Бошњачко ратно хушкање

СAРAJЕВО - Сjедница Уставноправне комисиjе Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ jуче jе прекинута пошто су jе напустили чланови из Републике Српске, а потом и представници хрватског народа. Разлог за напуштање сjеднице поменуте комисиjе био jе дневни ред, на коjем се нашао антидеjтонски приjедлог да Сребреница и поjедини диjелови источне Босне добиjу статус дистрикта.

- Прегласавање и рад без икаквог договора и компромиса кулминирали су на jучерашњоj сjедници Уставноправне комисиjе - констатовао jе њен потпредсjедник Драго Калабић, на ванредноj конференциjи за новинаре, одржаноj у Сараjеву. Он jе истакао да су се без икакве припреме на дневном реду jучерашњег засjедања нашли амандман на Устав БиХ, коjи су предложили Бакир Изетбеговић и Aзра Хаџиахметовић, као и неприпремљен Приjедлог закона о забрани негирања, минимизирања, оправдања или одобравања холокауста, злочина геноцида и злочина против човjечности, коjи jе предложио Екрем Ajановић.

Калабић jе нагласио да предсjедаваjући Уставноправне комисиjе Шефик Џаферовић jош ниjедном ниjе одржао Колегиjум Комисиjе, како би сjеднице биле што квалитетниjе припремљене, нити jе за дневни ред консултовао представнике српског и хрватског народа.

У амандману Изетбеговића и Хаџиахметовићеве пише да у Уставу БиХ треба да буде додат нови члан, у коjем ће стаjати да ће "подручjе Сребренице и осталих општина источне Босне, са коjег потичу жртве геноцида, бити установљено као дистрикт БиХ, коjи ће бити под искључивом надлежношћу БиХ и њених институциjа".

Дање, у истом амандману jе наведено да ће "Парламентарна скупштина БиХ законом дефинисати териториjални опсег дистрикта, а она ће имати искључиву законодавну надлежност у свим питањима коjа се тичу таквог дистрикта, док ће извршна власт у дистрикту припадати институциjама БиХ". Међутим, пише даље у приjедлогу Изетбеговића и Хаџиахметовићеве, "Парламентарна скупштина БиХ може прениjети одређене надлежности, коjе сматра одговараjућим, на институциjе дистрикта".

Оваj амандман, по тврђењу Драге Калабића, директно задире у уставно уређење БиХ и из Републике Српске би издвоjио териториjу, чиjа величина ниjе прецизирана. Коментаришући ову чињеницу, Калабић jе рекао да би се, према овоj замисли, у новом дистрикту могао наћи простор од Биjељине до Требиња.

- Предсjедник Уставноправне комисиjе аутократски води ово тиjело и покушава да уведе праксу да се на дневном реду Комисиjе нађу и антидеjтонски приjедлози, какав jе поменути амандман на Устав БиХ. Комисиjа треба да ради по принципу договора и консензуса, како би били створили предуслови да приjедлози, коjи прођу на њеним састанцима, добиjу зелено свjетло и у Парламентарноj скупштини БиХ - нагласио jе Калабић.

Он jе додао да су српски и хрватски чланови напустили jучерашњу сjедницу Комисиjе не да би опструисали њен рад, већ су жељели да укажу на чињеницу да се у БиХ не може радити без компромиса и на основу антидеjтонских инициjатива.

Прегласавање српских и хрватских чланова Уставноправне комисиjе у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и уврштавање у њен дневни ред амандмана на Устав БиХ, у коjем се тражи да се подручjе Сребренице и осталих општина источне Босне прогласи новим дистриктом, "мирише", према оцjени политичара из Републике Српске, на ново ратно хушкање.

Предсjедник Српске демократске странке Младен Босић оциjенио jе за наш лист да jе међу бошњачким политичарима постигнут договор о заjедничком наступању, чиjи jе циљ даље заоштравање односа у БиХ.

- Ово ниjе наивна инициjатива, већ нешто много озбиљниjе. Непримjерен гест Бакира Изетбеговића и Aзре Хаџиахметовић може да доведе до блокаде рада институциjа БиХ, што - у ствари - и jесте циљ бошњачких политичара. Jасно jе да Странка за БиХ и СДA своjе циљеве желе заjеднички да остваре своj циљ или циљеве - истакао jе Босић.

Против оваквих и сличних инициjатива, сматра он, треба се борити приjе свега институционално и у складу са законом, односно са Деjтонским уставом.

- Jучерашња сjедница Уставноправне комисиjе jе доказ да Република Српска не смиjе више да уступа овлашћења коjа су jоj дата у Деjтону. Ово, у ствари, показуjе и зашто Српска ни по коjу циjену не смиjе да одустане од ентитетског гласања - напоменуо jе Младен Босић.

Коментаришући поступак бошњачких чланова Уставноправне комисиjе, лидер Партиjе демократског прогреса Младен Иванић рекао jе да то "БиХ враћа много година уназад".

- Овакви, у наjмању руку искључиви, ставови бошњачких представника у заjедничким институциjама уводе БиХ у неку врсту ратног стања. То никако ниjе добро и са таквим људима не можемо градити европску БиХ. Заиста ми ниjе jасно зашто представници међународне заjеднице толеришу овакво антидеjтонско понашање - истакао jе Иванић.

Предсjедник Демократског народног савеза Марко Павић рекао jе да његова странка има принципиjелне ставове, а jедан од њих jе "да jе Деjтонски споразум основа коjе се морамо придржавати".

- Насиље Хариса Силаjџића и његових истомишљеника над грађанима БиХ кулминирало jе jучерашњом сjедницом Уставноправне комисиjе и прегласавањем српских чланова - нагласио jе Павић.

Излаз из новонастале ситуациjе Павић види у повлачењу свих представника Републике Српске из заjедничких институциjа и блокади реформи, чиjи jе циљ промjена уставноправног поретка Српске.

- Морамо блокирати све реформе - Устава БиХ, полициjе и високог образовања - и учинити све да заштитимо своj териториjални и уставноправни поредак, коjи бjесомучно, већ дуже вриjеме, напада сараjевска политичка чаршиjа - поручио jе Марко Павић.

СИМИЋ

Потпредсjедник СНСД-а Крстан Симић изjавио jе jуче Срни да jе амандман на Устав БиХ, у коjем се тражи да "подручjе Сребренице и осталих општина источне БиХ, са коjих потичу жртве геноцида", буде успостављено као дистрикт БиХ, "jош jедан потез, коjи има за циљ подизање политичких тензиjа".

- Оваj приjедлог jе дошао уочи покушаjа деблокаде реформских процеса, коjи су у застоjу управо због произведених политичких турбуленциjа на нивоу БиХ - рекао jе Симић, оциjенивши да то ниjе никако добро.

Према његовим риjечима, овакав амандман jе краjње нереалан, али jе био очекиван.

- Посебан статус био би jедна од вариjанти дистрикта, ограничених тако да би на Сребреницу били примjењивани само закони БиХ, односно закони коjи би били доношени само у Парламентарноj скупштини БиХ, а извршне власти Сребренице одговарале би извршним властима БиХ - поjаснио jе високи функционер СНСД-а.

Такав приjедлог, с обзиром на скупштинску већину, напоменуо jе Крстан Симић, не може добити подршку у Парламентарноj скупштини, jер су за уставне промjене потребни гласови двиjе трећине посланика.

- Не видим ни начин ни мjесто гдjе би могле да се окупе двиjе трећине посланика за изгласавање таквог приjедлога - закључио jе Симић.

НAСТAВAК

Jуче прекинута сjедница Уставноправне комисиjе Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, са истим дневним редом, требало би да буде настављена 12. jуна.