Против политике све или ништа

Специјалне везе Босне и Херцеговине са Србијом, Хрватском и Црном Гором битно би утицале на политичку стабилност и просперитет целог региона, јер би подстакле све облике сарадње, тим пре што између наших грађана не постоји језичка баријера, речи су председника СДА


Верујте, стално добијам неке пријетње с разних страна. Ја се не бојим, јер кад сте политичар немате право да се бојите. Они који се боје, нека траже други посао. Што се тиче мојих ставова, моје политике и свега за шта се залажем и радим, могу рећи да заступам оно за шта мислим да је најбоље за Босну и Херцеговину и све њене грађане. Никада не бих пожелео или учинио другима што не желим себи и својој дјеци. С друге стране, никада нећу подржати ништа што је незаконито, неморално, нечовечно. Очито је да то некима смета.

Овако је на наше питање – да ли се, после претњи које су упућене њему и потпредседнику Федерације БиХ Мирсаду Кеби осећа угрожено и да ли су за њега претње потврда да води исправну политику – одговорио лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић, који је истовремено и заменик председника Дома народа Парламентарне скупштине БиХ. Иначе, претње смрћу Тихићу и Кеби су уследиле после споразума који је о најбитнијим унутрашњополитичким питањима постигао с председницима Савеза независних социјалдемократа Милорадом Додиком и Хрватске демократске заједнице БиХ Драганом Човићем.

Да ли сте очекивали да ће поједине партије, пре свих Странка за БиХ, оштро критиковати споразум о принципима промена Устава БиХ, попису становништва, статусу Брчко дистрикта и рјешавању положаја избеглих, расељених и повратника?

Очекивао сам да Странка за БиХ изнесе одређене резерве на споразум који смо постигли председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик, лидер Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић и ја. Али нисам вјеровао да ће поновити салве увреда, неаргументованих критика и празних парола као што је био случај када су се обрушили на априлски пакет уставних амандмана. Очито је да та странка нема способности и спремности за договоре и компромисе. Али зато има снаге да дјелује деструктивно. Поново их јавно позивамо да направе боље предлоге за које могу осигурати сагласност политичких представника српског и хрватског народа у Босни и Херцеговини, па ћемо Странка демократске акције и ја то увијек подржати. Договор са самим собом не значи ништа!

Шта су основне вредности споразума – принципи које сте усагласили о променама Устава БиХ, попису становништва, статусу Брчког и другим питањима или факат да је у БиХ могућ дијалог и договор и о најкрупнијим унутрашњополитичким питањима?

Овај споразум је отворио врата за рјешавање кључних питања о државној имовини, попису становништва, статусу Брчко дистрикта и успоставио оквир за уставну реформу. Искрено се надам да ће ово бити претеча других договора домаћих политичара у интересу грађана и државе Босне и Херцеговине који ће уследити.

Слажете ли се са ставом да решења до којих се у БиХ дође унутрашњим дијалогом имају више изгледа да издрже пробу времена од решења која намећу међународни званичници?

Слажем се да питања и проблеме морамо рјешавати првенствено унутрашњим дијалогом и компромисом. А дијалог и компромис значе да се све три стране – бошњачка, српска и хрватска – морају понечег одрећи да би, на крају, сви добили. Такође мислим да при томе треба да користимо стручну и другу помоћ наших пријатеља из међународне заједнице.

У којој мери је договор тројице лидера утицао на дефинисање нове стратегије Европске уније према БиХ, којом је наговештено и затварање Канцеларије високог представника и тиме признавање „политичког пунолетства” БиХ?

То ћемо тек видјети. Договор представља значајан успех у процесима договарања у Босни и Херцеговини јер креира нову атмосферу, дух компромиса, дијалога и међусобног уважавања. То је само по себи велики корак напред. Ипак, треба сачекати реализацију договора и видјети његове ефекте.

Очекујете ли да ће, када буду претворени у законске предлоге, принципи споразума из Оџака добити потребну већину у Парламентарној скупштини БиХ?

Очекујем да Савет министара ускоро изађе с предлогом закона о државној имовини, попису становништва, статусу Брчко дистрикта, а да се лидери политичких странака договоре о програму и динамици процеса уставне реформе.

Шта Вам говори чињеница да они који оспоравају споразум из Оџака уопште не помињу његов део који се односи на помоћ за повратак и одрживи останак, као и помоћ свим расељеним лицима од идуће до 2014. године?

Они који оспоравају споразум из Оџака, у принципу су против било каквог договора. Њихова политика је све или ништа, што се у принципу своди на ништа! Зато не чуди да управо заговорници такве филозофије игноришу истинску помоћ повратка и одрживог останка за све избјеглице и расељена лица у Босни и Херцеговини! Та врста политичара најбоље живи од туђе невоље!

Казали сте да нико не може укинути Републику Српску без пристанка њених политичких представника и да се ниједан ентитет једнострано не може одвојити од БиХ. Значи ли то Вашу потпуну приврженост основним одредбама Дејтонског споразума?

У цјелости остајем при ономе што сам изјавио у Народној скупштини Републике Српске! То је потпуно легалистички приступ у складу с Дејтонским споразумом.

Веровало се да ће коалиција СДА и Странке за БиХ утицати на смањивање разлика између две најснажније бошњачке партије и тако допринети повећању капацитета договарања у БиХ. Шта је довело до тога да се разлике повећају по готово свим питањима – од уставне и реформе полиције, преко уговора са СПЦ, до пописа становништва, двојног држављанства с Хрватском...?

И ја сам очекивао да ће после закључења коалиционог споразума доћи до ублажавања разлика између СДА и Странке за БиХ. Међутим то се није догодило. Напротив, разлике су све веће. Основна разлика је у карактеру и начину вођења политике, унутрашњој организацији и функционисању СДА и Странке за БиХ. Странка демократске акције је поборник реалне политике – корак по корак, али стално напријед и то на основу консензуса. Странка демократске акције је истински демократска странка која одлуке доноси према статутарним процедурама и у оквиру органа странке. Странка за БиХ ради и функционише другачије. Код њих нема процедура, страначких органа... Њихови циљеви често не уважавају реалне односе и стање у Босни и Херцеговини.

Често сте упозоравали да би унутрашњи односи у БиХ били стабилнији и да би њен пут према Европској унији био много бржи да су у априлу 2006. године усвојени амандмани на Устав БиХ. Шта би њиховим усвајањем БиХ добила и шта је оне који су гласали против амандмана руководило да се изјасне против њих?

Да је усвојен априлски пакет уставних амандмана из 2006. године, многа данас спорна питања не би постојала. Босна и Херцеговина би била функционалнија, а ентитети прихватљивији за све босанскохерцеговачке грађане и народе. До сада бисмо вероватно направили другу фазу уставних амандмана и ријешили још нека неусаглашена питања. Рушењем априлског пакета срушена је политика договарања и компромиса (о чему сам претходно говорио) која је једина реална у Босни и Херцеговини. И то је, увјерен сам, много већа штета. Дошло је до радикализације, експлоатације етнонационалистичке реторике, што нас је поновно вратило у времена за која смо таман били помислили да су трајно иза нас.

Ваш недавни одлазак у Београд и разговор с председником Србије Борисом Тадићем наишли су на жестоку осуду Странке за БиХ и њеног лидера Хариса Силајџића. Имате ли утисак да је за Силајџића било важније да критикује Ваш одлазак у Србију и разговор с њеним председником него Тадићева основна порука – да је национални интерес Србије да БиХ сачува свој суверенитет и територијални интегритет?

Мислим да ова изјава предсједника Тадића има велики значај! Приликом нашега недавног сусрета, када је то рекао мени, замолио сам га да то и јавно каже. Три дана касније, он је то и учинио рекавши да „Србија снажно подржава интегритет Босне и Херцеговине”, односно да Србија „неће дати подршку разградњи Босне и Херцеговине”, нити ће подржати „разградњу ентитета”. Сматрам да није добро да Босна и Херцеговина већ две године нема контакте са Србијом на највишем нивоу, посебно након изборне побједе предсједника Тадића. Србија је стратешки партнер Босне и Херцеговине.

Без обзира на то шта се догађало у прошлости, ми морамо гледати у будућност и развијати пријатељске односе. Моје лично искуство ми даје за право да овако говорим и мислим. Био сам заточен у логорима у Батајници и Сремској Митровици и када сам недавно путовао у Београд на разговор с предсједником Тадићем, пролазио сам поред оба мјеста. Присјећао сам се свега, сваког детаља, сваке минуте патње. То је у мени још више подстакло и учврстило жељу да се борим да се то више никада и никоме не догоди! Зато сам потпуно опредељен да радим на унапређењу и развијању билатералних односа између Босне и Херцеговине и Републике Србије.

Рекли сте да су за Вас и СДА прихватљиве специјалне везе БиХ са Србијом и Хрватском. Важи ли то и за Црну Гору? Да ли би успостављање специјалних веза битно утицало на политичку стабилност овог дела Балкана, као и бољу економску, научну, културну, спортску и сваку другу сарадњу?

Свакако! То се односи и на Црну Гору. Специјалне везе Босне и Херцеговине са овим земљама битно би утицале на политичку стабилност и просперитет целог региона. Сигурно је да бисмо тиме подстакли сваки облик културног, историјског, географског, економског повезивања и сарадње. Тим пре што између наших грађана не постоји језичка баријера!

Иако су официјелни односи БиХ и Србије од 2006, када је бошњачки члан Председништва БиХ постао Харис Силајџић, лошији него претходних година, економска сарадња је, ипак, у успону. Србија је водећи страни инвеститор у БиХ. Колико су обе стране изгубиле због двогодишњих лоших односа службеног Сарајева с Београдом?

Обе државе су сигурно на губитку због лоших односа службеног Сарајева и Београда. Мислим да је ипак Босна и Херцеговина изгубила више јер је наш стратешки интерес да ти односи буду бољи не само зарад садашњости, него и будућности. Ја не видим оправданих разлога за захлађење билатералних односа. То могу бити само разлози неке друге природе. Поготову у контексту чињенице да је Србија добила нову владу и да је за председник републике поново изабран Борис Тадић. Он и садашња влада су најбоље што се Србији догодило од 1990. надаље. То је и за Босну и Херцеговину најбоље када је о нашим билатералним односима ријеч. Зато сам, у својству председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Председништву поставио делегатско питање на које још чекам одговор.

Боро Марић
[објављено: 16/11/2008]