Тужба против УН и Холандије због страдања Срба

Предсједник невладине организације (НВО) "Историјски пројекат Сребреница" Стефан Каргановић најавио је данас покретање тужбе против УН и Холандије због страдања цивила српске националности у и око Сребренице током протеклог рата.

"Тужба ће бити поднесена због тога што нису предузели потребне мјере и радње како би спријечили страдање Срба на сребреничком подручју, нити су предузели мјере да их заштите, и то ће бити учињено вјероватно за мјесец до мјесец и по дана", рекао је Каргановић на данашњем Међународном симпозијуму о Сребреници, одржаном у Бањалуци у организацији НВО "Историјски пројекат Сребреница".

Он је рекао да је циљ ове организације прикупљање архивске грађе и фокусирање на злочине почињене над српским цивилима, јер су, како је навео, српске жртве игнорисане, пошто у свијету постоји стандардна прича о томе шта се десило у Сребреници у јулу 1995. године.

"Нема никаквог спора да је у Сребреници у јулу 1995. године почињен масакр и то ми не оспоравамо. Желимо да се тај догађај стави у одговарајући правну и моралну перспективу, што би, сигурно, искључило назив геноцид, а циљ нам је да се, такође, отвори питање страдања неколико хиљада невиних Срба које су побиле снаге Насера Орића", навео је Каргановић.

Иља Гарачов из московског Словенског института рекао је данас да постоји низ доказа који поништавају тврдњу да се у Сребреници десио геноцид, међу којима је навео наредбу генерала Здравка Толимира официрима Дринског корпуса за поштивање и понашање према међународном праву и Женевској конвенцији, те наредбу тадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, којом се цивилима гарантује безбједност и слобода кретања.

Он је навео да је процес евакуације муслиманског становништва обављао УНПРОФОР и да током тог процеса није било никаквих инцидената, што је видљиво из њихових докумената.

"Не може се порицати да је у јулу 1995. године почињен злочин, али се не може говорити о геноциду, јер је у овом случају тај појам лишен свог значења, а број жртава масакра је прилично повећан", истакао је Гарачов.

Он је навео да је на листу жртава стављен и одређен број тијела побијених Срба, да дио жртава чине и Орићеви војници погинули приликом покушаја пробоја према Тузли, као и да је више стотина лица која се воде као страдали било на списку бирача за изборе из 1996. године.

Доктор Љубо Симић из Београда говорио је о медицинској експертизи, односно о анализи форезичких резултата које су сачињавали тимови експерата из САД и Европе, указујући на грешке у извјештајима.

Он је навео да су у одређеном броју тих извјештај, на основу само фрагмента тијела - стопала, доње вилице, надлактице, донесени закључци да су жртве стријељане.

Симић је као примјер навео гробницу у Глогови, гдје форензички налази тимова говоре о томе да од 500 скелетних остатака 337 нису тијела већ дјелови и фрагменти, а да у 313 таквих случајева није утврђен узрок смрти.

"Од њих, шрапнел је пронађен у 35 тијела, а на 35 тјела пронађене су бластер повреде /од детонације или слично/, што упућује да су та лица страдала током борби, а не да су стрељана", рекао је Симић.

Политички аналитичар Дајана Џонстон из САД говорила је о Сребреници у ширем контексту ратних дешавања на подручју бивше Југославије, гдје су се, како је навела, САД умјешале с циљем да би оправдале постојање НАТО и његових даљих интервенција.

Политички аналитичар из Русије Михали Чернов подвукао је паралелу између Сребренице и Јужне Осетије, истичући да, као што се ствара стереотип о дешавања у Сребреници, истим начином "Запад покушава да наметне своје виђење дешавања у Јужној Осетији, с циљем остваривања својих интереса".

Брано Вучетић, жртва напада Орићевих снага на село Бјеловац 14. децембра 1992. године, испричао је да је за свега неколико сати побијено 190 мјештана, међу којима су били његови отац и седамнаестогодишњи брат.

Вучетић је тада имао девет и по година, а његову мајку су у септембру те године, на повратку кући из Братунца, убили муслимански војници.

"Ујутро тог дана зачула се страшна пуцњава и сви су излетили из кућа да виде шта се догађа. Ја сам изашао мало касније и отрчао код комшинице Мире Филиповић, са којом је било њено двоје дјеце, ћерка од три године и син од седам мјесеци", испричао је Вучетић

Он је навео да су муслимански војници, који су стигли испред куће Филиповића, викали да сви изађу напоље, а затим убацили двије бомбе у кућу, од којих су он и Мира рањени".

"Тако рањене, најприје су нас снијели из поткровља, затим нас свезали и ставили на кревет, а неки војник са зеленом траком свезаном преко главе је пред нама оштрио нож говрећи нам како ће нас лагано клати", присјећо се Вучетић.

Он је навео да су у кућу ушли и војници са именима "Миш" и "Манџа", који су " војницима са зеленим тракама" рекли да су они њихови заробљеници.

Вучетић је рекао да су куће пљачкане и паљене, као и да је те ноћи у његово село дошао Насер Орић, а да је по изласку из куће у којој је био затворен видио побијене цивиле.

Он је истакао да њему, као ни Мири Филиповић, није пружена никаква медицинска помоћ, те да је њега, Филиповићеву и њену дјецу "Манџо" у Сребреници одвео у кућу његове сестре, гдје су били "радна снага".

"У тој кући смо били радна снага, уносили смо дрва, чистили снијег и радили друге послове, а само смо повремено добијали храну, док је беба добијала храну сваки дан", рекао је Вучетић.

Он је додао да га је испитивао један од Орићевих команданата, тукао и викао да ће га "осунетити и да ће постати јаничар новог доба", док је Филиповићева пар пута била одведена код Насера Орића на испитивање.

Вучетић је након двадесетак дана, заједно са осталим преживјелим из његовог села и још неким цивилима, био размјењен.

Он је рекао да су га два пута контактирали из Хашког тужилаштва у вези са суђењем Орићу, први пут како би дао изјаву, а да му је у другом контакту саопштено да ће бити позван као свједок.

"Послије тих позива, више ништа се није десило, нисам био позван као свједок на то суђење", истакао је Вучетић.

Удружење "Историјски пројекат Сребреница", које је основано у Холандији, органозовало је данашњи међународни симпозијум у складу са ставом да, прије него што почне искрени процес помирења, истина мора бити утврђена у потпуности и објективно.