Борбена готовост армија на Балкану

Војно неутрална Србија у обручу НАТО земаља. Најјача војна сила на Балкану постала - Бугарска

Једноставним погледом на мапу, долази се до фрапантног податка - војно неутрална Србија окружена је земљама које су у НАТО-у или су на корак од Алијансе! Колико је то лоше, видели смо 1999. када су НАТО авиони кидисали на Србију са свих страна. Данас је драматично промењена и регионална структура оружаних снага - Бугарска је војно доминантна сила. А, на трусном Балкану Србија једино никад није ратовала с Румунијом.

Пресс недеље је зато истраживао колико је Србија спремна за војну неутралност и шта она значи у промењеним регионалним односима. Из разговора с релевантним саговорницима, дошли смо и до закључка да евентуалан улазак у НАТО не би био скуп, да би тај процес трајао неколико година, али и да се на такав корак сигурно нећемо одлучити у скорије време. Такође, ни приступ Савезу не може да нам гарантује стопостотну безбедност и елиминише могућност конфликта с неком од суседних земаља чланица Алијансе!


Митар Ковач, генерал

- Били ми неутрални, били у НАТО-у, не види се нека димензија сукобљености са суседима. Одлука о неутралности не значи непријатељство према њима. Напротив, она не искључује било какво савезништво с неком другом регионалном или светском војном силом. Србија жели да у безбедносном амбијенту сарађује са свим државама, па и с НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир - каже бригадни генерал проф. др Митар Ковач, начелник Управе за стратегијско планирање у сектору за политику одбране Министарства одбране.

Ковач наглашава да Србија као неутрална теоријски и искуствено може да опстане у окружењу НАТО-а, наводећи Аустрију као пример.

- У јавности се поставља лажна дилема да ли Србија жели или не жели у НАТО. А да није било самопроглашења независности Косова и Метохије, да ли бисмо уопште говорили о овој дилеми и неутралности? Сарадња с НАТО-ом је била толико интензивна до тада, чак боља него што је имају неке земље чланице. Тај рад је због Косова и Метохије замро с обе стране - подсећа Ковач наглашавајући да ниједна одлука није вечна и да је на политичарима и народу да у будућности преиспитају питање евентуалног учлањења у Алијансу.


Неутралност више кошта

Наш саговорник наводи да неутралност више кошта и да захтева повећана финансијска напрезања државе за опремање војске.

- Ушли - не ушли у НАТО, потребна су улагања, поготово за сложене борбене системе, који нису обнављани више од три деценије. И ако идемо у НАТО, мораћемо неким ванбуџетским издвајањима да решимо тај проблем, као неке суседне земље. Неке од њих морале су да обнове авијацију из ванбуџетских средстава, узеле су кредите за флоту и ПВО и враћаће их 10-15 година. Ствар је државе како ће да реши наш проблем, да ли кредитима, да ли од продаје непокретности, да ли од средстава од приватизације. Зато се не може очекивати да би Србија за улазак у НАТО издвајала више средстава него сада - објашњава генерал и додаје да би уласком у НАТО Србија добила повољније безбедносно окружење, партиципацију моћних држава у креирању њене безбедности, повећавала би своје војне капацитете и способности. Он подвлачи да није ствар ВС-а да се опредељује жели ли у Алијансу, као и да Војска има капацитете и кадровске способности да у потпуности партиципира у НАТО пакту, у складу с одлукама законодавне и извршне власти Републике Србије.

- Али, ниједна организација, па ни НАТО, није гарант безбедности једне државе. Јесте да НАТО и свака чланица гарантује другој безбедност, али ниједна организација није вечита, све безбедносне организације имају свој век формирања, трајања, нестанка. Свака озбиљна безбедносна интеграција као што је НАТО развија механизме да не дође до конфронтација. Хипотетички, постоји могућност конфронтација, али мала је вероватноћа. Постоје антагонизми међу чланицама, али они никад не ескалирају до отворене сукобљености - уверен је Ковач.

Војни аналитичар Александар Радић, пак, отворено каже да је најнормалније да Србија уђе у НАТО и да је то процес који Војска може лако да заврши за неколико година, без додатних улагања.


Бомбардовање и емоције

Радић признаје да је Србима бомбардовање прва асоцијација на помен НАТО-а, али да је проблем политичара како ће припремити јавно мнење.

- Политичари су на ивици жилета емоција српског народа, имају одговорност да воде државу, и не могу да се заклањају иза референдума, да траже међупут, да раде заједничке вежбе с НАТО-ом а да неће да уђу у савез. Шта онда, бићемо једном ногом у НАТО-у, али не скроз јер га јавно мнење не воли?! Треба да преузму одговорност упркос негативним емоцијама и кажу: „Знате шта, здрав разум каже ово, нема нам друге". Политичка елита не може да рачуна с већинском подршком за НАТО, далеко од тога. Ми смо ратовали с многим земљама које су нам сад савезнице, имамо изузетно добре односе с Бугарском, с којом смо често ратовали - подсећа он.

- Војска је већ спровела једну од најрадикалнијих реорганизација од јула 2006. до јуна 2007. без озбиљне подршке владе. Ако јој дате рок, она ће да се прилагоди. Нећемо одбацити америчку чизму само зато што је америчка, јер је добра - сликовит је Радић.

Војнополитички коментатор Мирослав Лазански пак каже да ће први гласати за приступање том војном савезу ако га неко убеди да је то добро за Србију.

- Осим тога, нико никад није математички израчунао колико кошта војна неутралност, а колико чланство у НАТО-у тако да нико не може ни да тврди шта је за Србију профитабилније. Глупости су да смо сада војно угрожени, што бисмо били?! Јесмо ли ми неког угрозили да бисмо били нападнути?! Ми нисмо никаква опасност НАТО-у. Грузија је јако блиска с НАТО-ом, па ето шта је доживела - завршава Лазански.


Мишљење политичких странака

Жељко Ивањи (Г17): Држава треба да процени која војна позиција је добра за њу и о томе обавести грађане који треба да се изјасне о чланству у НАТО-у.

Драган Шормаз (ДСС): Ми смо за војну неутралност. Зашто би наши војници морали да раде за америчке интересе у Ираку?! Најбоље је да сарађујемо са свима.

Јелена Триван (ДС): Војна неутралност је позиција која нам сада највише погодује. Када питање о евентуалном уласку Србије у НАТО буде отворено, став ДС-а је да грађани на референдуму треба да дају одговор.

Божидар Делић (СНС): Свака прича о уласку у НАТО је бесмислена јер тај савез није створен ради мировних, него борбених операција.

Бранко Ружић (СПС): Ми смо против уласка у НАТО. Али, ако питање уласка Србије у НАТО икад буде постављено, сматрамо да грађани морају да се изјасне „за" или „против".

Драган Тодоровић (СРС): Србија никад и ни по коју цену не сме да буде члан НАТО-а. Морамо да развијамо војну сарадњу с пријатељским земљама, пре свега, с Русијом.


факти

• Македонија је фактички у НАТО-у, али је у пуноправни пријем кочи Грчка због назива републике
• Црна Гора је у Партнерству за мир, с озбиљним најавама да ће бити примљена у НАТО на пролеће 2009.
• БиХ је у Партнерству за мир, без најава да би ускоро могла постати чланица Пакта
• После самопроглашења независности Косова, Скупштина је донела Декларацију о независности
• Наши званичници више не користе термин евроатлантске интеграције, већ само европске