Мистрал: нове могућности морнаричке пешадије

У Француској је поринут универзални десантни брод Владивосток направељен за ратну морнарицу Русије по француском пројекту ВРС 160, познатијем као Мистрал. Ови бродови озбиљно ће ојачати могућности руске флоте, кажу стручњаци.

План изградње четири универзална десантна брода по француском пројекту за ратну морнарицу Русије – два у Француској и два у Русији – био је исполитизован од самог почетка. Другачије није могло бити. Унутарполитички аспект пре свега тицао се спорова између индустрије и министарства одбране поводом допустивости изградње бродова у иностранству (и увоза наоружања уопште), спољнополитички – сарадња између Русије и једног од лидера НАТО-а у таквом специфичном и значајном сектору као што је ратна морнарица.

Мистрал се иронијом судбине од самог почетка нашао на удару са две стране под супротним паролама – унутар Русије опоненти пројекта су тврдили да ће куповина ових бродова ослабити ратну морнарицу и да је обично трошење средстава. У иностранству су напротив изражавали бојазан да ће куповина Мистрала ојачати ратну морнарицу Русије и да ће нарушити баланс снага. Посебно гласно су се такве изјаве чуле из Грузије, где су одлично памтили улогу Црноморске флоте у војној операцији у августу 2008. године и Прибалтика, где се политичари традиционално одликују повећаном узбуђеношћу поводом јачања Оружаних снага Русије.

Ипак, политички утицај присталица пројекта је омогућио да се превладају све преграде и радови су започели. Главни брод је грађен заједничким напорима Француске и Русије (крму Владивостока је правио Балтички завод, општи део радова изведених у Русији, узимајући у обзир постављање опреме и наоружања наредне године износи 20%), на другом броду Севастопољ руски удео ће достићи 40%.

Данас десантне снаге РМ Русије задовољавају се великим десантним бродовима пројекта 775 пољске изградње 70-их и 80-их година и већ отворено застарелим совјетским претходницима пројекта 1171. Ови бродови су практично израдили граничне рокове експлоатације. Уз то они не одговарају захтевима савремене концепције искрцавања десанта са брода на обалу. Развој средстава обалске одбране чини такве велике десантне бродове поред обалске црте одличном метом. При томе уништавање брода лишава морнаричку пешадију не само транспортног средства, већ и ватрене подршке.

Концепција универзалног десантног брода предвиђа искрцавање десанта иза хоризонта комбинованим начином – на брзим чамцима и хеликоптерима. Ватрену подршку десанта у том случају врше борбени хеликоптери или авиони вертикалног узлетања и слетања, базирани на броду заједно са транспортним возилима. Нагло увећане размере универзалног десатног брода у поређењу са великим десантним бродом у том случају не играју посебну улогу – брод се не појављује иза хоризонта, штозначајно отежава његово погађање традиционалним средствима. Ради заштите од напада из ваздуха универзални брод прате борбени бродови са системима ПВО.

Слични бродови, уз то са све већим десантним могућностима, повећаним комфором за посаду и већом дужином пловидбе, омогућавају да се врше операције од више месеци у удаљеним регионима. Они такође могу да се користе као бродови управљања, који данас недостју руској флоти.

Балтик и Грузија тешко да треба да се боје нових руских десантних бродова. Ови бродови са дужином пловидбе од преко 10 хиљада наутичких миља граде се не за Балтичко и Црно море. Али у конфликтима попут сиријског или недавног либијског, могућности РМ русије могу нагло да порасту. Батаљон морнаричке пешадије са лаком оклопном техником и минобацачима уз подршку од 15 хеликоптера и одреда борбених бродова са артиљеријом и крстарећим ракетама у хипотетичком рату суперсила је наравно пион. Ипак на удаљеном театру војних дејстава трећег света то је несумњиво краљица.

Илија Крамник,