Mogu samo zamisliti Rafija kako pred onim moronima priča a oni ga u fol zorno prate u sebi mu žvaćući grkljan s Cerićevim motom:
"Kome se nasviđa marš iz BiH"!!!
I onda ko grom iz vedra neba Rafi im zapne za Hareta najumnijeg u bošnjaka! Pravi vam Rafi udare na psihu al stvarno jače,zna on da budale ne osjete fizičku bol!
Danas sam prvi puta od nastanka BiH pogledao film koji je snimljen u Sarajevu,film se zove "Kod amidže Idriza"! Žali Bože filmske trake da se film ne završi genijalnom rečenicom koja po meni oslikava budućnost BiH!
Komšija:"Da nije akumulator?"
Fuke:"Ma kakav akumulator,to je crko sistem!"

PS:BiH je ko i onaj golf 1,možeš mu sipati gorivo,puniti mu akumulator,gurati ga da upali i na kraju zaključiti to je CRKO SISTEM,Rafi to zna zato vam je ko Žalica davao nadu svo vrijeme,još samo da muslimani dođu tobe!!!

SLOBODA ILI SMRT
BOG ČUVA REPUBLIKU SRPSKU
(фра Гргa Мартић, 20.10.2008. 01:06:33) [2857]

Recky,ukucaj na pretraživač
"NIČIJA ZEMLJA FALSIFIKAT".
Ne pada mi na pamet da gledam tu vašu kinematografiju,kad budete znali ko Hrvati snimiti film s ratnom temom kao što je
"KAKO JE POČEO RAT NA MOM OTOKU" onda ću vas gledati! A dok god skičite ko svinje dok vas Srbi kolju možete to sami gledati zauzimajući mjesta u prvim SAFOVIMA bioskopa!
Takođe me zanima gdje si našao podatak da je od Dejtona snimljeno 300 filmova u meni mrskom Sarajevu?
(фра Гргa Мартић, 21.10.2008. 07:03:22) [2874]

Šteta što ovo nemogu staviti u veliku zagradu,Sarajlijine gluposti polako ulaze u zonu sumraka! Pazi molim te ovo reći i ostati živ:

"Današnje države i nacije imaju temelje u obrazovanim,načitanim,smirenim i pametnim ljudima."

Što bi rekli muslimani dragi Alahu pa jesi ti jeo bunike? U nesretnom ratu izginulo je 100000 ljudi da nastane dejtonska BiH,ja danas ne bi dao svog mačka CICKA za BiH a kamoli žrtvovao mir kao zelembać Aljo za ovo mrtvorođeno kopile BiH!!!

PS: Sarajlija nemoj više srati o svom učešću u ratu,koji si bibac trebalo ti je pola godine da skontaš da te ložim na ratne priče,DAKLE PAĆENIK KOJI SE FURA NA RAT KO AMERIČKI IZVIĐAČI!!! Ti da si bilo gdje učestvovao u agresiji na Republiku Srpsku tebi bi do sada izrasla vrba iz leđa a ne bi se prenemagao u BH telekomu da nisi SDA pionir koji je prije rata pjevao
"SDA demokratija,ljudska prava svijeta SDA"!!!

SLOBODA ILI SMRT
BOG ČUVA REPUBLIKU SRPSKU
(фра Гргa Мартић, 21.10.2008. 22:46:14) [2884]

Recky,mislim da je glupo da ti meni objašnjavaš kad je nastala Bosna i Hercegovina.Kao geografski pojama sigurno odavno,a kao država 21.11.1995.Ja imam auto koje je malđi od BiH dvije godine al će nadživjeti BiH koja trune ko jabuka!!!
Takođe je smiješno to što se furate na taj Bosna film, sve filmova što si pobrojao snimljeno je do 1974 a svi znamo da tada Muslimani ili Bošnjaci u BiH nisu ni postojali dakle ponovo posežete za nečim što nije vaše ko i za zastavom s ljiljanima koji su simbol Bogorodice! Gledajte te svoje brljotine i divite se vašem dometu! Montiranje masakra nad Srbima u filmu ničija zemlja nama i ne škodi neka se vide vaša (ne)djela,nikada nije kasno da se oduzme OSKAR ustaščiću Tanoviću!

SLOBODA ILI SMRT
BOG ČUVA REPUBLIKU SRPSKU
(фра Гргa Мартић, 22.10.2008. 07:28:39) [2885]

"Što je glava praznija,to je bezobraznija"!

Moj Sale,slinavi balavac mene kao ložio na ratne priče a jadnik se satra smišljajući gromoglasne parole.Konta pravoslavni blećak da se tako bori za srpstvo.

Ja se nisam borio za svoj narod ispraznim parolama,nelogičnim sloganima koji sami sebe poništavaju ,tipa "smrt fašizmu - sloboda RS" nego sam uzeo pušku u ruke da se branim a poslije i da oslobađam svoju zemlju i narod.Ovom "našem" četničiću je krivo što smo ostali u životu i što nisu uspjeli u nakanama svojih očeva da je sve njihovo.Malo morgen!

Svojim učešćem u ratu kao dobrovoljac se veoma ponosim što počesto kažem i vlahadiji kad se zaturi takva tema.Oni,po običaju,šute ko' pičke,i ponavljaju onu kako su "morali" ili su bili u logistici,Novom Sadu,gulili krompir...ja sam bio od prvog dana na liniji odbrane Sarajeva,ranjen sam dva puta i mislim da sam dao svoj skromni doprinos odbrani grada i države.Moglo se i više ali ,hvala Allahu,ostao sam živ a dosta njih koji su nas napadali je sad pod mrkom zemljom...

Bosna je bila okupirana kompletna i uspjeli smo osloboditi 52,7 % teritorije od prisustva četničkih hordi.I pored njihove JNA a da ne pominjem embargo na naoružanje.Ja nikad nisam za sebe tvrdio da sam bio heroj ali je bilo veličanstveno gledati arkanovce ,jeseni 1995,kako bježe i bacaju oružje.Oni isti koji su bili sila po Bjeljini ,aprila 1992 ,koji su klali,pljačkali i uništavali naš nenaoružani narod i bjeljinske džamije.

Ovakvi balavci nam mogu samo zaviditi na borbenoj spremi,inatu i volji da opstanemo i ostanemo.Ovakvi kao ova dva Dodikjugenda,pišu parole i dok su pod uticajem trave ili šljive ,jurišaju na svoje zamišljene neprijatelje.Čim dejstvo prestane,naglo im spadne želja za SLOBODOM ILI SMRĆU.

Ja se borih za Bosnu i Hercegovinu a za šta su se njihovi očevi borili? Ta veliku Srbiju? Šta ono bi velika Srbija?Ja svoj grad odbranih i ostadoh u njemu a šta je bilo sa njihovim gradovima? Mi Bošnjaci se vraćamo u svoje i na svoje a šta je s njima?Sve prodadoše i odoše.Životni prostor im je sve manji i uži,pišu parole i kradu patike, sniju snove...Nek' pita ćaću kako je bježao kao vojnik VRS i kako je živu glavu sačuvao.Neka upita njega da li bi ponovo uzeo pušku.

(sarajlija, 22.10.2008. 18:36:31) [2888]

50. sednica Skupštine
15. i 16. april 1995.
Sanski Most
Transkript: ERN 0084-5781 – 0084-6113[d]

Sažetak

Ofanzive HVO-a/HV-a u Bosanskoj Krajini predstavljaju izvor sve veće brige. U ovom odeljku, civilni i vojni rukovodioci napadaju jedni druge kao odgovorne za vojne nedostatke i neuspehe. I Karadžić i Mladić govore o tom pitanju. Mladić iznosi detaljan izveštaj o vojnim sredstvima VRS-a i predlaže plan od 25 tačaka kako bi se otklonili nedostaci u vojsci.

Odlomci

Pripadnike vojske plaća Jugoslavija na osnovu sporazuma dva predsedništva
General Milovanović: engleski ERN c. 0302-4508 (str. 47)

“Te plate mi nismo primali kao milostinju od njih, nit ih primamo za ovo što ovdje neko dobacuje da bi služili njima. Primamo ih na osnovu sporazuma koje je tadašnje Predsjedništvo RS sklopilo sa tadašnjim Predsjedništvom Jugoslavije.”[142]

U nekim mestima SDS je formirala Vojsku RS uz pomoć JNA
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880

“U trenutku kada je počeo rat, mi smo imali u opštinama gdje je većina vlast opštinsku, čvrsto je držali, sve kontrolisali. U opštinama gdje smo bili manjina formiranu tajnu vlast, opštinski odbor, opštinsku skupštinu, predsjednika izvršnog odbora. To su bile sećate se A ili B, varijante. U B varijantama gdje smo bili u manjini 20%, 15% imali smo vlast uspostavljenu i brigadu, jedinicu i tamo, kolika da je ali odred je bio tamo i komandant, i počeo je rat i JNA je ponegdje pomogla koliko je mogla, pomogla je prije toga, … Izvršena je disperzija oružja zahvaljujući JNA, izvuklo se što se moglo izvući i rasulo po srpskom prostorima i podijelilo narodu, ali narod je organizovala SDS i stvorila vojsku, to je bila vojska. Zajedno sa milicijim to su bile oružane snage SR BiH, one su stvorile prostore, oslobodile su i stvorile prostore. Negdje uz pomoć JNA, negdje bez pomoći JNA, a negdje i krijući od JNA, jer je JNA, komandovao i Huso i Uso, a šta se dešava. Pravimo razne računice i pogodbe sa Jugoslavijom, odlučujemo se da od te TO od tih srpskih brigada koje jeste vodio SDS, ali ne kao partijsku vojsku, nego kao narodnu vojsku, jer nije smio svako da stane na čelo brigade ilegalne i da se suprotstavi zelenom beretkama…”[143]

Rukovodstvo bosanskih Srba je dobilo oficire JNA koje su tražili
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880

“Došli su gospodo oficiri koje smo mi tražili, ja sam tražio Mladića. /fusnota: 0084-6058/ ... Pratio sam ga, sjedio sam kod generala zajedno sa g. Krajišnikom kod generala Kukanjca u kabinetu i slušali kako naređuje i komanduje i kako komanduje oko Kupresa, oko Knina. Noći i noći smo proveli kod generala Kukanjca u sobi tada, predsjednik Krajišnik je već bio predsjednik Skupštine, a ja sam bio samo predsjednik Stranke, nisam imao državnih funkcija. Tražili smo Mladića i rekli neka oni formiraju štab kakav oni hoće, nećemo da se petljamo u to.”[144]

Mladić govori o izvorima municije VRS
Mladić: 0084-5791 – 0084-5839

"Kao ilustraciju za povećenje navodim pregled utroška nekih vrsta materijalnih sredstava po izborima obezbeđenja od početka rata zaključno sa 31. decembrom 1994. godine, sa potrebama za 1995. godinu u sadašnje stanje. Od ukupno utrošenih količina pešadijske municije od početka rata do danas utrošili smo 9.185 tona, 1,49% te municije obezbeđeno je iz naše proizvodnje, 42,2% iz materijalnih rezervi koje smo nasledili, koje smo imali, koje smo izvukli iz enklava i zatekli u kasarnama te bivše vojske, 47,2% iz pomoć Vojske Jugoslavije i 9,11% iz uvoza, odnosno kupovinom. Trenutno raspolažemo sa 9,69% ukupnih potreba za 1995. godinu. ... Za artiljerijsku municiju utrošili smo 18.151 tonu, obezbeđeno je 26,2% iz proizvodnje 39% iz materijalnih rezervi, 34,4% iz pomoći Vojske Jugoslavije i 0,26% iz uvoza. Raspolažemo sa 18,36% ovogodišnjih potreba. Za protivavionsku municiju utrošeno je 1.336 tona, obezbeđeno je 0% iz proizvodnje, znači nismo proizveli ni jednu čauru, ni metak, 42,7% iz materijalnih rezervi, 52,4% iz pomoći vojske Jugoslavije, 4,9% iz uvoza, raspolažemo sa 7,89% ovogodišnjih potreba."[145]

52. sednica Skupštine
6. avgust 1995.
Jahorina-Pale
Zapisnik: ERN 0215-4165 – 0215-4170
Transkript: ERN 0215-4171 – 0215-4296

Sažetak

Tri nedelje pre ove sednice, VRS je ušla u Srebrenicu, a nešto kasnije zauzela je Žepu. Ti događaji se u skupštinskim raspravama pominju kao pobede. Međutim, u zapadnoj Bosni Hrvatska vojska je zauzela Glamoč i Grahovo i ušla na teritoriju RSK u obliku klina, proteravši predsednika Milana Martića i ostatke srpskih snaga u Bosnu. Ti porazi rezultirali su dubokim jazom između civilnih i vojnih vođa. Dva dana pre sednice Karadžić je izdao naređenje da se general Mladić razreši direktne komandne odgovornosti i da se Glavni štab transformiše u Generalštab VRS. Generali, koji su se dan pre sednice sastali u Banjaluci, osudili su tu odluku i izjavili da će samo od generala Mladića primati naređenja.

Karadžić se na sednici upušta u oštru razmenu gledišta s generalom Tolimirom i generalom Gverom. Iz toga se vidi da je Karadžić imao bitnog udela u odlukama komande vojske, uključujući pokret bataljona i naredbe za napad na konkretna mesta. Tolimir i Karadžić su po nekoliko puta uzimali reč, uzajamno se optužujući za gubitke na zapadu. Njih dvojica se nadmeću ko je zaslužan za “rešenje problema” Srebrenice i Žepe. U toku rasprave, govore o naredbama i planovima za te operacije i o psihološko-propagandnoj delatnosti po njihovom završetku. Otkrivaju i ulogu Miloševića u ranijim odlukama da se obustavi ofanziva na Goražde 1993. zato što je napredovala tako sporo.

Poslanici usvajaju rezoluciju kojom se potvrđuje poverenje u generale i suštinski im se prašta neposlušnost, ali njihova rezolucija takođe potvrđuje i Karadžićevu odluku da promeni komandnu strukturu VRS-a i premesti Mladića na položaj savetnika Generalštaba.

Odlomci

U Srebrenici i Žepi smo imali uspeh
Karadžić: 0215-4185 - 0215-4199.

“Imali smo, kao što znate, uspjeh u Srebrenici i Žepi, tom uspjehu nema prigovora ni primjedbe, naravno, mnoge gluposti su napravljene nakon toga, jer je mnogo muslimanskih vojnika lutalo okolo šumama, i tada smo imali gubitaka, u samoj akciji nismo imali gubitaka. U Žepi smo imali uspjeh, mada nam je Žepa pojela najmanje 15 dana i tu smo dosta zamajali i tako da nam se desilo da nam u međuvremenu padnu Glamoč i Grahovo.”[146]

Problem Srebrenice i Žepe smo rešili skromnim vojnim sredstvima
General Gvero: 0215-4200 – 0215-4209

“Problemom Žepe, gospodo draga, mi smo rešili da dve brigade sada imamo u zoni II krajiškog korpusa iz Drinskog Korpusa. Problemom Srebrenica takođe smo stvorili adekvatne rezerve i učinili smo to u periodu u kome smo procenili da međunarodna zajednica neće reagovati neposredno poslije događaja koji su se desili u zapadnoj Slavoniji i išli smo isključivo zato i to je bila jedna od strategijskih odluka GŠ i realizovali smo je u skladu sa najboljim mogućnostima uz minimalne gubitke maksimalnom racionalizacijom i upotrebom snaga u vreme kad je taj isti Drinski korpus davao brigadu na sarajevskom ratištu i kada nismo dovodili ni jedinice MUP-a, ni jedinice iz drugih zona odgovornosti, izuzev jedinice Drinskog korpusa. Ne znam da li sam shvatio dobro predsjednika Republike, ali smatram da nikakve veze Žepa i Srebrenica nemaju sa gubitkom položaja u Glamoču i Grahovu, ....”[147]

Vodili smo psihološko-propagandnu aktivnost kako bi smo ograničili kontrolu štete
Gvero: 0215-4200 – 0215-4209

“Takav je bio odnos i prema UNPROFOR-u u Srebrenici, kada je rešen problem Srebrenice, kada je pritisla međunarodna javnost na nas, došla je instrukcija i od predsjednika Državnog komiteta za saradnju sa UNPROFOR-om (Nikola Koljević – rdj), sa kojim sam razgovarao svakodnevno, jer sam trebao da vodim psihološko propagandu aktivnost kompletnu oko rješavanja operacije u Žepi i Srebrenici, i vodio sam, kontaktirali smo po 50 puta gdje je rečeno, nastojte da što pre rešimo problem toga UNPROFOR-a da nam se ponovo ne nabaci sindrom talaca nakon onoga što smo imali poslije bombardovanja i mi smo odradili u skladu sa postojećim sporazumima i dogovorima.”[148]

Poglavari Pravoslavne crkve kažu da je Karadžić suviše blizak Miloševiću
Vladika Atanasije: 0215-4209 – 0215-4219

Govori o Karadžićevoj odluci od pre dva dana da se Mladić razreši dužnosti. “Greška Karadžića - suviše vezivanje za politiku Slobodana Miloševića, greška Mladića - što još uvijek sprovodi jednu komunističku politiku, to je moj zaključak lični ... Gospodo, toga gospodina iz Dedinja (deo Beograda gde živi većina političkih rukovodilaca – rdj) 1991. krajem, kada je već u oktobru i novembru potpisan takav plan, pa sada kasnije obelodanjen. Milan Babić tada još slušao, sada ga ponovo sluša ne vredi i kada je rekao osim Srbije i Crne Gore sve će ovo drugo pojesti crni mrak.”[149]

U Sarajevu smo hteli da upotrebimo još više tenkova; JNA nas je sprečila
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239

“Predali smo veliku teritoriju. Jeste pomogla dosta JNA, negdje je i odmogla JNA. U Sarajevu nije htjela da uradi ono što smo mi tražili. Nije htjela da nam da četu tenkovsku da mi uradi ono što smo mi tražili. Rat bi bio završen da je uradila. Kada je vladika govorio o Banjalučkom korpusu, to je bila JNA, a sadašnji komandant Talić i Kostić i ostali su nam puno učinili i poslije toga su prihvatili korpus (komandu korpusa) i stvorili od njega srpski korpus.”[150]

Milošević rekao Karadžiću da nikada neće ostaviti Srbe same
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239

“Meni je lično Milošević rekao, (podrazumeva se da citira Miloševića) žBio mi je Cimerman, traži da vas ugušim, traži da zatvorim granicu na Drini. Nikada ja svoj narod ugušiti neću.ž Ja sam to zapamtio i računao sam na to, i nikada nisam mogao posumnjati da će se zatvoriti granica na Drini, jer je on rekao da nikada ugušiti neće svoj narod, i oslonio sam se na tu njegovu riječ, i svi smo se oslonili i vama sam prenio. Jedino na jednoj, prije 4. avgusta, na jednoj skupštini sam rekao ostaćemo sami, kada smo odlučivali hoćemo li prihvatiti (neki mirovni plan) ili nećemo. Do tada nisam ni sanjao da ćemo ostaviti (sami).”[151]

Nije nam bilo pametno da damo snimke ženskih leševa na ulicama Srebrenice
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239

“Potpukovnik Milutinović ... daje stranim agencijama katastrofalne snimke koje mogu Mladića da koštaju da mu se na Hagu pokažu. Puštaju oni koga hoće, pa se snime leševi žena po ulicama Srebrenice, pa se to pusti na stranim medijama.”[152]

Na sastanku s Miloševićem, samo su Tolimir i Mladić bili za nastavak ofanzive
Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264

Govori o prvom pokušaju Srba da zauzmu Goražde u vreme Londonske konferencije u avgustu 1992. Zatim prelazi na drugi napad na Goražde, u proleće 1993. “Drugi put iz Goražda general Mladić je u tri sata ujutro dignut po vašem naređenju (obraća se Karadžiću) i išli smo svi zajedno kasnije gore kod Miloševića (u Beograd), kada smo bili i ja i general Mladić i svi mi protiv, i predsjednik Krajišnik da se prihvati da prekinemo ofanzivu na Goražde.”[153]

Tolimir i Krstić su imali zadatak da se pobrinu za Žepu
General Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264

“Ponovo ste pominjali ovu Žepu. General Mladić je u Žepu dolazio samo helikopterom i otišao, a ja i Krstić smo dobili zadatak i odradili smo ga onako kako je trebao i mislim da ova Žepa ne zaslužuje da bude predmet prigovora generalima, naprotiv, ona je rešena i ja sam objasnio šta smo stvorili.”[154]

Ofanziva okončana kada VRS nije uspela brzo da zauzme Goražde
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265

Odgovarajući generalu Tolimiru, Karadžić izjavljuje: "Goražde smo mi došli u svađu sa Miloševićem i sa svima živima radi toga što smo dali dan, pa dan, pa dan, pa pet dana da se uzme desna obala. Prvi red kuća nismo uzeli, nije uzeto, nije moglo da se uzme, razumem da nije moglo. General Gvero je bio na telefonu sa mnom, svaki čas je govorio danas dopet (sic: danas do pet?) sutra do pet. ... Mi zamajavamo Čurkina, Stoltemberga i sve ko je bio od stranaca tu, Miloševića kome su obećali 300 tona nafte, to jedino priznajemo da je on tu bio u pravu, kada smo oborili avion, kada smo napravili onu dramu, namjerno išli, ima snimljeno u Vrhovnoj komandi, svi smo bili da se ide dalje žestoko na Goražde, bili smo na vrhuncu moralne pobjede, međutim počelo je da to ne to dole jer smo počeli da gnjavimo…”[155]

Karadžić izdao i usmeno i pismeno naređenje da se zauzme Srebrenica
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265

“Sjećate se kada sam naglo sazvao Vrhovnu komandu i sve predsjednike opština da se ona tri kilometra, da se obuku policajci u civile da kažu, uredu, dio pripada i nama ta tri kilometra, nemojte da se tako ne radi, tako da se ne radi sa svojom državom, da smo Srebrenicu uzeli i ušli u nju kada je bio Morion, nas bi bombardovali, ali znate kako, tepih bombama ... došao je trenutak, ja sam direktivu broj sedam i to signirao da se uzme i Teočak, Srebrenica, Žepa i Goražde, sve je to potpisano i išli smo snažno u to. Vi ste sami u telegramu opisali po prvi put sam se čudio zašto Tolimir ovako fino poštuje predsjednika Republike, izvještavate kako je predsjednik Republike veoma zadovoljan, ohrabruje vojsku da nastavi, dok mi ljudi nisu rekli, pa čoveče, on tebe hoće da umiješa da slučajno ne bi ti rekao da ti nisi za to, ja sam za sve naše odluke i ja stojim iza njih, i snimljene su vrhovne komande i sve u njima stoji i usmeno i pismeno sam naredio da se ide na Žepu i Srebrenicu. ... Nismo mogli u tom trenutku uzeti Goražde, nismo mogli i sada ga ne možemo uzeti, jer su prijetnje su ozbiljne ...”[156] (Na 54. sednici Skupštine Karadžić je ponovo pomenuo da ima punu odgovornost za sedam direktiva koje je potpisao, ali je porekao odgovornost za direktive br. 8 i 9. Vidi odlomak sa 54. sednice na strani 0215-4554.)

53. sednica Skupštine
28. avgust 1995.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0215-4297 – 0215-4298.
Transkript: ERN 0215-4299 – 0215-4440

Sažetak

RSK je pala pre ofanzive hrvatske vojske. Srpske izbeglice se kao reka slivaju iz RSK u RS, a neki nastavljaju dalje u Srbiju. Na ovoj sednici razdor između civilnih i vojnih rukovodilaca u RS rezultira uzavrelom razmenom mišljenja, pošto više govornika raspravlja o pitanju ko je izgubio RSK.

Poslanici takođe raspravljaju o pregovaračkom timu koji će zastupati RS u mirovnim razgovorima koje će predvoditi Amerika. Najbitnije pitanje je odnos delegacije s Miloševićem i u tom pogledu neki su za “jedinstvenu” delegaciju s Miloševićem na čelu, dok su drugi za “zajedničku” delegaciju. (Ta odluka je očito utabala put za dogovor koji je postignut nekoliko dana kasnije, a to je da će bosanske Srbe na pregovorima koje predvode SAD zastupati Milošević.) Konačna odluka predviđa “zajednički pristup” Jugoslavije i RS. Karadžić poredi RS sa RSK, pokazujući da je RS u četiri pogleda superiornija u od RSK, te nije verovatno da će je neprijatelj pregaziti. On i Krajišnik nastoje da spreče dalji odliv Srba iz RS, posebno iz opština na liniji fronta. Milorad Dodik, nekada vođa Reformista u Bosanskoj krajini, kritikuje politiku vlade kao član opozicije ili jedan od “nezavisnih” poslanika.

Odlomci

Karadžić još jednom navodi strateške ciljeve
Karadžić, 0215-4327 – 0215-4340

(Pred sobom ima nacrt mirovnog plana.) “Nas zanima granica na Uni, granica na Savi, granica na Drini, granica na Neretvi, izlaz na more i dio Sarajeva. Znači tamo se pominje, granica na Savi to je najbolji koridor, to nema šta, to je najbolje. Tamo se pominje zamjena Goražda sa dijelove Sarajeva, naime mi Sarajevo nipošto napustiti ne možemo, jer bi tada tek Muslimani imali dobru državu, a nas bi osušili bi nam ove tri pokrajine istočnu Hercegovinu, staru Hercegovinu i Romaniju, tu ne bi ništa ostalo ako me ne budemo imali svoje Sarajevo i taj regionalni centar da se tu može i školovati i liječiti i trgovati i obavljati posao.”[157]

Tražimo široku teritoriju zato što je tamo počinjen genocid
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388

“Između Grmeča i Kozare, ja mislim da to i Milošević mora da zna, to je rečeno i stranim pregovaračima, između Grmeča i Kozare ne može ništa pripadati nikome nego nama, jer je tamo izvršen genocid, tamo je srpski narod postradao i tamo je broj Muslimana porastao prema 50% na osnovu genocida, a ne na osnovu nekog prirodnog razvoja i u dolini Neretve izvršen genocid.”[158]

Prirodno je što je Milošević u Ženevi bio šef
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388

“Nikada nismo bili za to, da radimo posebno, uvijek smo bili za to da radimo zajedno. Predsjednik Milošević je išao s nama u Ženevi, nije to bila jedinstvena delegacija, ali jeste bila, sjedili smo svi zajedno ... Nemamo mi želju da postanemo posebna država. Najviše bi voljeli da se danas ujedinimo i neka sutra Milošević pregovara. (Karadžić kaže da je loš trenutni predlog da Milošević pregovara u naše ime, a da mi onda uzmemo ono što nam se nudi.) ... Međutim, ako formiramo zajedničku, ne jedinstvenu nego zajedničku delegaciju, gdje će naravno Milošević biti formalni ili neformalni šef, a i u Ženevi svaki put je bio šef, to je jasno da on je bio šef ....”[159]

Vojna struktura RS zavisi od Jugoslavije
Karadžić: 0215-4393

“... gospodo, treba znati da smo mi preuzeli jednu strukturu koja je zavisna od Jugoslavije i koja je vezana za Jugoslaviju i platama i penzijama i nabavkom oružja i municije itd, mada smo dobar dio toga platili, dobar dio smo i dobili.”[160]

Nismo imali pravo da menjamo strateške ciljeve
Imali smo tajni sastanak sa Miloševićem
Krajišnik: 0215-4397

(Govori o planu Kontakt grupe i drago mu je što su ga odbili.) “Mi nemamo pravo na mijenjamo taj strateški cilj što se uklapa u diskusije prethodnika, to je da imamo kompaktnu teritoriju, neka je ona i manja, opet ćemo razgovarati, ona mora biti kompaktna. Mi smo imali na tri dijela pocijepanu državu. ... Mi smo bili na sastanku sa predsjednikom Miloševićem, to je tajna i neka ostane ovdje, ali već kada se zna treba reći, ne znam ni ko je rekao, ali gospodo, to je bila naša inicijativa, povodom odluka ove Skupštine da imamo zajednički nastup, da ujedinimo sve resurse naše da odbranimo Republiku, da vidimo šta sa RSK, da ne možemo ovako nastupati i da srpski blok mora da ima zajedničku politiku. Mi moramo uvijek pokušavati da se Srbi ujedine, jer znamo da oni grade na tome svoju strategiju.”[161]

Srpski vojnici su obezbedili naoružanje JNA jer smo mi bili najmnogobrojniji
General Tolimir: 0215-4405 – 0215-4406

“Mogu da kažem samo da su aktivni oficiri obezbedili materijalno-tehnička sredstva kojima je 35% stanovnika RS uspelo da 4 godine drži preko 70% teritorije na kojoj je živjelo preko 65% stanovnika naših neprijatelja, ja ovdje govorim o stanovništvu, ne samo o vojnicima, a oficiri su ipak bili ti srpski koji su obezbijedili materijalno-tehnička sredstva iz one bivše Jugoslavije i donijeli ih zato što smo bili većina i zato smo to uspjeli...”[162]

Poslanik žali zbog mera koje su Srbi preduzeli protiv nesrba u Banjaluci
Vidić: 0215-4413

“Plašim se, iskreno da vam kažem, i ovo što se desilo u Banjaluci. Ne volim ja te Hrvate i Muslimane, Hrvate ne volim pogotovo, ali plašim se ono što se desilo. Dešava se nešto što cijeli svijet smatra da je najveći kriminal, kriminal progonstva. Zašto? Mislim, nije loše ako toliko Hrvatska TV velike adute daje na taj progon Hrvata i Muslimana iz Banjaluke iako ono što njihova TV prikazuje reakciju svijetu i stranih agencija novinskih i TV izveštača, ja vam kažem da to uopšte nije bezazleno.”[163] Krajišnik onda prekida Vidića i kori ga što se udaljio od tačke koja je na dnevnom redu.

54. sednica Skupštine
15-16. oktobar 1995.
Banja Luka
Zapisnik: ERN 0215-4441 – 0215-4446
Transkript: ERN 0215-4446 – 0215-4613

Sažetak

Kataklizma koje su se pribojavali se ostvarila: HVO, ABiH i vojska Republike Hrvatske napali su Bosansku krajinu i osvojili 12 opština. Prijedoru i Banjaluci preti neposredna opasnost da padnu. Predsednik Karadžić, ministar spoljnih poslova Aleksa Buha i general Milovanović, načelnik Glavnog štaba, podnose izveštaje o nezavidnoj situaciji, slabosti RS, koja će stoga verovatno pretrpeti nove vojne poraze, i ogromnoj reci izbeglica koja beži ka istoku. Karadžić se spremno stavlja u svoju ulogu bodrioca, kaže kako RS ne sme da izgubi ni pedalj teritorije i da svi treba da rade udruženim snagama. Poslanici oštro kritikuju vojne komandante VRS. Traže smenu četiri generala i kažnjavanje onih komandanata čije jedinice su se razbežale. Skupština apeluje na Miloševića da pomogne RS. Poslanici razmatraju planove da se pomogne izbeglicama koji beže pred muslimansko-hrvatskom ofanzivom. Buha, usred opšteg pesimizma, nalazi razloga za ohrabrenje u mogućem mirovnom planu, koji nastaje kao rezultat Miloševićevih razgovora sa Holbrookom.

Odlomci

Zauzimanje Srebrenice i Žepe je bila najveća greška u ovom ratu
Milorad Dodik: 0215-4482

“Naša kataklizma počinje sa Bihaćem negdje oko Nove godine. ... ali nam je /njegovo osvajanje/ bilo prezentovano euforično da smo mi već u gradu, itd. Uspostavljanje tadašnjeg mirovnog procesa i prekida vatre je katastrofa za RS. To je moja konstatacija, ne predlažem da je usvoji Skupština kao konstataciju da je tačna. A najveća greška rata je Srebrenica je i Žepa i za to neko treba da snosi odgovornost. ... Ko je odgovoran za to? Mi smo legalizovali pred MZ da se mogu uzeti zaštićene zone, a onda smo nakon pet dana galamili kako ne može se na zaštićenu zonu RSK udariti, a mi smo prije pet dana uradili to što smo uradili. Izgubili smo poziciju koju smo mogli da branimo.”[164]

Za granatiranje civila u Sarajevu treba kriviti neodgovorne pojedince
Jovan Spremo: 0215-4489

“Gospodo, mi nikada nismo htjeli priznati da su padale naše granate. Ja znam odgovorno to nije radila ni Vrhovna komanda ni GŠ, takve naredbe nisu davali, ali neki nadobudni i neodgovorni pojedinci su to radili. Mi smo trebali, ubuduće to treba da radimo, da se ponekad i prizna da se to desilo, ali da kažemo da su to uradili neodgovorni pojedinci koje će biti uhapšeni, trebali smo čak izvesti neko suđenje kao blef, vidite šta radi gospodin Tuđman.”[165]

Jugoslavija treba da prihvati bosanske Srbe; zauzvrat, Muslimani iz Sandžaka treba da se presele u RS
Vojo Kuprešanin: 0215-4503

“Ovaj predlog, da se ide na Skupštinu Jugoslavije sa zahtevom da se Srbima sa ovih prostora omogući naseljenje prostora Jugoslavije, da Muslimane iz Sandžaka preselimo ovdje, da dio Šiptara (Albanaca) preselimo ovdje sa Kosova, tako svet i Evropa hoće ... ali da imamo kao rezervnu varijanta da nateramo Jugoslaviju da je dužna da brani ove prostore, ili da nas primi ili da brani ove prostore.”[166]

Arkan treba da organizuje odbranu Banjaluke
Vojo Kuprešanin: 0215-4503

“Ja predlažem da gospodin Arkan dođe na ove prostore i da bude komandant grada Banja Luka. Molim vas, nemojte mi zameriti, ono što je on uradio u Istočnoj Slavoniji to su praktični rezultati. One što on je uradio za kratko vreme u Novom /Bosanski Novi – rjd/, on je spasio Novi, Prijedor, itd. i izuzetni su rezultati. Molim ovu Skupštinu da me razumije, iza njega postoje djela, rezultati i prihvatimo to kao istinu.”[167]


Od Jugoslavije ne možemo očekivati uobičajenu pomoć
Nedić: 0215-4509

“Mi u ovom momentu možemo da očekujemo pomoć koju prizivamo cijelo vrijeme iz Jugoslavije samo, po meni, u onome što se zove dobrovoljci. Znači dobrovoljna vojska i dobrovoljno davanje materijalnih sredstava, nećemo da uzmemo u obzir da je tamo izuzetno teška situacija /u Srbiji/. Ti dobrovoljci koje predvodi Željko Ražnjatović kao patrioti, čuo sam da su napravili dosta toga uspješnog, međutim, u izlaganju generala Milovanovića, oseća se da se i to ne prihvata, odnosno da se ne prihvata ni takva vrsta pomoći, pa me isto i to čudi. Mislim da su te jedinice, pretpostavljam da su podređene komandovanju, znači komandi VRS, da nisu samostane ili slobodni strijelci.”[168]

Arkan je služio režimu u Beogradu
Durić: 0215-4529

“Arkan je u službi politike Beograda, koliko ja znam, inače ne bi egzistirao, u kojoj bi pravnoj državi egzistirala neka paravojna formacija itd. On u funkciji nije došao da pomogne nama, nego da izvrši funkciju iz Beograda ...”[169]

Zauzimanje Srebrenice i Žepe bilo je vojno neophodno
General Milovanović: 0215-4539 – 0215-4540

“... jer smo uzeli zaštićene zone, a branimo se što nas napadaju iz zaštićenih zona. Verovatno će pametniji ljudi posle nas, da li je Srebrenica i Žepa greška, ja ovom momenta znam, da nismo uzeli Srebrenicu i Žepu, ne bi sada imali Romaniju, sa vojničke tačke gledišta. U političke aspekte i u metodologiju uzimanja Žepe i Srebrenice ne ulazim, nisam bio prisutan, samo sam bio informisan, kao i vi. Bio sam na zapadnim granicama RS.”[170]

Rekli smo 1991. Predsedništvu SFRJ da ujedini Srbe i proglasi rat
Karadžić: 0215-4552

Karadžić tvrdi da beleške sa sednice Predsedništva 1991. godine potvrđuju da je tada rekao: “Gospodo, nas su stavili u bob stazu budemo li ovako taktizirali dovešće nas mečki na rupu, iskočimo iz bob staze, proglasimo ujedinjenje, stanimo na granice, proglasimo ratno stanje, odbranićemo se, imamo resurse, imamo tehniku, imamo sve. Sada znam i to da tada Amerika nije toliko bila protiv nas, jer nije se bila ni zadužila kod Islama (umerenih muslimanskih država) ...”[171]

Hvalite Miloševića; nemojte ga podrivati
Karadžić: 0215-4553

“Ja sam stalno opoziciji i uvijek opoziciji u Srbiji govorio, nemojte da slabite predsjednika Miloševića. Zašto? Nemojte da ga slabite. Slab predsjednik Milošević slaba Srbija, slab predsjednik Srbije, slaba Srbija, jačajte ga, pregorite tu borbu za vlast, jačajte ga, pohvalite svaki njegov korak. Mi smo, gospodo, u našoj zemlji to isto iskusili.”[172]

Karadžić je potpisao sedam direktiva koje su mu podnete
Karadžić: 0215-4553 – 0215-4554.

“... ja sam pregledao, odobrio i potpisao sedam direktiva, osmu i devetu mi niko nije podnio ni da je pročitam, a kamoli da je potpišem, radi toga što je general Gvero pisao i ostali koga će da slušaju. ... ja to neću da trpim, moram to da vam kažem, je li treba i narodu da kažem pa da se narod uplaši, i molim novinare da o tome ne pišu. Moram ponovo ovdje da pomenem primjer iz onoga suđenja u Nirnbergu ...”[173]

Karadžić je podržavao operaciju u Srebrenici i ne kaje se zbog toga
Karadžić: 0215-4556

“Ja sam kao vrhovni komandant stao iza plana za Žepu i Srebrenicu, za Srebrenicu uglavnom. Žepa se podrazumijevala. Gospodo, mi bismo izgubili rat da postoji Žepa sa 90.000 naoružanih Muslimana izgubili bismo rat. Lično sam nadgledao plan bez znanja GŠ, ne ni krijući nego slučajno nailazeći generala Krstića i savjetovao mu da pravo ide u grad i da proglasi pad Srebrenice, a poslije ćemo se juriti sa Turcima po šumama, odobrio sam i bliži zadatak i radikalni zadatak i ne kajem se za to.”[174]

55. sednica Skupštine
22 – 23. oktobar 1995.
Banja Luka
ERN 0215-4620 – 0215-4728

Sažetak

Dejtonski pregovori samo što nisu počeli. Nekoliko dana pre ove sednice, delegacija RS od 22 člana sastala se s Miloševićem u Beogradu. Milošević je članove RS ukorio zbog toga što su odbili Vance-Owenov plan i Plan Kontakt grupe i rekao im da sad plaćaju cenu toga što su “tvrdoglave vođe”. Navodi se da im je on u toku sastanka koji je trajao tri i po sata rekao da su “oni najveća prepreka ostvarivanju naših ciljeva”. Neki skupštinski poslanici Miloševićeve reči tumače kao pretnju da će se smeniti rukovodstvo RS. Nekoliko njih daje karakterizaciju Miloševića kao vođe, izražavajući duboko nepoverenje da će on zastupati njihove interese.

Međutim, Karadžić i Krajišnik su stali u odbranu Miloševića, naglašavajući da je RS u teškoj situaciji i da je oslabljena, dok njeni neprijatelji svakim danom postaju sve jači. Zastupaju gledište da su kompaktnost, komunikacije i postojanje države bitniji od bilo kog konkretnog teritorijalnog zahteva. Karadžić još jednom odoleva pokušajima nekih poslanika da iznude osvajanje još teritorija i da konkretnim zahtevima vežu ruke pregovaračkog tima.

Odlomci

Milošević nas dobro poznaje
Đurić: 0215-4628 – 0215-4632

“Što je predsjednik Krajišnik rekao, da je Milošević spriječio ofanzivu da nismo mogli uzeti Bihać, on /Milošević/ nas optužuje što nismo /Fikretu/ Abdiću pomogli, mi smo to trebali raditi za Abdića. ... Čovjek nas zna sve u glavu, iako neke od nas nije ni vidio, osim ono na Palama, upućen je čovjek i jednostavno svu odgovornost on prevaljuje na nekog drugog.”[175]

Karadžić opisuje svoju prvu posetu Miloševiću
Karadžić: 0215-4664 – 0215-4671

“Mi nismo inferiorni u odnosu na predsjednika Miloševića, nikada nismo bili, prvi put sam bio kod njega, tek kada sam shvatio da imamo veliku snagu, to je bio kraj septembra 1990. godine ... ja sam pozvao i Koljevića i Kozića, vodio sam ih sa sobom, jer nisam htio sam i odmah sam izborio ravnopravan položaj, evo njih neka potvrde, odmah sam zahtijevao ravnopravan, ovo što kaže, druže i gospodine već tada je bilo. Nismo mi bili nimalo inferiorni na ovom sastanku, ali je predsjednik Milošević razgovarao drugačije sa vama /prošle nedelje/ nego što razgovara sa nama, jer je procijenio da je napad najbolja odbrana, on je shvatio da će biti napadnut i napao je nas. On je otvoreno, i poslije u razgovoru /1990. godine/ smo rekli, svi koji kod nas dolaze polovina i većina su to naši ljudi, i oni nama dođu i kažu, vi smijenite rukovodstvo pa će biti bolje, ne birajte više ove ludake, bandoglave, sve vi to govorite, gospodine predsjedniče, vi hoćete da nas destabilizujete, hoćete da nas srušite, a ja vam kažem vi ne možete nas srušiti, ako nas srušite, srušićete državu i narod, prije izbora nas niko ne može srušiti, a ni na izborima ne može, sve smo mi to njemu otvoreno rekli.”[176]

Karadžić je 1991. godine preporučio rat jugoslovenskom saveznom Predsedništvu
Karadžić: 0215-4664 – 0215-4671

“... mi smo 1991. onom Predsjedništvu Jugoslavije, sve je to snimljeno i ostalo tamo, rekli sada imamo šansu da izađemo na svoje granice, da napravimo državu, pa će nas ružiti, pa će nas napadati, pa će nas priznati. Nije bilo muške snage nije bilo državničke vizije da se to tada napravi, tada smo imali i veće resurse i veće teritorije i granice, Amerika se nije bila zaintačila toliko protiv nas, svi bi klepili ušima da smo slomili Sloveniju i Hrvatsku, slomili za 15 dana, pa ih onda puštali iz Jugoslavije kroz Parlament, ali mi smo gnjavili i gnjavili i tonemo dublje i dublje u živo blato i to je razlog zašto smo se mi razišli sa rukovodstvom Srbije, ne ideološke razlike.”[177]

Karadžić bi da navede Miloševića da uspešno pregovara za RS
Karadžić: 0215-4713 – 0215-4715

“... moramo mi njega (Miloševića) dovesti u situaciju da se bori za nas kao što bi se borio i za sebe i za svoje mjesto u istoriji i za svoju reputaciju.”[178]

56. sednica Skupštine
17. decembar 1995.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0215-4749 – 0215-4757.
Transkript: ERN 0215-4758 – 0215-4917

Sažetak

Ovo je prva sednica posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma (zvanično “Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini”) u Parizu 14. decembra. Nikola Koljević i Branislav Lukić podnose izveštaj o više mirovnih razgovora, uključujući i donatorsku konferenciju u Londonu nekoliko dana ranije. Mnogi poslanici ih nemilosrdno kritikuju, besni što je Milošević potpisao sporazum a da ih nije konsultovao i što Koljević i Buha, predstavljajući bosanske Srbe, nisu uspeli da izdejstvuju povoljnije uslove.

Poslanici raspravljaju o budućnosti 140.000 Srba koji žive u sarajevskim predgrađima, području koje su Srbi držali tokom celog rata, ali koje je u Dejtonskim pregovorima dodeljeno Federaciji. Koljević naglašava da su odredbe Dejtonskog sporazuma neizmenjive, ali je za to da Krajišnik i Karadžić posete predgrađa Sarajeva i da Srbi ostanu u njima, makar za sad. Grujo Lalović (na stranici 0215-4788 – 0215-4790) predlaže da sarajevski Srbi prihvate život u Federaciji i da vlada RS neke uprave preseli tamo, kako bi im bila blizu. Krajišnik odbacuje tu ideju, smatrajući da prvi strateški cilj isključuje bilo kakav saživot s Muslimanima i Hrvatima.

Odlomci:

RS traži da joj se vrati teritorija koja je u Dejtonu dodeljena Federaciji
Zapisnik: 0215-4749 – 0215-4757

“Republika Srpska zadržava pravo da mirnim putem i političkim sredstvima pod svoj suverenitet vrati područja definisana strateškim ciljevima, te područja koja su drugoj strani pripala na osnovu genocida ili brutalnog osvajanja potpomognutog intervencijom stranih sila.”[179]

Prvi strateški cilj nalaže da Srbi napuste Sarajevo
Krajišnik: 0215-4842 – 0215-4844

“Zadatak ove Republike i prvi strateški cilj je da se mi odvojimo od Muslimana i Hrvata i nema niko pravo da zasniva strategiju Srpskog Sarajeva na ostanku u zajedničkoj državi. Tako da je isključena bilo kakva opasnost ili želja sa kopčom i rešenjem Sarajeva mi želimo da ostanemo sa Muslimanima i Hrvatima. Niko ne može sada novo rješenje praviti da ostanemo skupa niti to ljudi u Sarajevu žele, odnosno /srpski/ narod, niti želi rukovodstvo Sarajevo, ali je jedna manjkavost naših poslanika koji vide opasnost, da bi ako ostanemo u MHF, da bi Sarajevo bilo kopča unije. Ima samo jedan problem gdje ćemo sada ljudi iseliti, da se kaže iselićemo ih tu i tu, na taj i taj način. Treba nam vrijeme, jer je ovo iznenađenje, jer ni u jednoj varijanti ništa nije predviđeno. Zato nam treba i vrijeme za političko rješenje i konačno razlaz i na kraju krajeva najbolje rešenje da se Sarajevo iseli i da se naše lokacija da se smjeste ljudi i da se mi i tu ako imamo opasnosti sa tom kopčom (u zajedničkoj državi) konačno raskopča. ... da ostane jedan glavni cilj, jer to rješenje ne dovodi do uspostavljanja unije, nego do raspada, jer nam je to prvi strateški cilj.”[1
(Dimnjačar, 22.10.2008. 21:00:45) [2894]