„Ескадрони сидаша“ чине зверства на истоку Конга

Већ дуги низ година провинције Северног и Јужног Кивуа на истоку Демократске републике Конго (ДРК) остају зоне жестоких војних конфликата. По неким подацима, овде делује најмање 30 наоружаних групација, које ратују по принципу сви против свих.

А где је рат, ту су и жртве међу мирним становништвом ових провинција. И што је најодвратније – масовно силовање жена, девојака и деце. Али чак и у тој ситуацији посебном домишљатошћу и окрутношћу се одликују борци такозваних „ескадрона сидаша“ (les "escadrons de porteurs du Sida"), који су смртоносни вирус претоворили у оруђе рата намерно заражавајући жене из непријатељских заједница.

О злочинима које чини „ескадрон сидаша“ с негодовањем је говорила министар-делегат Француза у дијаспори и франкофоније Француске Јамина Бенгиги, која је недаво била у посети Бурундију, Руанди и ДРК. На конференцији за новинаре у Киншаси тврдила је да борци из ових ескадрона силујући жене из заједница својих супарника намерно преносе заразу, односно вирус ХИВ. По речима министарке, већ неколико генерација жена на истоку Конга је заражено вирусом ХИВ на овај начин. Она је апеловала на светску заједницу да испољи бригу за судбину девојчица и дечака, које су силовали терористи, а који су сад осуђени на дуге године патње и лагану смрт. Одакле су се појавили „ескадрони сидаша“ за „Глас Русије“ је нешто рекао Лило Мианго, политиколог из Конга, главни уредник часописа „Нгамбо На Нгамбо“:

- Заиста, министарка је говорила о томе. Али лично сам још 2000. године у једном од својих телевизијских филмова подсетио на Мбарару, град у Уганди. Тамо су европски и афрички најамници заједно с криминалцима из Конга одлучили да оснују „екадроне сидаша“ како би њихови терористи преносили вирус ХИВ женама из Конга.

Међутим, филм ниједном није био приказан. Имао сам прилике да за то упитам тадашњег председника Бурундија Пјера Бујоа. Дан раније сам информације о овим злочинима добио од бурундијског новинара. Не могу да наведем његово име, пошто би имао великих проблема у својој земљи, која је такође била умешана у ове догађаје. И хтео сам да питам председника Бурундија да ли је истина да су бурундијски и руандски војници, болесни од СИДА били ангажовани у војним дејствима на истоку Конга, како би тамо преносили заразу локалном становништву силујући жене. Јер, то је прави злочин. То подсећа на Хитлерову политику у нацистичкој Немачкој усмерену на уништавање деце друге националности ради очувања чистоте аријевске расе.

Понављам да смо о томе говорили још 2000. године, али моја емисија није била приказана ни на једном телевизијском каналу због мени непознатих разлога.

И овај варваризам још увек траје. По реферату генералног секретара УН поднетом Савету безбедности, у периоду између децембра 2011. и новембра 2012. године у провинцијама Северног и Јужног Кивуа регистровано је преко 500 случајева силовања. Лило Мианго истиче:

Председник Жозеф Кабила, чија војска води рат у провинцијама Киву је против свих врста екстрмистичких групација Конгоанаца, укључујући и Покрет „М-23“ који подржава Руанда, а који је тајним споразумима повезан с председником Уганде Мусевенијем и Руанде Полом Кагамеом. Очигледно, Жосеф Кабила због тога никад није ни помињао ова силовања. Између осталог, ни екстремисте Тутсије, који би уз подршку Руанде желели да оснују своју државу, која би по површини била једнака Белгији.

И ова ратна машина још увек делује, а Кабила се налази у ћорсокаку због споразума потписаних у Мбарари, и ћути. Шеф државе је принуђен да жонглира речима како не би одао ову тајну свом народу који се бори против екстремиста. Он није о томе говорио чак ни за време свог излагања у УН. Нажалост, европски и амерички медији такође прећуткују ове догађаје, што доказују и моји покушаји да испричам нешто о овим злочинима. Очигледно, медији немају поверења у информације које долазе из Африке или једноставно не желе да верују у њих.

Међутим, ми, независни новинари, покушавамо да пронађемо сваку могућност да кажемо нешто о ономе што се дешава на истоку Конга. Такође знам да су се, кад је у Женеви објављен овај реферат генералног секретара, нашли људи који су покушали да извуку из њега странице на којима се говори о зверствима екстремиста. Међутим, верујем да ће праве конгоанске патриоте наћи могућност да прекину овај рат на истоку Конга.

Игор Јазон,