Један процес за две тужбе

Грађани Вуковара на дан када је у град ушла ЈНА - 18. 11. 1991. (Фото В. Димитријевић); Збег Срба из Крајине после акције „Олуја” - 7. 8. 1995. (Фото А. Келић)

Спор између Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу најраније би могао да буде завршен за четири-пет година. Наравно, под условом да у међувремену између две државе не буде постигнут неки вид вансудског поравнања. За сада ни једна од страна не разматра (бар не јавно) могућност договора ван суда.

Према речима саговорника „Политике”, стручњака за међународно право и рад суда у Хагу, Србији ће релативно брзо бити дат рок у коме би требало да одговори на хрватску тужбу за геноцид. Тај рок неће бити краћи од годину дана.

Србија ће у том периоду суду послати одговор на хрватске тврдње о наводном геноциду који је, како је наведено у тужби, званични Београд починио у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације.

Међутим, уз одговор на хрватске наводе стајаће и противтужба Београда, како је то већ и најавио министар иностраних послова Вук Јеремић.

У овом тренутку нико од чланова правног тима Србије није спреман да говори о томе шта ће све бити садржано у одговору и противтужби Београда са образложењем да би то било само непотребно откривање „карата” на штету Србије. Тако ће све до почетка усменог дела расправе пред судом у Хагу ови документи остати тајна за најширу јавност.

Након што у суд стигну одговор и противтужба Београда, хрватској страни ће бити дато шест месеци да одговори на оно што је у њима наведено. То је такозвано право на реплику. А затим ће Србија имати право да, такође у року од пола године, узврати на хрватску реплику. После тога суд заказује усмену расправу.

Према процени нашег саговорника овај део поступка уследиће тек за две до три године. Поступак суда по хрватској тужби и нашој противтужби обједињен је и неће се водити два процеса.

Саговорник „Политике” процењује да сама усмена расправа неће трајати дуго, јер ће у овом случају, (за разлику од спора по тужби Босне и Херцеговине против Србије такође за геноцид), Хрватска и Србија суду доставити „свеже поднеске”, односно у писаним одговорима на тврдње противничке стране биће све речено тако да ће усмени део бити од мањег значаја. У „босанском случају” било је управо супротно – усмено сучељавање српских и босанских заступника било је од већег значаја, јер су поднесци били старији, а у међувремену су завршени и неки процеси у Хашком трибуналу који су бацили ново светло на сукоб у овој бившој југословенској републици. Усмени део расправе у спору БиХ и Србије, да подсетимо, са повременим прекидима трајао је од 27. фебруара до 9. маја 2006. године.

Протест Срба испред америчке амбасаде (ФотоТанјуг); Дан сећања у Вуковару (Фото Бета)
По завршетку усменог дела расправе између Србије и Хрватске пресуда ће, како процењују стручњаци, највероватније бити донета за годину дана. У спору са БиХ тај период је био чак и краћи, јер је пресуда прочитана 26. фебруара 2007. године, десет месеци после окончања усменог сучељавања.

Наш саговорник, такође, истиче да ће злочини почињени у току Другог светског рата на територији такозване НДХ бити део нашег одговора и противтужбе као историјски контекст како би се лакше разумела дешавања током деведесетих година прошлог века, односно страдања и прогон Срба из Хрватске посебно у „Олуји” и „Бљеску”. Наша страна ће покушати да докаже повезаност између дешавања током Другог светског рата и оних из деведесетих година у смислу да су се после доласка на власт ХДЗ-а и Фрање Туђмана Срби уплашили да би злочини из времена НДХ могли да се понове.

Наш саговорник, међутим, напомиње да се Хрватска не може тужити за злочине у Другом светском рату, јер је Конвенција о геноциду донета тек 1948. године тако да нико не може бити оптужен за геноцид почињен пре те године. Наша земља је иначе прва и једина земља у историји овог суда која је оптужена за геноцид.

-----------------------------------------------------------

Спорења о ратној одштети

Питање ратне одштете између Хрватске и Србије потегнуто је први пут после демократских промена у Србији. Једном приликом хрватски председник Стјепан Месић је рекао да ће од СР Југославије тражити 15 милијарди евра одштете. На то је тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић узвратио да Хрватска, у ствари, треба да плати ратну одштету Србији, и то у износу од 150 милијарди евра. Хрватска је, како је рекао, „200.000 људи из источне и западне Славоније, ни кривих ни дужних, ’миговима’ и митраљезима избацила из својих кућа”.

„Власти у Београду могле би тражити и одштету за имовину својих држављана који су поштено правили куће на Хрватском приморју, а без те имовине су остали на вандалски начин”, поручио је Ђинђић. На то је Месић узвратио да „Хрватска никога није протерала, а свим хрватским грађанима којима су у рату срушене куће оне ће бити обновљене. Према томе, Хрватска својим грађанима надокнађује штете учињене за време рата. Међутим, уколико се докаже да је Хрватска само једну кућу срушила у Србији, онда можемо о томе разговарати”.

Јелена Церовина

-----------------------------------------------------------

Месић: Противтужба Србије не може успети

Председник Хрватске Стјепан Месић је најаву српских званичника да ће Србија поднети тужбу Међународном суду правде за злочине почињене у акцији „Олуја” на простору Крајине оценио да би она била „неутемељена”, јер је то била „легитимна акција Хрватске војске”, те да су „заједно са ЈНА и многи хрватски грађани српске националности напустили тај простор”. Месић је у интервјуу Хрватској радио-телевизији изјавио да се „Олуја” не може упоређивати са тужбом Хрватске против Србије.

„Слажемо се да треба казнити све које су починили ратни злочин. Хрватска је у том смислу учинила све што се од ње очекивало и тражило. Хрватска војска није починила геноцид, Хрватска војска није ушла у Србију, није разарала села у Србији, логори за грађане Србије нису били у Хрватској, док су у Србији постојали логори за Хрвате”, рекао је председник Хрватске.

М. А.

-----------------------------------------------------------

Пуповац: Тужба враћа у деведесете

Од нашег сталног дописника
Загреб, 19. новембра - Данашњи хрватски медији листом преносе најаву Србије да ће одговорити противтужбом против Хрватске за геноцид почињен над Србима у Хрватској, али реакција на то још нема. Чињеница је да цела ова прича долази баш на годишњицу обележавања вуковарске трагедије, али и у време препуцавања о мерама за ублажавање економске кризе која прети са светских ветрометина, што утиче да ова тема тренутно није усамљена на ударним странама медија, па тиме и у пажњи најшире јавности.

Све ово додатно је онерасположило и Србе у Хрватској о чему је у интервјуу у сутрашњем „Глобусу” детаљније проговорио председник Српског народног већа и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац. Он сматра да је хрватска тужба пред Међународним судом правде „враћање у деведесете”, али да „највише разлога за тужбе имају Срби у Хрватској, а знамо и зашто и према коме”.

„И они који су ту тужбу радили знају да у њој, срећом, нема материје за тужбу против геноцида. Има материје за ратне злочине, о чему суди хашки суд и о чему су наши судови већ подигли око 4.000 оптужница. Међутим, неко је одлучио да се поигра са страшним искуством геноцида који се догодио у Другом светском рату. Некоме је очито требало да за тим посегне још једанпут и да то искористи у данашње, односно ондашње (у време када је тужба била поднесена) политичке сврхе”, каже Пуповац прецизирајући да „мисли на усташки геноцид који се онда догодио, а некоме је требало да каже да се он догодио и 1991-1995”.

На питање како ову ситуацију доживљавају Срби у Хрватској, Пуповац одговара: „Не да нису равнодушни, него би се - кад би их неко питао и кад би неко тражио њихово мишљење - сигурно озбиљно и значајно ангажовали, као што сам и ја у протекле три године покушавао да се ангажујем у тој материји. Али њих нико не пита. Они у тој ствари, нажалост, овога тренутка, као што то нису били ни деведесетих, нису субјект политичких збивања, иако се то заправо највише њих тиче. Они су ти који имају највише разлога за тужбе и верујте да знамо и зашто и према коме”.

Радоје Арсенић

-----------------------------------------------------------

Динкић: Не треба нам заоштравање односа с Хрватском

„Врло сам узнемирен због свих ових дешавања у вези са односима Србије и Хрватске. Мислим да би заиста коначно требало да заборавимо прошлост и ми и они и да гледамо у будућност. Другим речима, мислим да би најбоље било да Хрвати повуку своју тужбу, а да ми не подносимо контратужбу, јер нас ово никуда не води. Тренутно политику у Србији воде генерације које никакве нити одговорности, нити везе имају са догађајима из деведесетих година”, каже Млађан Динкић, министар економије и регионалног развоја и председник Г17 плус.

Према његовим речима, „најбоље би било да два председника и два премијера (Тадић, Цветковић, Санадер, Месић) седну и да се договоре да се окренемо будућности, а не прошлости, јер имамо много других проблема да би се сада враћали у прошлост. Било је довољно извињења са свих страна”, истиче Динкић.

Гостујући јуче у „Политикином” Пословном клубу, Динкић је рекао да Влада Србије није расправљала о реакцији Србије на тужбу коју је Хрватска поднела Међународном суду правде против наше земље, али, како је навео, вероватно ће то питање већ на првој седници владе покренути Министарство спољних послова.

- То јесте јако важна тема, тако да се не сме избећи. Мислим само да ни ми ни они не треба да улазимо у параноју заоштравања односа, јер нас то никуда неће одвести - наглашава Динкић.

На питање да ли Г17 плус стоји иза овакве политике коју води Вук Јеремић, Динкић каже да би мера контратужбе била изнуђена и да нас Хрватска у том смислу ставља пред свршен чин.

- Када урадите нешто у изнудици то не значи да је то оптимално и добро, али је понекад неизбежно - оцењује он додајући да је са правног аспекта контратужба сасвим сигурно оправдана.

Б. Б.

-----------------------------------------------------------

Брисел за истинско помирење

ЕУ не брину повишени тонови Београда и Загреба

Брисел, 19. новембра - У Европској комисији за сада не мисле да су повишени тонови званичне Србије и Хрватске нешто што излази из оквира билатералних односа две државе, али подсећају на то да је добросуседска сарадња кључни услов евроинтеграција.

„Позивамо све земље да наставе своје напоре за одржавање добросуседских односа у региону. То је кључни услов за њихов напредак на путу евроинтеграција. Подсећамо земље које се крећу путем евроинтеграција на важност бављења наслеђем прошлости и достизање истинског помирења у региону”, казала је данас Кристина Нађ, портпарол европског комесара за проширење Олија Рена, на молбу да за „Политику” прокоментарише учесталу употребу тешке реторике у дипломатским односима Београда и Загреба.

Западни медији известили су данас о намери Србије да тужи Међународном суду правде Хрватску за геноцид учињен током „Олује”, цитирајући изјаву Вука Јеремића, шефа српске дипломатије. Они су подсетили да је Загреб већ тужио Србију за геноцид, али још није било коментара о наглом погоршању односа две суседне државе.

В. Ј.

-----------------------------------------------------------

У БиХ размишљају да опет туже Србију

Након што се Међународни суд правде прогласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије за геноцид почињен током рата у Хрватској, правни заступник Босне и Херцеговине у процесу који је пред овим судом вођен против некадашње Србије и Црне Горе Сакиб Софтић најавио је да постоји могућност обнављања ове тужбе.

Софтић је за сарајевски „Дневни аваз” изјавио да упркос томе што је Међународни суд правде прошле године одбацио тужбу БиХ против Србије за геноцид „постоје шансе да у случају хрватске тужбе на површину испливају нови докази који би БиХ могли помоћи у покретању и добијању евентуалног новог спора пред судом у Хагу”. Он је оценио да су „Хрвати у предности у односу на БиХ”, јер је у последње две године на сцену „испливало много тога у вези с овим случајевима”.

- Понављање поступка тражићемо само ако у овом процесу искрсну докази који су по квалитету такви да чине реалним добијање спора против Србије - појаснио је Софтић.

М. А.