Већина за тужбу против Хрватске

После најаве Београда да ће Хрватској узвратити противтужбом пред Међународним судом правде за злочине почињене у операцији Олуја 1995. године, парламентарне странке углавном подржавају такав потез. Неке сматрају да је то Србија требало и раније да учини. Званична Хрватска каже да би српска контратужба била неоснована.
Месић: "Олуја" је била легитимна

Дан после најаве контратужбе, у Хрватској се огласио само председник Стјепан Месић. Он сматра да би тужба Србије пред Међународним судом правде против Хрватске за ратне злочине почињене у операцији "Олуја", била неоснована.

"Мислим да је то погрешка, 'Олуја' је била легитимна акција хрватске војске и полиције, јер сви предлози који су ишли противничкој страни да се преговорима реши питање уласка читаве хрватске територије под наш уставно-правни систем нису успевали. Једина могућност је била да се то реши војном акцијом", тврди хрватски председник.

Међутим, за саборског заступника из Самосталне демократске српске странке Милорада Пуповца најава контратужбе је очекивана, а Срби у Хрватској би, по њему, могли да буду активан учесник у том процесу.

Већина парламентарних странка сматра да је сасвим оправдано Хрватској одговорити контратужбом пред Међународним судом правде у Хагу.

Листа "За европску Србију" уверена је да ћемо пронаћи најадекватнији одговор на тужбу Хрватске, али и истичу да ће коначну одлуку о томе донети Влада.

"О жртвама смо размишљали све време. Чињеница да се дешавао грађански рат и да је у питању индивидуална одговорност за ратне злочине, нас је руководила тиме да је јако важно да сви злочинци буду кажњени. Хрватска није била спремна на то и ми ћемо наћи начин да одговоримо", сматра шеф посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија.


Требало и раније реаговати

У парламенту преовлађује став да и Србија има много тога да каже пред Међународним судом правде, о геноциду и злочинима почињеним над Србима у Хрватској. Међутим, главне замерке су што Србија није раније реговала.

"Случај је компликован. Хрватска га, из не знам којих разлога, сада потеже, можда јој се чини да Србија постаје уважени члан мећународне заједнице па би желела то да спречи, али је прилика изванредна да се хрватска оцрни пред међународном јавношћу и због злочина које је починила и због злочина који сада чини тиме што не дозвољава да се Срби врате тамо одакле су протерани", рекао је шеф посланичке групе "Напред Србијо" Томислав Николић.

И лидер Нове Србије Велимир Илић сматра да је требало раније да реагујемо.

"Увек неко покрене, а ми увек прелазимо у одбрану. Сада кад су нас притисли, када су они поднели тужбу против нас и када се суд огласио надлежним - ми покрећемомо противтужбу", каже Илић.


Тужба основана и лако доказива

СПС сматра да је тужба против Хрватске потпуно основана, а СПО да износи став да ће се "етничко чишћење Срба у акцијама 'Бљесак' и 'Олуја' лако доказати и да није потребно распиривати антихрватске страсти у Србији".

Радикали саопштавају да "Хрватску треба тужити и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату".

Лидер Лиге социјалдемократа Војводине, пак, контратужбу Србије сматра политиканством.

"Не може се са објективним злочинима почињеним у ратовима деведесетих година поступати тако да се они у јавности извлаче из архиве у зависности од дневнополитичке ситуације. То је недопустиво и вређа жртве злочина", каже Ненад Чанак.

Лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић најавио је да ће та странака тражити да се о намери Србије да поднесе тужбу против Хрватске расправља у српском парламенту.

"Тужба Хрватске против Србије одраз је времена која су била одређена политиком Милошевића и Туђмана. Најава контратужбе враћа Србију и наше друштво у атмосферу и политичке потезе који су били карактеристични управо за та времена", рекао је Јовановић.


Страни медији: Мале шансе за хрватску тужбу

Тужба Хрватске против Србије за геноцид неће проћи, оценио је бечки дневник "Стандард". "Свим учесницима мора бити јасно да Хрватска не може проћи са том тужбом и да ће Србија највероватније реаговати контратужбом", пише бечки лист оцењујући да "иначе лоши билатерални односи сада могу додатно да се погорашају".

"Стандард" пише да је после спора око Еулекса, хрватска тужба још један пример уплитања међународних актера у свађе из 90-тих година на Балкану које се сада воде на симболичном нивоу, преко УН, оцењујући да та борба не служи интересима грађана.

Немачка агенција ДПА оцењује да је потпуно отворено питање да ли ће бити донета пресуда против Србије и подсећа да је претходно већ Босна и Херцеговина доживела неуспех са својом тужбом против Србије за геноцид.

Берлински лист "Тагесцајтунг" пише да је интересантно питање како ће суд оценити утицај Београда на догађаје у Хрватској и додаје да је још увек неизвесно да ли "неки од поступака српско-југословенских трупа" у Хрватској може да се окарактерише као геноцид.

Немачки "Ноје оснабрикер цајтунг" пише да главну политичку одговорност за ужасе који су се десили на тим просторима сноси бивши председник Слободан Милошевић. Но питање је да ли ће Хрвати моћи судски да докажу његову кривицу. "Милошевић је оно што је знао однео са собом у гроб, а Београд неће доставити никакав компромитујући архивски материјал", закључује се у тексту.