995. године, само су, нагласио је Штрбац, дио приче о планираном и смишљеном геноциду Хрватске над српским народом и то су, уствари, били завршни печати на плану етничког чишћења. Много прије "Олује" и "Бљеска", хрватска војска почела је да спроводи план етничког чишћења, првенствено у урбаним срединама.

Као примјер, Штрбац наводи податак да је по попису становништва из 1991. године у Загребу те године живјело 44.384 Србина, плус 14.000 Југословена, од којих је бар 60 одсто било Срба. Десет година касније, у Загребу је живјело 18.811 Срба и ниједан Југословен. Исто је било и са српским живљем у Ријеци, Сплиту, Осијеку...На крају крајева, сам град Книн најбољи је примјер етничког чишћења - у том граду 1991. године живјело је 9.860 Срба, а десет година касније једва три хиљаде.

- Хрватска војска у неколико наврата извршила је агресију на бившу Републику Српску Крајину и то док је она била под заштитом УН. Познати су случајеви "Медачки џеп", "Масленица", "Миљевићи", који су уз "Бљесак" и "Олују" највеће хрватске војно-полицијске акције против Срба на територији Хрватске – нагласио је Штрбац.

Говорећи о злочинима Хрвата над Србима, наставио је Штрбац, никако не би требало заборавити Пакрачку пољану, Пожешку котлину, "Лору", Сисак и друга стратишта српског народа.
НДХ имала посебне логоре за дјецу

Предсједник Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата, Гојко Кнежевић, упозорио је на чињеницу да је НДХ била једина земља у историји човјечанства, која је имала посебне логоре за дјецу! Малишани, првенствено заробљени у непријатељској офанзиви на Козари у љето 1942. године, убијани су у Јасеновцу, Старој Градишци, Јастребарском, Ђакову... а на загребачком гробљу Мирогој и данас постоји гробно поље под именом Козара.

Страдала су 74.762 дјетета у НДХ, од чега је 23.858 козарачке дјеце затворено по логорима, а убијено је свако друго дијете.