Ђуро Тркуља тужи Хрватску

НОВИ САД - Организација „Тркуља и сарадници“ у наредне две недеље поднеће укупно седам тужби против Републике Хрватске надлежним судовима са циљем да заштити имовину и права грађана избеглих из суседне државе током рата. Оснивач организације Ђуро Тркуља, јавности познат по томе што је успео да на суду докаже власништво над плацем на Плитвицама вредним око пет милиона евра, сутра путује у Загреб, где ће поднети прву тужбу, против хрватске Агенције за промет некретнинама.
Агенција за промет некретнинама је, према тврдњама адвоката, током деведесетих година трговала и „дупло“ продавала станове и друге некретнине чији су власници избегли у Србију. Тркуља је на јучерашњој прес конференцији најавио да ће Општинском суду у Загребу за сада бити предат само један случај, али да се у њему, како је рекао, јасно види кршење људских права, што може завршити и на Међународном суду у Стразбуру. Тркуља није прецизирао о којем се конкретно случају ради.
Организација „Тркуља и сарадници“ се припрема да након ове тужбе пред судовима у Хрватској покрене и питања станарског права избеглих, Закона о обнови, надокнаде штете, неисплаћених пензија, као и радног стажа. У канцеларији адвоката прецизирају да ће бити поднето укупно шест уставних и једна тужба за надокнаду штете.
- Председник СДСС Милорад Пуповац најавио је повраћај станарског права, али над становима у изградњи. Пластично, то значи да би уместо стана у Загребу, корисник коме је станарско право одузето, могао добити стан у пограничној зони. Доживљавам то као маркетиншки покушај представљања ЕУ да Хрватска ради на питањима од елементарног значаја за људска права. Међутим, он не задовољава ни минимум критеријума садржаних у тужбама која ће кренути ка суду у наредне две недеље - рекао је Тркуља.
Он је јуче позвао власти у Хрватској да почну да решавају ова питања, упозоравајући да би успех његове организације пред судом могао довести државу Хрватску у озбиљно тешку финансијску ситуацију, напомињући да само случајеви против Агенције за промет некретнинама носе са собом одштетне захтеве тешке око шест милијарди евра.
Вредност 27.000 објеката, колико је по подацима Тркуље срушено у Хрватској за време рата, биће одређена кроз вештачења у току суђења за накнаду штете, јединог које неће водити „Тркуља и сарадници“, већ ће га поверити једној америчкој адвокатској канцеларији. У оквиру те тужбе, као доказни материјал, биће употребљена изјава генерала Анте Готовине дата Хашком трибуналу, у којој, према Тркуљиним речима, он потврђује да је осам дана по завршетку „Олује“ издата наредна о асанацији српске имовине.
- Случајеви неисплаћених пензија биће третирани кроз тужбу поднету на основу закона о противправном богаћењу. Наиме, тај новац остао је у Мировинском фонду Републике Хрватске и ту се оплодио. На тај начин држава је стварала противправну имовинску корист на штету грађана - објашњава Тркуља.
Адвокат је додао да је врху хрватске власти приликом његовог последњег боравка у Загребу 2. маја већ најављено подношење ових тужби и њихов редослед.

Одузето 90.000 станарских права

Према проценама које је изнео Ђуро Тркуља, Хрватска би могла додатно да се суочи и са 90.000 појединачних накнада за изгубљено станарско право, укинутог уредбом хрватских власти 1996. године, када је, према подацима ове организације, свега два одсто становништва српске националности откупило станове. Колико би повољно решење ове тужбе износило у новцу, адвокати не могу да прецизирају, наводећи да ће одштета бити затражена само ако се клијент одлучи за исплату уместо за признавање станарског права.