ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Пише: Гостимир Т.ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар
Појавни облици процеса глобализације

Глобализација, као процес, свакодневно се испољава у разним појавним облицима и остварује утицај на појединце и друштвене групе од политичке, преко економске до области културе. Основни појавни облици који се свакодневно мењају како у форми тако у облику и интензитету глобалног утицаја су;

•    Глобална политика,
•    Глобална економија,
•    Корпоративна глобализација,
•    Информациона револуција,
•    Вестернизација,
•    Антиглобализам

Глобална политика карактерише се масовним утицајем на политички живот и редефинисањем појма суверенитета као једне од кључних политичких категорија деветнаестог и двадесетог века.

Само политичко организовање не прати развој науке и технологије тако да се и глобална политика испољава кроз, већ потпуно, застареле и превазиђене облике као што су политичке партије и организације које делују у врло ограниченим и географским и друштвеним условима.

Не постоји на најмања назнака неког новог, транснационалног, политичког организовања који би омогућио глобално исказивање интереса грађана од локалног преко регионалног па, вероватно, до глобалног нивоа организовања.

Глобална економија је организација производње, размене и потрошње роба и услуга на светском (глобалном) нивоу. За разлику од међународне економије, овај прецес се не одвија између две и више држава већ су обухваћене све државе и интернационални облици организовања, на глобалном тржишту које настаје као нови политички и економски феномен.

Носилац и главни субјект глобалне економије су мултинационалне компаније које су у стању да планирају и обављају пословање на глобалном нивоу. Регулатори глобалне економије су, поред међународних вишестраних уговора, и међународне економске, финансијске и друге институције (ММФ, Светска банка, СТО).

Глобално, као одредница у овом појму, подразумева стање у коме је заиста могуће остварити непрекидно кретање капитала у свету без ограничења, одређену стандардизацију правила иггре на светском тржишту и обезбећење пресудног утицаја глобалних кретања на локалне економије и субјекте који у оквиру њих делују.

У условима појаве и постојања све већег броја мултинационалних корпорација свих величина и облика организовања у свим областима друштвеног и привредног живота удомаћен је термин корпоративна глобализација који обједињава све облике мултилатералног привредног, финансијског у других врста организација, које постају највидљивија манифестација   глобализације.

Поборници процеса стварања глобалних корпорација и свих пропратних појава сматрају да ће се на тај начин најбрже стећи услови за друге друштвене облике интеграција. Противници ширења моћи, односно утицаја корпорација  користе, као основни аргумент чињеницу да корпорација по својој структури и начину рада није демократска и као таква не би требало да има значајну улогу у свим облицима друштвеног живота.

Информациона револуција означава се као "друга" или "трећа" индустријска револуција. Произилазећи из конкретних технолошких открића (микрочип, рачунар) као и претходне технолошке револуције (машина за штампање, парна машина, атомска енергија) представља битан искорак у развоју производних снага који води многоструком повећању продуктивности рада. Информациона револуција представља утицај информационих технологија на све области људског деловања.

Развој дигиталних рачунара и телекомуникационе технике, од открића технологије интегрисаних кола која је омогућила појаву силиконског микрочипа, није резултат државних пројеката и улагања већ, децентрализованом иницијативом бројних малих компанија и истраживачких институција. Баријере граница су тешко али успешно савладаване, тако да државу можемо означити као кочницу информационој револуцији а не њен замајац.

Производи информационе револуције попут сателита, ГСМ телефоније, свих облика транспорта, телефоније, интернета и други, технолошка су основа за ширење глобалне сарадње и утицаја у области економије, културе, јавног информисања и свим другим интеграционим облицима.

Друштвени процес којим се безрезервно преузимају тековине западне цивилизације називамо вестернизација који се одражава различито у различитим друштвеним формацијама. Зависи, највише, од утицаја европског друштва  и одлика друштва које прима западне вредности.

У позитивном смислу, вестернизација, представља интегрисање западних вредности у културу која припада другом цивилизацијском кругу. Противници западних вредности користе термин вестернизација, да би претерано примање тековина западних друштава које угрожавају темеље функционисања других друштава. У условима глобализације вестернизација се често поистовећује са американизацијом.

Антиглобализам као један од појавних облика процеса глобализације представља напоре да се супростави глобализационим процесима. Најснажније је изражен у отпорима и протестима усмереним према глобалним економским процесима.

Покрети који у својој основи имају антиглобалистички карактер су хетерогени и обухватају различита, понекад и супростављена гледишта и замисли и стратегији супростављања глобализацији. Покрет своју критику усмерава и према политичким аспектима глобализације, пре свега тенденцијама глобалног управљања.

Иако врло хетероген и под утицајем бројних дивергентних идеологија као што су енвроменталисти, зелени, феминисткиње и феминисти, разни синдикати, анархисти, комунисти, антикапиталисти и реформски капиталисти, противници генетског инжењеринга и многи други, покрет се одржава и остварује знатан утицај на светске процесе.

Овакав диверзитет међу присталицама антиглобализма донекле отежава посматрање и анализу покрета  као целине, односно за сада онемогућава кохерентну, афирмативну формулацију и изражавање покрета и његових циљева.

prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com