Лекари уцењују жене које чекају вештачку оплодњу

Позвали су ме из „Народног фронта” и рекли да одмах могу ући у процедуру вантелесне оплодње о трошку државе у приватној гинеколошкој ординацији „ОБ Медицал центар” у којој ради др Елиана Гаралеић, иначе начелница стерилитета у ГАК „Народни фронт”. Због пословног пута, морала сам да одбијем. Међутим, одговорили су ми да ћу у том случају тек за годину дана стићи на ред у државној клиници. Пошто на заказане консултације у приватној ординацији нисам отишла, лекари из „Фронта” су ме скинули са листе чекања, прича за „Блиц” тридесеттрогодишња Г. М.

Почетком октобра Републички завод за здравствено осигурање омогућио је да се вантелесна оплодња о трошку државе може радити и у шест приватних болница. Од тада лекари који раде у државној и приватној установи користе то и на силу пребацују пацијенте у приватне болнице или их уцењују. Тако је др Гаралеић из „Народног фронта” истог момента послала свим женама допис да могу вантелесну оплодњу да ураде у приватној установи у којој она већ ради као биолог.
Још има лекара који раде и у приватним и државним клиникама. Тако, др Александар Љубић из ГАК „Вишеградска” ради и у гинеколошкој болници „Јевремова”. Власник Специјалистичке болнице „Интермедикус бис” супруга је др Небојше Радуновића, директора ГАК „Вишеградска”, док др Весна Копитовић из Института за гинекологију Нови Сад ради у приватној болници „Генесис”. Једино специјалне болнице „Београд” у Јовановој и „Ивановић” немају никаквих додира с државним болницама.
Саговорнице „Блица” које чекају вештачку оплодњу претпостављају да се од њих очекује да дају новац како би дошле што пре на ред или да је интерес појединих лекара да одређеним приватним клиникама доведу што више пацијената и тако остваре неки проценат од суме коју држава за ове намене пребацује на њихове рачуне. Такође, ово је сигуран начин да приватне клинике дугорочније обезбеде сигурну зараду.
- Оно што може бити проблем је потенцијални сукоб интереса. Свесни смо шта је направила др Гаралеић. Међутим, то други нису радили. Због тога смо одржали заједнички састанак. Ово је осетљива област и зато сви морамо бити обазриви, пре свега да би заштитили интересе жена, а да ниједним потезом не доведемо у питање целу ствар. Наша првобитна жеља није била да уговарамо вештачку оплодњу са установама у којима раде лекари који су већ у државном сектору. Али пошто има само две установе које немају никакав додир са државним сектором, то не би било довољно да се реше листе чекања. Због тога смо дали шансу и другима, без обзира на потенцијални сукоб интереса - прича за „Блиц” Светлана Вукајловић, директорка Републичког завода за здравствено осигурање.
Фонд је преузео да води листу чекања за процедуру, тако да ће они од сада обавештавати жене како болнице не би бирале пацијенте по свом нахођењу.
- И ту је настао проблем. Када смо тражили да нам доставе листе чекања, добили смо 20 различитих. Чак су и подаци били другачији, које ми сада морамо да сређујемо испочетка. Тренутно десет младих лекара, волонтера из Фонда, покушавају да среде те листе. Они зову жене да би утврдили у којој су фази. Да ли су започеле било какве анализе или прегледе - истиче др Вукајловић.
Тридесетпетогодишња Л. М. већ два месеца пије контрацептивне пилуле, а на листи чекања је две године.
- Сама сам отишла у болницу да бих сазнала када ћу ући у програм. Рекли су ми да урадим све потребне анализе. Када сам све обавила, почели су да ме припремају за поступак. Дали су ми кутију контрацептивних пилула и рекли да се јавим када их попијем. Након месец дана опет су ми продужили терапију, рекавши ми да се оплодња још не ради јер се чекају средства из Фонда за куповину ињекција за стимулацију овулације, као и да се листе чекања ажурирају. Шансе да останем трудна су вероватно мале, али пошто пијем пилуле за контрацепцију, сада су потпуно нестале. Зашто морам да их пијем, када сам потпуно здрава - пита се Л. М.
Светлана Вукајловић објашњава да се морају направити приоритети и видети ко је започео процес, а ко не.
- Уочили смо да су неке жене које су се у августу пријавиле већ ушле у процес оплодње, а да неке чекају две године. Те листе чекања нису вођене како треба. Жене које су припремљене добиће ових дана писмо у којима ће им бити назначено да могу да изаберу установу у којој ће урадити оплодњу и коме треба да се јаве - прецизира Вукајловићева.
Од момента када жене прођу комисију, Фонд ће им се обратити. Имаће могућност да бирају установу у којој ће радити вештачку оплодњу. Она жена која се буде определила да јој интервенција буде урађена у државној установи, неће изгубити свој ред.

Провера успешности или раскид уговора
Успешност вантелесне оплодње у државним установама је око 25 одсто. Ипак, најбоља успешност је у Институту за гинекологију у Новом Саду. Приватне установе која не буде имала добар проценат успешности неће више имати уговор са Републичким заводом за здравствено осигурање. Прва провера резултата биће за годину дана.

Цена оплодње 280.000 динара
Приватне гинеколошке болнице су прихватиле цену РЗЗО за три методе вантелесне оплодње, од којих свака кошта 280.000 динара. У цену су увршћене све припремне анализе, као и сама оплодња. Парови неће плаћати ништа из свог џепа, већ ће приватне болнице фактурисати све трошкове РЗЗО. Процењује се да у Србији има 70.000 до 100.000 жена које имају потребу за вештачком оплодњом. Према неким истраживањима, сваки шести брачни пар(око 200.000) има проблема са плодношћу. Свака десета жена изашла је из периода плодности, а да није родила дете.