„Православни Свет је у опасности“.

Дописник: Александре Александровичу, испричајте нешто о „Косовском Фронту“, из ког разлога је основана та организација, историју њеног стварања. Који циљеви и задаци стоје пред њом?
     
     Кравченко А.А.: Сверуски друштвени покрет „Косовски фронт“ је основан 18. фебруара 2008. године, сутрадан после признавања тзв. „независности“ Косова. То је био узвратни корак руске јавности, њених најширих слојева, на споменути догађај на Балкану.
     
     Људи који нису равнодушни према судбини косовских Срба сада су разједињени; један од приоритетних задатака „Косовског фронта“ је консолидовање таквих грађана. А основни задатак „КФ“ је свестрано пружање помоћи Србима на Косову. Раније су већ постојале сличне организације, али су из читавог низа разлога слабо функционисале. Сматрам да је оснивање „Косовског фронта“ правовремено, актуелно и дугорочно.
     
     Дописник: Признавање независности Косова од низа западних земаља 17. фебруара ове године – како то по Вашем мишљењу може утицати на међународну заједницу и на Русију?
     
     Кравченко А.А.: Питање је вишепланско. Косовски Албанци и њихови западни покровитељи су 17. фебруара извели тај корак, самим тим прекршивши све норме успостављене од држава и друштва.
     
     Правни аспект. Признавање Косова је потпуно срушило међународну правну базу у погледу суверенитета и територијалне целовитости независне државе, у овом случају Србије, успостављену после Другог светског рата. Од Косова су направили некакав други Минхен. Истовремено су се САД из агресора претвориле у ослободиоца.
     
     Морално-етички аспект. У руководство те „државе“ су дошли људи чије су руке крваве све до лаката а и преко тога. То су исти они масхадови, басајеви, радујеви, чије је место у затвору а не у владиној фотељи. Признавање независности Косова такође представља и понижавање Срба у очима светске јавности. Седамнаести фебруар је дан који је показао куда се свет срозава.
     
     Дописник: Активисти Ваше организације су донели програм под називом „Седам косовских удара“. Испричајте подробније шта је то, у чему је његова суштина и коначни циљ.
     
     Кравченко А.А.: Ми смо мирољубива организација, али понекад користимо војну терминологију: сам назив „Косовски фронт“ и „Седам косовских удара“. Али, ми сматрамо да називи одговарају ситуацији. Требало би да тај програм и његово остваривање дају снагу и ону енергију усмерену ка напред, захваљујући чему ће Срби, уз нашу помоћ, моћи да повољно реше косовско питање.
     
     Програм се састоји из:
     
     -- покретања људи који нису равнодушни према судбини Срба, а таквих људи има много, на милионе. Такав прилив ће пружити огромну моралну подршку Србима. И непријатељ мора схватити -- када нас је много, када имамо конкретне циљеве и задатке, мора узети у обзир нашу снагу!
     
     -- финансијске подршке Србима;
     
     -- помоћи Србима у војно-родољубивом васпитавању омладине, јер пре свега њој предстоји да решава глобална питања;
     
     -- подршке од стране руског руководства процесу решавања косовског проблема.
     
     
     Дописник: Видимо да у том смеру ради не само „Косовски фронт“; који су вам се још људи и организације прикључили?
     
     Кравченко А.А.: Отворили смо подружнице у 20 градова Русије и Украјине које прилично активно раде. Радује нас чињеница што има много људи који нису равнодушни према судбини Срба, и они се сразмерно могућностима укључују у рад. Ми садејствујемо с многим организацијама и удружењима, међу којима могу истаћи „Евроазијски савез омладине“, покрет „Наши“, „Савез Руског народа“ и многе друге.
     
     Дописник: Мало о политици. Реакција званичног Кремља. Да ли је она била адекватна ономе што се 17. фебруара десило? У чему је узрок -- у слабости руске политичке елите или у њеној далековидости?
     
     Кравченко А.А.: Не мислим да је реакција руског руководства била неадекватна. Русија није признала Косово -- то је оно главно. По том питању је потребна доследна и промишљена политика. Наравно, хтело би нам се много више, али постоји низ проблема. Прво, када би Русија понудила Србији да смести своје војне базе, њено садашње руководство никада се не би одлучило на тај корак. Као друго, то је некомпетентност и непознавање унутрашњих балканских ствари од стране појединих наших политичара. Пре свега, треба одредити приоритете: ко су „наши“ а ко непријатељи, и у складу с тим поступати.
     
     Дописник: „Косовски фронт“ велику пажњу посвећује војно-родољубивом васпитавању омладине. Шта се већ сада ради, и какви су даљи планови у том погледу?
     
     Кравченко А.А.: „Косовски фронт“ придаје велики значај војно-родољубивом васпитавању омладине, углавном у Србији. При томе се узима у обзир изузетно богато искуство Русије у том погледу, где постоје стотине таквих клубова, у којима су десетине хиљада младих, духовно и физички здравих људи. То је велика снага, способна да промени ситуацију у Србији. Многе српске родољубиве и ветеранске организације су долазиле у Русију ради стицања искуства у раду с омладином. Одржан је велики збор у летњем логору у Новосибирску, уз учешће руских и српских инструктора и омладине. Руски делегати су такође одлазили у Србију. У догледној будућности је у плану одржавање великог међународног војно-родољубивог православног збора уз учешће представника Србије, Русије, Украјине, Бугарске, Румуније и Грчке близу границе Косова. Место није случајно одабрано. Косовски Албанци морају знати да су наше намере озбиљне. Јер, проблем Косова је проблем читавог Православног Света.
     
     Дописник: „Монополарни модел“ савременог устројства света се после догађаја у Јужној Осетији пољуљао. Америка је изненада сазнала да више неће само она решавати било каква глобална питања. Војна машина Русије после посрнућа из 90-их година постепено стиче пређашњу моћ. На дипломатском фронту нема више некадашњег изигравања политичке коректности. Да ли ће та чињеница по Вама одиграти улогу у решавању проблема Косова?
     
     Кравченко А.А.: Свакако. Већ сада игра. Многе политичке снаге су у недавној прошлости позивале Русију да призна независност Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља. Али она то из низа разлога није учинила. Сада се ситуација коренито променила. Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије, Русија је одлучно одбила да призна независност Косова, без обзира на сва уверавања и наговарања Запада. Америка више није командант параде, кавкаски догађаји то потврђују. Решавање косовског питања лежи у истој равни. А његово решавање има принципијелну важност.
     
     Ако погледамо, Русија у Европи има само једног савезника -- Србију и српски народ. Многи знају да су независност Абхазије и Јужне Осетије досад признале Русија и Никарагва, али ретко ко зна да је то учинила и Република Српска Крајина. Један од председничких кандидата на претходним изборима у Србији Томислав Николић је, у случају да буде изабран, предлагао да се на територији Србије сместе руске војне базе. Истина, исход избора је био другачији. Али, да се војне базе Русије налазе у Србији, косовски Албанци би се другачије понашали, њихова реторика би била другачија. Потребно је да Русија подржава проруске политичке снаге у Србији, што ће убудуће ојачати њене позиције у Европи. Одговарајући на Ваше питање, рећи ћу да је Јужна Осетија приближила дан ослобађања Косова.
     
     Дописник: Шта бисте пожелели Русима у Казахстану и у читавом ближем иностранству?
     
     Кравченко А.А.: Руси у Казахстану, у ближем иностранству, па и у читавом свету морају знати да нам је наложена огромна мисија. Зло надолази, Срби су га већ у пуној мери искусили, а и даље га осећају. Православни Свет је у опасности и наш је задатак да то Зло зауставимо. Спас нам је само у нашем јединству и верности Православљу. Желео бих да се са своје стране обратим људима с активном животном позицијом, који нису равнодушни према судбини Срба: ако сте спремни да колико можете допринесете нашој заједничкој ствари, „Косовски фронт“ је спреман да пружи сву могућу помоћ. Желели бисмо да подружнице „Косовског фронта“ делују и у Казахстану, и у другим земљама.