Светска криза изазвала пад цене нафте
Возачи у Србији ће бар у наредне две недеље уживати у благодетима пада цене сирове нафте на светској берзи. Уралско црно злато чија цена последњих недеља пада, па је јуче дошла на ниво од око 62 долара за барел, више је него довољан разлог да се гориво на пумпама у Србији од наредне недеље точи по цени за око седам динара нижој него до сада.
За колико ће тачно гориво бити јефтиније знаће се у понедељак када Министарство рударства и енергетике направи тачан пресек стања. Уколико би и у наредна три дана нафта наставила да пада, цена горива би могла бити још нижа.
Тако би се безоловни моторни бензин од 95 октана уместо по 96,7 динара колико сада кошта точио за око 89 динара по литру, док би дизел био око 74 динара.
Иако су возачи после најаве премијера Мирка Цветковића, да је влада одлучила да повећа акцизе у цени горива за око четири динара, почели да негодују, схвативши да ће за толико бити уштинути, односно да ће у том случају појефтињење горива бити упола мање, влада је јуче одлучила да питање акциза одложи за две недеље. Вероватно када буду усвајали буџет за наредну годину.
Да ли ће у часу када Скупштина изгласа измене и допуне Закона о акцизама најављено повећање акциза за четири динара утицати на повећање или смањење цене горива зависиће искључиво од кретања цене сирове нафте на светском тржишту у наредном периоду.
Интересантно је, међутим, да је у априлу прошле године с истом овом ценом сирове нафте, гориво у Србији било још јефтиније него што ће бити пошто се цена коригује од недеље. Тада се оно продавало за чак 16 динара јефтиније него данас и точило по цени од 80 динара, данас је 96,70 динара!
Економисти тврде да се и није могло очекивати да измена Закона о акцизама тако брзе прође Скупштину да би се ново повећање државног намета укалкулисало већ у прву наредну корекцију цена горива. Питање је и да ли ће тај Закон уопште проћи у Скупштини а и када, а до тада се возачи могу управљати само према кретању цена сирове нафте на светској берзи, за коју се прогнозира да ће наставити даље да пада.
У овом часу држава на сваком литру бензина зарађује 35,91 динар, а дизела 19,1 динар. С новим повећањем од четири динара и порезом на додату вредност од 18 одсто, то повећање ће бити око 4,75 динара, дакле на бензинима скоро 40, а на дизелима око 23 динара.
Када се то помножи са око 2,8 милиона тона белих деривата – бензина и дизела добијених у домаћим рафинеријама – јасно је колико држава убере пара само од акциза. Тако је НИС годишње пунио државну касу само по основу акциза и пореза са око 20 одсто, што је преведено у динаре минимално око 120 милијарди динара!
Иван Николић, сарадник Економског института, каже за „Политику” да држава ни са новим повећањем акциза неће успети да попуни све празнине у буџету поготово после повећања пензија од 10 одсто и знатно мањег прилива пара од привреде, царина и ПДВ.
Држава је, додаје, одлуком да хитно измени Закон о акцизама показала да јој гори под ногама. Будући да је влада већ једном у марту ове године повећала акцизе за око три динара на бензине и 1,5 динар за дизеле, то није могла поново да уради док се Закон не измени. А за то ће требати времена. Зашто би, међутим, грађани били ти који ће буџетски дефицит намиривати из својих џепова, пита он поготово, ако им се стално понавља да цене енергената зависе од кретања цене сирове нафте на светској берзи.
Држава је, каже, хтела да искористи овај међупростор када је нафта на светској берзи драстично пала, да повећа своја захватања у цени горива и тиме и прилив у буџет. Иако је то пракса и земаља у окружењу да коригују акцизе, све те владе су спремне и да смање своја захватања у цени горива у часу када цена сирове нафте драстично скаче.
То, међутим, Србија није учинила ни једном ове године, иако је гориво током последњих шест месеци драстично поскупљивало. Напротив, они су у марту 2008. још додатно повећали своја захватања у цени горива. Са овим појефтињењем Србија се изједначила по ценама са земљама у региону, не рачунајући, при том, да је квалитет нашег горива такав да не може нигде да се извози.
Интересантно је, међутим, да се никада у јавност није изашло с подацима колико пара од акциза заиста заврши у путној инфраструктури због чега, како је објаснио Цветковић, државни намети и овога пута треба да буду повећани.
Нови закон ће показати да ли ће се акцизе убудуће усклађивати квартално или два пута годишње. Или ће овај закон бити флексибилан и влада га прилагођавати себи по потреби и празнинама у буџету.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »