Мирослав Лајчак: Унутар БиХ нема минимум договора

Мирослав Лајчак, високи представник у БиХ, каже да БиХ троши много енергије на путу ка ЕУ и да се на том путу могло много више урадити. У интервјуу за "Независне" говори о свом раду у БиХ, о трансформацији ОХР-а, непостојању минимума договора домаћих политичара око заједничких ставова...

А на питање да ли је његова плата тајна, каже да је у демократском свијету дио добре нарави да се не говори о платама.

НН: Какво је Ваше мишљење о напретку БиХ на путу ка ЕУ? Шта мислите којим ће се темпом БиХ кретати ка ЕУ и ко је крив или заслужан за заостајање или напредак?

ЛАЈЧАК: Мени БиХ личи на воз који има сваки точак различите величине, тако да кретање захтијева много енергије. Креће се напријед, али јако споро и то захтијева много енергије. Могло се урадити много више на европском путу. И не треба ја сада да се правим паметан. Могу само да поновим оно што су Николи Шпирићу у Бриселу рекли Оли Рен и Хавијер Солана, а то је да су све земље које су се опредијелиле за европски пут јасно ставиле европска питања у центар пажње, као први од приоритета, и тако се и понашају. А то не видимо у БиХ. Европске интеграције морају, не само по реторици, него и фактички да постану приоритет. Ко је за то одговоран? Наравно, ови који су у власти. Они имају политички легитимитет, заслужни су за сваки напредак и одговорни за сваки проблем и неуспјех ове земље. Људи од њих то и очекују - да нађу заједнички пут и воде ову земљу ка ЕУ.

НН: Како бисте оцијенили Ваш рад овдје? Јесте ли задовољни?

ЛАЈЧАК: Није моје да оцјењујем свој рад. Тешка је мисија, мислим да страшно много времане треба одвојити за ствари које су потпуно непотребне за ову земљу. Има много предрасуда, неповјерења, теорија завјере и то све одузима и вријеме и енергију. Свој рад ћу моћи процијенити тек кад завршим мисију. Ја знам са чим сам дошао овдје, знам шта желим, а то је да помогнем БиХ на њеном европском путу. То је пут у који ја вјерујем, то је пут о којем имам властито искуство. Али оно што је мој приоритет и што је приоритет у свим документима, није приоритет свим људима нити свим политичарима у овој земљи.

НН: Ко су ти људи и политичари чији приоритет није исти као и Ваш?

ЛАЈЧАК: Понављам, они којима су грађани указали највише повјерења имају и навише одговорности.

НН: Недавно је европски комесар за проширење Оли Рен боравио у БиХ и рекао да би БиХ могла постати његова ноћна мора, јер због сталних "свађа" домаћих политичара БиХ блокира доношење важних одлука. Шта Ви мислите о томе?

ЛАЈЧАК: Уобичајено је да у ситуацијама кад земља пролази кроз неку унутрашњу дискусију постоји договор око минимума заједничких ставова и када се излази према вани, значи када се ставови износе у иностранству или када долазе страни званичници, онда се говори о томе шта је заједничко. Оно о чему немамо договор остављамо за послије, када смо сами. Тог минимума у БиХ нема. Могу да кажем да је илустрација тога посјета члановима Предсједништва БиХ. То је шок за посјетиоце. Има низ конкретних случајева. Један од њих је посјета Олија Рена. Не постоји практично ниједна заједничка тачка. ЕУ је врло захтјеван механизам и свака земља мора да зна шта су њени интереси и да зна како да се бори за њих. Реакција Олија Рена је била управо то да послије састанка са члановима Предсједништва види да готово не постоји ниједно питање о којем у БиХ постоји заједнички став.

НН: У Скупштини РС јуче су се чули аргументи да Канцеларија високог представника нема легитимитет за ово што ради. Такође су се чула мишљења да БиХ не може у ЕУ с високим представником. Како то коментаришете?

ЛАЈЧАК: Високи представник и његова канцеларија су политичка реалност БиХ од 1995. године. Немогуће је мислити да високи представник обавља све своје дужности, како су оне дефинисане Анексом 10, а да је ту сам. Бонска овлаштења и читаву одговорност има само високи представник. Канцеларија је ту да њему помогне. Концепт високог представника никада није био измишљен као вјечити концепт, као нешто статично. Увијек је био планиран као нешто што ће помоћи БиХ на њеном путу напријед и била је стратегија међународне заједнице да се мијења функционисање. Ви знате да је било више од 700 запослених у Канцеларији и да је било више од 20 локалних канцеларија широм БиХ. Данас имамо око 250 запослених и четири канцеларије. Знате да се од 2006. говори о затварању, о трансформацији. Од фебруара ове године имамо јасан план који је прихватила читава међународна заједница. Ми радимо на испуњавању тог плана. Његово испуњавање значи и да идемо у транзицију, која претпоставља и затварање ОХР-а и редефинисање међународне присутности. То сви знамо и не видим разлога да се сад правимо као да смо се јуче пробудили. То је реалност у овој земљи. Друго, то је реалност коју прихвата међународна заједница. Не видим разлог да се сада свађамо са читавом међународном заједницом. Питање је ко од тога шта може добити. Ја као високи представник и Канцеларија високог представника нисмо непријатељи било коме у БиХ.

Ја сам дошао да помогнем овој земљи на њеном европском путу, наравно мишљење наших партнера је битно и ми их стално консултујемо. Са друге стране, чују се категоричке поруке типа: "ово мора отићи" или "ово не смије отићи". Хајде да се свако бави својим послом. Ово је искључива надлежност међународне заједнице. Добро је дошло мишљење, али категоричке поруке показују само спремност или неспремност ове земље да се бави својим послом.

НН: Како иде испуњавање услова за трансформацију ОХР-а и колико је реално да то буде завршено у току ове године?

ЛАЈЧАК: Практично је завршено све везано за владавину права и фискалне одрживости државе. Остало је само завршавање радова на стратегији борбе против ратних злочина. И ту смо у процесу. Осим тога, остала су још два питања која морају бити ријешена са овом дефиницијом пет плус два или без ње. А то је државна имовина, гдје имамо мораториј високог представника од марта 2005. године и, наравно, статус Брчког. До сада политички лидери у овој земљи, то је показао састанак 23. августа, нису били у стању да покажу спремност за компромис, а без компромиса ово неће моћи да буде ријешено. Очекујем активнији улазак међународне заједнице у завршење тог процеса и онда, наравно, долази задња процјена политичке атмосфере у овој земљи. Све је реално ако има политичке воље, све може веома брзо да буде урађено. Ако нема политичке воље, онда је потпуно друга ситуација.

НН: Јесте ли Ви посљедњи високи представник у БиХ?

ЛАЈЧАК: Ја сам дошао са стратегијом која је европска стратегија. Успјех моје стратегије је, по мом убјеђењу, и успјех БиХ и онда није потребно да послије мене долази још један високи представник.

НН: Како постићи да политичари раде на напретку БиХ у сваком погледу, односно како превазићи искључивости у неким питањима (посебно питањима државне имовине и Брчког) и домаћих политичара, али и међународне заједнице?

ЛАЈЧАК: Треба већ једном да сви схватимо и признамо да постоји само једна БиХ у њеном данашњем облику - као међународно призната држава, која има у свом саставу два ентитета, три конститутивна народа, Устав, који је Анекс 4 Дејтонског мировног споразума. Све остало је празна прича и лагање. Ја сам већ уморан од понављања да нема укидања ентитета нити одвајања ентитета. Мислим да сви то знају и не разумијем зашто губимо вријеме у овим вјечитим дјечјим играма. Вртимо се у кругу умјесто да се бавимо питањима која људе занимају. Људе широм БиХ као прво питање интересује запошљавање. Питање број два су корупција и криминал. Питање број три је образовање. То су кључна питања. Ако се сви договоримо, онда имамо потенцијала да кренемо напријед. То је то што људи траже. Људи се не осјећају угроженим, осјећају се незаштићеним као грађани, незаштићени у својим правима. Али, сигурно не треба да се заштите једни од других. Још једном да искористим пирлику и да поновим да је доста било искључивости. Хајдемо се бавити заједничким питањима. То је то што грађани очекују и у једном и у другом дијелу БиХ.

НН: Како коментаришете резултате локалних избора и предизборну кампању?

ЛАЈЧАК: Чињеница је да су избори прошли легитимно. И то је добро. Атмосфера је била нормална. И то је добро. Сад очекујемо да се брзо формирају нове структуре локалних власти на основу резултата локалних избора. Мислим да себи не можемо приуштити луксуз да губимо мјесеце за то. Сви људи коју су изабрани, легитимно су изабрани. Народ је гласао за њих. А ми као међународна зејдница их прихватамо као наше партнере.

Током предизборне кампање видио сам статистички податак који је рекао да је мање од тридесет одсто изјава свих кандидата било везано за локални ниво. Ако идемо у локалне изборе на етничко-националним темама, као што је и овога пута био случај, онда смо поново нанијели штету овој држави. Надао сам се да ће ова кампања бити ипак мало другачија, јер је БиХ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, те да ћемо се више бавити европским интеграцијама.

НН: Чули сте све што је речено у Народној скупштини РС на сједници заказаној поводом говора предсједавајућег Предсјадништва БиХ Хариса Силајџића у УН-у и Парламентарној скупштини Савјета Европе. Нисмо још чули закључке. Али, какво је Ваше виђење тога?

ЛАЈЧАК: Ја бих желио да кажем двије ствари. Нисам до краја схватио разлог сазивања те сједнице НС РС. Ако имаш недоумице, онда не треба да разговараш сам са собом него са осталима. Разумио бих да се сазове та скупштина на нивоу БиХ. Да тамо сједе представници Срба, Бошњака и Хрвата и да разговарају како да ријеше проблеме. А не да се сами са собом такмичимо. Да причаш сам са собом, нажалост, то одражава политичку културу дијалога, а ја волим да кажем, њен недостатак у БиХ. Сви траже: "Слушај ти мене", а нико нема способности да слуша и разумије другу страну. Ово је био корак у том правцу. Са друге стране, било је позитивних елемената. Прије свега, долазак Сулејмана Тихића, његов говор и то што је јавно рекао пред посланицима НС РС: "Нико вам не може одузети РС без ваше сагласности." Коначно је то тај сигнал, хајдемо да градимо нашу заједничку државу. Желим то да поздравим и мислим да ову пружену руку РС и њени представници морају искористити. И стварно морамо рјешавати проблеме на начин да их ријешимо, а не да стварамо и даље проблеме.

НН: Амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш прозвао је Хариса Силајџића и Милорада Додика да продубљују етничке подјеле и трују атмосферу у БиХ. Како то коментаришете?

ЛАЈЧАК: Ја сам изашао с изјавама два пута прошле недјеље реагујући на ситуацију. Јасно је да, као што сам већ рекао, они који имају највећу подршку грађана имају и највећу одговорност. И највише очекивања народа и међународне заједнице усмјерено је управо према тим људима. Знамо да је Харис Силајџић добио највише гласова на предсједничким изборима, а Милорад Додик на парламентарним и сад на локалним изборима. Онда је нормално да сви погледи буду уперени у њих. Они би требало да покажу тренд који сви очекујемо. Да ова земља иде напријед. Они су одговорни у најзначајнијој мјери. Али не само они него сви лидери политичких странака који су на власти, али и у опозицији. Наравно, веома је битно да сви наступају, не само као представници својих странака и као представници својих конститутивних народа већ да наступају као представници државе БиХ. Сваки пут када изговориш ријеч, мораш да водиш рачуна да ће ово читати не само твоји бирачи. Немој да продубљујеш ову јаму, да јачаш своју унутрашњу позицију на начин да продубљујеш подјелу између конститутивних народа.

НН: Позната је прича о осамостаљењу РС. Из ФБиХ су стални напади на РС да хоће да се отцијепи. Из РС тврде да никада то нису рекли, осим у случају рушења РС. Не чини ли Вам се да неко намјерно у одређеном моменту прави конфузну ситуацију и диже тензије у БиХ?

ЛАЈЧАК: То сам и рекао. Наравно, свима је јасно да је то немогуће - и једно и друго. Ми смо сви то сто пута рекли. Сад је то рекао и господин Тихић у Бањалуци. Имамо врло добру изјаву господина Драгана Човића и његову реакцију на интервју предсједника Месића од прошле недјеље. То су конструктивне изјаве које говоре: "Ово је наша заједничка кућа, заједничка држава, другу немамо. Хајдемо је градити сви заједно. Хајдемо сви заједно напријед." Не може да буде један ентитет срећан, а други несрећан. Не може да буде један народ просперитетан, а да остала два нису просперитетна. Ваша судбина је заједничка. И зато ви морате ићи напријед на начин да прихватате минимум заједничког консензуса и да идете можда малим корацима и кад сви схвате да нико не губи, а сви добијају, онда можете ићи брже. Охрабрен сам тим задњим сигналима у правцу који показују да су политичари спремни да пруже руку и управо сад је тај период, послије избора. Имамо период када наредне двије године немамо изборе, не треба нико да води кампању, не треба нико да се показује. Сад ми очекујемо, међународна зајендица и ја као високи представник, да политичари докажу нама и својим грађанима, прије свега, своју спремност и своју одговорност.

НН: Шта мислите о састанку владајуће шесторке, који је најављен за новембар у Бањалуци?

ЛАЈЧАК: То је једна од ствари које ја имам проблем да схватим. Мислим да би сваки нормалан грађанин и политичар у овој земљи требало да је несрећан уколико политички лидери који имају власт, одговорност и легитимитет не разговарају међусобно, а као резултат тога су блокиране институције. Наравно да посланици гласају на основу позиције странака. Ако страначки лидери не разговарају, онда ко ће да приближи те позиције странака. Наравно да министри у Савјету министара гласају на основу инструкција странака. Ако сваки формулише сам своју позицију, наравно да немамо договора. Значи, сваки нормалан, одговоран човјек би очекивао да је чињеница да се лидери састају, разговарају, договарају добра за ову земљу. Зато сам ја предложио тај формат. У мојој земљи он нормално постоји и у другим земљама ЕУ, гдје имате коалициону владу. Зове се коалициони савјет и наравно да се питања политичке природе договарају на нивоу политичких лидера. И они дају инструкције. Ту нема ништа недемократично. Управо супротно. Да није било тога, не би било мостарског састанка, сарајевског састанка. Никад не бисмо потписали Споразум о стабилизацији. Сви то добро знају. Значи, то што ја не разумијем је та апсолутна хистерија која се дигла. Не разумијем питања како то да се они састају у кафанама. Па будите срећни да они одвајају свој слободан викенд да проводе осам сати у суботу да разговарају међусобно, да рјешавају питања, да више упознају један другог, да не посматрају један другог као непријатеља. Ја, искрен да будем, и нисам изненађен реакцијом Милорада Додика, који је рекао да му се не долази на сљедећи састанак. Јер та атмосфера на задњем састанку, нека скандализација унапријед, вулгаризација чињенице да се политички лидери састају, показује да људима, неким политичарима и неким медијима није стало да ова земља буде успјешна. Чињеница да се ови лидери састају унапријед се предсавља у медијима као нешто што треба да буде осуђено. Ја разумијем да лидери кажу зашто је тамо да долазим, да праве од мене будалу. То је мој пројекат који је веома важан, који је донио резултате. Сваки човјек којем је стало до успјеха ове земље треба да поздрави лидере који се састају. А, сви који се смију тим састанцима, који их примитивизују, вулгаризују - питајте њих шта предлажу.

НН: Како ријешити попис становништва?

ЛАЈЧАК: Да будем искрен, више пута сам чуо и предсједавајућег Савјета министара Николу Шпирића и члана Предсједништва Небојшу Радмановића како говоре да у БиХ не можемо ићи путем све или ништа. Да морамо прихватити то што је прихватљиво за све. А, по питању цензуса пописа становништва мени се чини да се управо РС понаша по принципу све или ништа. Стварно није могуће да легнете као Србин и пробудите се као Бошњак. Али, шта је могуће. Могуће је да ова земља, као једина у Европи, пошаље сигнал ми нисмо у стању да направимо ни минимални попис. Нисмо у стању да дамо податке који су потребни да бисмо користили новац који су и ЕУ и УН спремне да дају. Сви су се сложили у вези с тим да су социјално-економски подаци потребни и ту нема питања. А, умјесто тога се поставља питање шта ћемо, како да ријешимо питање националности, религиозне припадности. То јесу важна питања. Али хајде да ријешимо шта то значи заступљеност у државним институцијама. Ако ми идемо у пуни попис, да ли ће то помоћи или одмоћи овој земљи, какву ће то атмосферу створити. О томе нико не прича. Само имамо демагогију, а губи се вријеме. Ако нисмо привржени филозофији - све или ништа, већ хајде да се договоримо у вези с тим око чега можемо да се договоримо, онда не би требало да буде проблема.

НН: Искључиви су и једни и други, и из ФБиХ и из РС. Али политичари из ФБиХ инсистирају да заступљеност у институцијама буде по попису из 1991.

ЛАЈЧАК: Питање заступљености у органима власти је врло озбиљно питање за БиХ. Једно од стратешких питања. Оно мора да се ријеши на политички начин, а не на мала врата, кроз попис становништва. Не можемо да идемо у тзв. пуни попис становништва, а онда кажемо ево ту су чињенице и на основу тога морамо да користимо те податке, да уцјењујемо једни друге. Не можемо на такав начин. У читавој причи у вези с пописом у ствари нико не говори шта је суштина. Значи, шта ћемо с тим подацим. Да ли да их игноришемо, аутоматски примјењујемо или да завршимо Анекс 7 прво на политички начин. То би било нормално, али тога нема.

НН: Путујете ускоро у САД. Шта ћете рећи њиховим званичницима о БиХ?

ЛАЈЧАК: Мислим да међународна заједница у БиХ улази сад у једну важну фазу кад треба да дефинише свој однос и своје присуство у БиХ. И зато ја у складу с том филозофијом коју сам рекао не видим смисао неког продужавања ситуације у којој није јасно ко је за шта одговоран. И зато сам почео и одлучио да је потребно да разговарам директно с представницима главних градова држава чланица ПИЦ-а. Почео сам с европским. Као резултат данас имамо једну врло интензивну дискусију унутар ЕУ о томе каква је европска позиција. И онда сам наставио с посјетама мимо европских чланица. Био сам већ у Москви, сад ме очекује Отава, Вашингтон и Анкара. Циљ је да разговарамо каква је ситуација, какве су могуће опције за нас, шта ја мислим да јесте могуће и шта није могуће. На такав начин желим да припремимо једну озбиљну, одговорну дискусију чији је циљ да се помогне БиХ. Јер преран одлазак међународне заједнице или одлазак који је промашио прави тренутак би били штетни за БиХ.


Буџет ОХР-а пажљиво контролисан и провјераван

НН: Било је много прича да ОХР много троши. Шта Ви кажете на то и који порески обвезници издвајају тај новац?

ЛАЈЧАК: Драго ми је да могу да искористим ову прилику и увјерим читаоце "Независних новина" и све грађане БиХ да се буџет ОХР-а састоји од доприноса држава чланица ПИЦ-а те да је врло пажљиво контролисан и провјераван. За то постоје механизми. Стварно не треба да брину грађани БиХ око тога. То није њихов новац, то није њихова надлежност. Сви надлежни воде рачуна и контролишу. Могу да кажем да су администрација и вођење финансијских послова апсолутно у реду у ОХР-у. Можда би било боље да се грађани и медији у БиХ баве тим како се троше њихове паре, њихов буџет.

НН: Такође се прича да су плате огромне. Да ли је Ваша плата тајна?

ЛАЈЧАК: У демократском свијету је дио добре нарави да се не говори о платама. Али било би супер када би се платама приближавале оним сумама о којима се у БиХ јавно говори на различитим скуповима. Плате представника ОХР-а и моја плата су дио транспарентног међународног система.


Биће ми жао ако одем из БиХ с осјећајем да нисам успио

НН: Хоће ли Вам бити жао када одете из БиХ? Шта ћете радити послије?

ЛАЈЧАК: БиХ је прелијепа земља. Има огромне потенцијале. Додуше неискориштене. Волим да разговарам с људима који су искрени, забринути за своју будућност. Мислим да ова земља заслужује да иде брже. Апсолутно сам сигуран да треба да иде у једном правцу, а то је правац ЕУ. Да ли ће ми бити жао или неће зависи од тога да ли ћу у тренутку кад будем одлазио моћи да кажем да сам допринио да се све то оствари и да је ова земља на добром путу и не може нико да је врати с тог пута. Наравно, то би био бољи осјећај. Ако будем одлазио из ове земље с осјећајем да нисам успио у томе онда ће ми бити жао. Не толико мени лично, него због тога што нисам могао да остварим ову визију.