Пројекције: Београд и Москва признале РС, свијет без одговора на нову кризу!?

МОСТАР - Република Српска прогласила је независност. Београд и Москва једнострано, попут понашања Запада у случају Косова, признају тај чин Бање Луке. Признању се, унаточ противљењу Вашингтона и Брисела, придружују Атена, Никозија, Минск те остале православне земље.

Крње бошњачко-хрватске државне институције у Сарајеву немоћно упозоравају свјетску јавност да БиХ пријети катастрофа. Међународна заједница, као и 90-их, нема одговор на нову балканску кризу. Оружје шути! Хрвати у БиХ неспремно дочекују одцјепљење РС-а.

Челници најјачих хрватских странака Божо Љубић и Драган Човић очајнички ревитализирају Хрватски народни сабор. Но, већ је касно. Колоне Хрвата напуштају бошњачка и српска подручја. Овако је аналитичар Вечерњег листа Мирослав Васиљ пројецирао могућући развој догађаја у БиХ у блиској будућности, питајући се што би се могло догодити с Хрватима ако српско водство прогласи одцјепљење, а за што, како каже Милорад Додик, већ има разрађен план.

Јасно је, пише аутор Вечерњакове анализе како хрватска политика у БиХ без икакве припреме дочекује не само такав сценариј него и било који други расплет догађаја. У међувремену службена Бања Лука има неколико добро разрађених стратегија, а једна од њих је и споменуто проглашење независности РС-а. Политика средњег пута, тј. политика изворнога федерализма између сарајевског унитаризма и бањолучког сепаратизма, коју заговара Мостар, не даје одговор на тако екстреман расплет догађаја, закључује Васиљ.

Управо такав сценариј најмање одговара политички исцрпљеним Хрватима, што од међусобних политичких борби, што од политике суставнога мајоризирања која се проводи над њима. Какав онда политички маневар хипотетички гледано имају Хрвати у том случају?

Једна од солуција јест остати у 51 посто Федерације БиХ са садашњим жупанијским уређењем.

Друга могућност је прогласити Хрватску Републику те на тој основи с Бошњацима устројити нову конфедерацију, федерацију или унију БиХ састављену од хрватске и бошњачке републике. Трећи могући развој догађаја је Хрватску Републику прогласити неовисном државом, док је четврта солуција прикључити се Хрватској.

Први избор о останку у 51 посто тренутачне Федерације с бошњачком већином одвео би Хрвате у политички нестанак с обзиром на унитаристичке тежње бошњачке политичке елите. Друга могућност о останку у БиХ и покушају од остатка државе устројити двије републике које би твориле неку нову БиХ можда би донекле могла заштитити Хрвате, али и задовољити њихове тежње о оснивању властите федералне јединице, па макар и у крњој БиХ.

Трећа, проглашење независности Хрватске Републике, равна је знанственој фантастици. Такав би расплет био немогућ због великога броја хрватских енклава. Исто тако, фикција је да би такву државу било тко признао.

Четврта солуција прикључење Хрватској је неизгледна јер прије свега не постоји зелено свјетло у сусједној држави. Такођер, било би немогуће хрватска подручја тачкано повезати, а ни међународна заједница не би пристала да будућа чланица ЕУ, Хрватска, тако прекраја териториј сусједне државе.

Пета, ратна опција изостављена је јер, колико год постојало неријешених питања у БиХ, једно је ријешено – рата неће бити! За њега ни једна страна у Босни и Херцеговини и сусједству више нема ни воље, ни снаге, ни могућности.

Заокупљени странчарењем и фотељашким амбицијама, изборни побједници и изборни губитници у Хрвата, а заправо су сви губитници, морали би знати да је пред њима изнимно озбиљан задатак. Судећи према досадашњим потезима, нитко с хрватске политичке сцене није дорастао изазову званоме бити лидер. Зато би управо Хрвати, више него Бошњаци, требали стрепити ако РС прогласи независност. Хрватско политичко водство једноставно није дорасло такву ступњу политичке игре, закључује аналитичар Вечерњег листа Мирослав Васиљ.