Кавају сахрањују на Цетињу

Посмртне остатке Николе Каваје (76) из Београда у Црну Гору испратиће пет, шест возила и два аутобуса - казао његов пријатељ Мишко Срећковић
Некадашњи непријатељ број један у СФРЈ Никола Каваја преминуо је у 76-тој години, у понедјељак вече у свом стану у Београду. Титулу државног непријатеља зарадио је јер је четири пута покушао да убије Јосипа Броза Тита, предсједника СФРЈ. Каваја је један од оснивача организације Српски ослободилачки покрет- Отаџбина у Америци. Његови пријатељи и познаници описивали су га као правог патриоту, великог борца за српство и антикомунисту.
Према нашим сазнањима, Каваја ће у четвртак бити сахрањен на гробљу на Цетињу.
Његов пријатељ Мишко Срећковић у разговору за “Дан” казао је да је Каваја преминуо у понедјељак вече у свом стану.
- Те вечери био је у једном београдском хотелу гдје му је позлило. Са пријатељима је пошао до стана и издахнуо је сједећи за столом, највјероватније, од посљедица срчаног удара - казао је Срећковић.
Он је казао да ће Кавајини посмртни остаци бити изложени на гробљу у Београду у сриједу до 16 часова.
- Након тога са његовим посмртним остацима крећемо за Црну Гору. Планирано је да идемо са пет, шест аутомобила и два аутобуса, а сахрана ће бити у четвртак на Цетињу - рекао је Срећковић.
Никола Каваја је рођен у Пећи од оца Митра, жандармеријског капетана, и мајке Миље, рођене Чађановић. Николин прадједа Мркоје Раславчевић рођен у Добрском Селу код Цетиња, а убио је у двобоју “Бега од Каваје” Албанца, који је служио Турке, и од тада народ је цијелу породицу Мркоја Раславчића прозвао Каваја. Иначе, преци Раславчића у Добрском Селу код Цетиња, доселили су се из Старог Раса. Отац Николе Каваје, жандармеријски капетан, учествујући у бројним потјерама за качацима 1925. године ушао је у траг Муји Меметију и ликвидирао га. За Меметијем била је расписана потјерница јер је био одговоран за побуну у којој је ликвидирано 70 српских цивила. Никола је као дијете живио у Пећи, у и Метохији.
У априлу 1941. године Њемци су напали и окупирали Краљевину Југославију, а његова породица била је раздвојена и послата у различите затворске логоре у Албанији. Никола је одведен у логор ћаф Пруше, касније у Куску, да би по капитулацији Италије 1943. године био ослобођен и пребачен у Недићеву Србију. Послије рата, Каваја је колонизиран у Сомбор, гдје је завршио три разреда гиманзије. Био је питомац ваздухопловне школе у Панчеву, коју је успешно завршио и произведен у ваздухопловног потпоручника.
Каваја је упућен на војну службу у Сомбор. Послије сазнања да су му рођена браћа ухапшена и послата у логор на Голом Отоку, придружио се тајној антикомунистичкој групи, која је била организована у војној бази ЈНА у Сомбору. Један од првих илегалних задатака Каваје, који је успешно извршио, био је да на спољнем зиду зграде “Другог батаљона” у војној бази напише паролу “Смрт Јосипу Брозу и Комунистичкој Партији Југославије”. Послије ове акције у касарни је дигнута узбуна са циљем да се открију починиоци овог дјела против државе. Каваја, није био откривен.
Јуна 1953. године, био је дио групе одговорне за акције, саботирао је складиште горива на аеородрому у Сомбору, али је избјегао хапшење. Када је командант ове тајне групе ухапшен, Каваја је дезертирао из авијације. Био је ухапшен од југословенских власти када је покушао да пребјегне преко границе у Аустрију. Послије одслужене четири, од 18 и по година казне, Каваја је побјегао и нашао се у Аустрији. Био је ухапшен од аустријских власти и пребачен у једну војну америчку базу. Каваја је тамо почео да извршава задатке ЦИЕ против Југославије и СССР-а, укључујући саботаже, шпијунирање, откривање двојних агената и атентати. По налогу ЦИА био је пратилац краља Петра ИИ Карађорђевића приликом сваког његовог боравка у Америци, и то пуних седам година, од 1964. године до краљеве смрти 1971. године.

Атентати на Тита

Каваја је у више наврата покушао да ликвидира тадашњег предсједника СФРЈ, Јосипа Броза Тита. Он га је пратио када је Броз путовао у Бразил, , али шансе да убије предсједника су осујећене пошто је Броз остао у резиденцији током цијелог боравка. Каваја је пратио Броза у Чиле, Мексико и у Сједињене Државе. Послије доласка у Америку, он је са својим друговима морао бити на посебном опрезу зато што је био тражен од ФБИ, који није увијек дијелио изворе и информације са Централом инфромативном агенцијом (ЦИА). Каваја је 1971. године присмотрио Кемп Дејвид, прерушен у полицајца државе Мериленд, по наредби да убије Броза, који је био у посјети предсједнику Сједињених Држава Ричарду Никсону. Још једанпут био је осујећен пошто је Броз и овог пута остао у резиденцији током цијелог боравка.
Једном приликом отео је амерички авион боинг 727 са путницима, којим је, како је касније говорио, намјеравао да долети у Југославију и сручи се на зграду Централног комитета, пошто је у њој било много комуниста. Због тог дјела је био у америчким затворима од 1979. до 1997. године, када је пуштен на условну слободу. Каваја је хапшен и за вријеме акције “Сабља” 2003. године.

Напади на југословенске амбасаде

Каваја је био и веома битна особа групе, под називом Српски ослободилачки покрет. Ова организација је извршила бомбашке нападе на југословенске амбасаде у Вашингтону, САД и Отави у Канади, и конзулатима у Њујорку, Сан Франциску и Торонту. Године 1978. Каваја и око стотинак припадника СОПО-а, укључујући Стојиљка Кајевића, били су ухапшени у Њујорку због примјене америчког закона. Каваја је ослобођен по плаћању кауције у висини од 250.000 долара.