Измењена оптужница против Караџића

Тужилаштво Хашког трибунала поднело је предлог измењене оптужнице против бившег председника Републике Српске Радована Караџића. Оптужница укључује геноцид, прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца. Тужилаштво сматра да нова отужница "истовремено чини јаснијим тврдње оптужбе и сманује њихов обим".

Предлогом измењене оптужнице, коју је објавио Хашки трибунал, некадашњем председнику Републике Српске Радовану Караџићу се на терет стављају геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те прогон, истребљење, убиства и други злочини над Муслиманима и Хрватима од 1992 до 1995. године.

Према предлогу оптужнице, који по правилима Трибунала мора потврдити судско веће пре него што ступи на снагу, Караџић је у две тачке оптужен за геноцид, а у преосталих девет за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Тужилаштво сматра да нова оптужница "истовремено чини јаснијим тврдње оптужбе и сманује

Та кривична дела су у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаја ратовања. Премда је број тачака оптужнице остао исти - 11, тужиоци сматрају да су четири тачке - прогон, истребљење и убиства - у предлогу измењене оптужнице нове, из чега следи да ће Караџићу бити

омогућено да се по њима изјасни о кривици.

Уместо 41 општине из важеће оптужнице против Караџића, предлогом измењене оптужнице обухваћена су кривична дела у 27 општина.

Караџић је предлогом оптужнице, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату. Циљ им је било трајно уклањање, путем

злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби, широм БиХ, сматрали својим . Поред ВРС, учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као "додатне злочиначке подухвате" Караџића и Младића, тужиоци наводе "ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања", затим "елиминисање босанских

Муслимана из Сребренице" и "узимање за таоце особља Уједињених нација".

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић - Френки, Жељко Ражнатовић - Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над Муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се предложеном оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Брчко, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Вишеград, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште Муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату, по предлогу оптужнице, остваривали су прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

У пропратном поднеску, тужиоци су измене у оптужници окарактерисали као сажимање и усредсређивање оптужби на: етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева, узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995. године.

Караџић је ухапшен 21. јула у Београду. У два појављивања пред судијом, крајем јула и крајем августа, Караџић је одбио да се изјасни о кривици, после чега је, у складу са правилима суда, у спис уведено да се он не осећа кривим.

Судија Ијан Бономи је прошле недеље наговестио да би, ако измењена оптужница буде потврђена, Караџић крајем ове или почетком следеће недеље могао поново бити позван да се изјасни о кривици.

Караџић је 21 јула у Београду ухапшен у Србији.