Има ли кога у Хагу да суди Шешељу ?
Војислав Шешељ
Хашки трибунал не може у овом тренутку ни да одговори на питање да ли ће компликација изазвана Хархофовим изузећем довести до одлагања завршетка суђења Шешељу.
Дански судија Фредерик Харнхоф, подсетимо, разрешен је 28. августа. Тој одлуци је претходио захтев оптуженог Шешеља, а специјално судско веће разрешење је образложило тиме да је дански судија оставио утисак пристрасности. Наиме, већином гласова утврђено је да је Хархоф писмом које је летос упутио на адресе 56 пријатеља и сарадника, а објављеном у данској, а потом и светској, штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".
Критички коментаришући пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, бившем команданту Војске Југославије Момчилу Перишићу и шефу Службе државне безбедности Јовици Станишићу, Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата", која је, по његовом мишљењу, настала половином прошле године, приписао политички мотивисаном притиску председника Хашког суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.
У том писму дански судија је оценио да Трибунал у Хагу не дели правду, већ спроводи политичке одлуке и да је председник Суда Теодор Мерон утицао на ослобађајуће пресуде Готовини, Маркачу и Перишићу.
Судија Хархоф је био члан расправног већа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за удружени злочиначки подухват и злочине над Хрватима и Бошњацима у Хрватској, БиХ и Војводини од 1991. до 1993. године.
Преиспитивање одлуке о изузећу судије Хархофа из расправног већа, осим њега самог, који наводи да његови аргументи нису коришћени, затражило је и Тужилаштво Хашког трибунала, али је појашњење затражило и преостало двоје судија из судског већа које Шешељу суди - Флавија Латанци и председавајући већа Жан Клод Антонети.
Тужилаштво: Преиспитивање одлуке о разрешењу у интересу правде
Љиљана Питеша, задужена за односе Тужилаштва са јавношћу, за Радио Слободна Европа објашњава на чему хашко тужилаштво заснива захтев за преиспитивање
одлуке о разрешењу судије Фредерика Хархофа.
“Тужилаштво сматра да је у интересу правде да се та одлука поново размотри. Тужилаштво такође тражи да се одлука специјалног вијећа одгоди док се не донесе одлука по овом поднеску. У свом поднеску Тужилаштво такођер тврди да се одлука специјалног вијећа заснива на фундаменталним грешкама у резонирању, будући да се овдје ради о неслагању у тумачењу права од стране једног суца, што се не може сматрати доказом о пристраности. Тужилаштво сматра да се изузећем једног суца на тим основама крши независност судаца и подрива кредибилитет Трибунала. Такођер, Тужилаштво сматра да већина у специјалном вијећу није примјенила утврђене стандарде доказивања”, наводи Питеша.
И до сада је, из различитих разлога, долазило до замене судија; догодило се то, рецимо, у процесу Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, али никада нови судија није био именован по окончању доказног поступка, односно уочи изрицања пресуде. Такође је без преседана у историји Трибунала могућност да двочлано веће изрекне пресуду. Да ситуација буде још компликованија, поступак у оваквом случају није изричито предвиђен ни правилником суда, што би могло отворити многе правне дилеме о регуларности поступка.
Нетипична средства за спор
Према мишљењу Ерица Гордyја, стручњака за југоисточну Европу са Универзитетског колеџа у Лондону и изузетно доброг познаваоца Хашког трибунала, специјално веће је приликом одлучивања о разрешењу судије Хархофа користило само један доказ - Хархофово писмо које је процурило у медије - али није узело у обзир друге докуменате или доказни материјал који би битно променили причу:
“Један је исказ судије Хархофа, који, изгледа, постоји, али није коришћен, а други је извештај који је написао председавајући судија Антонети. Из тог извештаја види се да је Антонети врло одлучно био против разрешења данског судије”, каже Гордy и наводи Антонетијеве разлоге против изузећа Хархофа:
“Прво што је Антонети истакао јесте да је у питању била Хархофова приватна кореспонденција, а не јавни документ, а други аргумент му је био да би и понављање суђења и продужетак суђења, што би било неминовно када би се именовао нови судија, представљало значајно кршење Шешељевих права, посебно права на експедитивно суђење”, каже Гордy, који додаје да одлука о разрешењу данског судије није донета у складу са највишим правним стандардима:
“Рекао бих да се ради о томе да су двојица судија који се не слажу око правних питања почели да примењују нетипична средства да би решили тај спор – не аргументима него искључењима, давањем докумената медијима и томе слично. Дакле, све се претвара у доста прљаву политичку радњу”, оцењује овај саговорник.
Импликације свега овога на кредибилитет Трибунала у Хагу по Гордијевом мишљењу никако нису занемарљиве:
“Мислим да су последице доста озбиљне јер је претпоставка увек била да ако судско веће донесе решење, оно треба да има тежину коначног одговора. Да ли ће имати ауторитет коначног одговора то зависи од тога да ли сам Трибунал има ауторитет. А кад судије не могу међусобно да се сложе, онда ће тешко имати ауторитет у широј јавности. Па, зато гледамо све те параде за Ојданића, за Крајишника и друге”, упозорава Гордy.
Он процењује да ће је мало вероватно да суђење Шешељу почне испочетка. Највероватнијим му се чине следеће две опције:
“Мислим да ће на крају или доћи до ревизије решења о искључењу судије Хархофа или до именовања новог судије као трећег члана панела, у ком случају би првостепена пресуда Шешељу најављена за крај октобра дошла нешто касније”, каже Гордy.
Међу експертима и познаваоцима правила Трибунала нема, међутим, јединственог погледа на судбину процеса Шешељу. Док једни, попут, рецимо, Дова Јакобса, професора међународног права са Универзитета у Лајдену, сматрају да би ново суђење представљало кршење права оптуженог и да он зато има шансе да буде ослобођен, други, у које спада и Марко Прелец из Међународне кризне групе, сматрају да би суђење могло да се неометано настави именовањем другог судије, баш као у случају кад је умро судија Ричард Меј током процеса Слободану Милошевићу.
(илустрација: Кошарић Александар)
Дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, на Одсеку за међународне односе. Радила као новинар и уредник у Информативном и Културном програму Радио-телевизије Београд од 1983. до 1992. године. Исте године добила отказ од стране милошевићевског руководства те куће, због активности у Независном синдикату РТБ и непристајања на режимску ратно-хушкачку пропаганду. За Радио Слободна Европа ради од децембра 1993. године.
- Извор
- slobodna evropa
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске трупе су извеле неколико циљаних удара на циљеве на територији под контролом ОСУ, између осталих, поново погодивши аеродром Миргород у Полтавској области.
Руски председник је изјавио да ће Москва започети преговоре чим Кијев повуче своје трупе из Донбаса и још два региона
Ноћу су руске трупе извеле још један напад на инфраструктурне објекте на територији под контролом ОСУ. Према прелиминарним подацима, међу погођеним циљевима су војни аеродром Ст
Руске снаге су се приближиле главном граду Украјине само да би убедиле владу Владимира Зеленског да се укључи у преговоре, изјавио је председник
Остале новости из рубрике »