Квазари одају своје тајне

Нови метод праћења квазара - најудаљенијих и најупечатљивијих објеката у свемиру – предложили су британски научници. Његова суштина је у фокусирању светлости од активних језгара галаксија у гравитационо поље, кроз које он пролази на путу до Земље. Стручњаци овај посао сматрају занимљивим, уз напомену да сам принцип није нов.

Ендрју Лоренс је заједно са колегама са Универзитета у Единбургу проучавао веома редак догађај - падање звезда у црну рупу, која се налази у центру галаксије. При том, моћно гравитационо поље уништава звезду. Неколико месеци она јако светли, затим њен интензитет слаби.

Након посматрања милиона галаксија са телескопа на Хавајима, научници су открили само неколико десетина таквих, у чијем центру се налазио моћан извор светлости. Блештавост неких из њих се није мењала месецима. Највероватније, далеки квазари просијавају кроз ближу галаксију, што се на дигиталним снимцима од пре 10-так година није приметило.

Лоренс предпоставља да се слабији одсјај квазара вишеструко увећава када између њега и Земље пролази једна од звезда галаксије. Честице светлости имају масу, и сила теже звезде одвраћа и фокусира зраке, делујући као сочиво. Овај ефекат траје неколико година, све док звезда не промени свој положај. Уз помоћ такве "лупе", Британац се нада да ће проучити структуру квазара.

Рад је интересантан, али тако изражену јачину светлости једна звезда не може дати, уверења је главни истраживач на Институту "Штенберг" МГУ, Михаил Сажин.

- Да се на десетине пута увећа јачина, а да при том остају промене сијања током година, потребна је веома велика маса - не звезда, а џиновске црне рупе.

Астрофизичари са МГУ већ користе сличан метод, каже Михаил Сажин. Они су 20 година пратили познати квазар "Крст Ајнштајна", који сија кроз галаксију. Кроз "лупу" њене црне рупе успели су у општим цртама да предпоставе његову структуру, наставља Сажин.

У центру квазара је џиновска црна рупа са масом од милијарду Сунца. Рупа се окреће, стварајући електромагнетно поље, од чега се ствара "џет" - емисија реактивних струја на обе стране квазара. Црна рупа је диск из материја које падају на њега, он скупља кинетичку енергију, која се затим претвара у радијацију.

Једна од највећих мистерија за научнике је питање зашто се огромна количина енергије емитује из тако мале запремине, каже професор Одељења за Астрономију Физичког гакултета МГУ, Владимир Сурдин.

- Замислите простор не већи од нашег Сунчевог система испуњен стотинама милијарди звезда попут Сунца. Такву енергију имају квазари. Наша планета би једноставно нестала у року од неколико секунди ако би се нашла ту. Шта се тамо дешава, ми не разумемо.

Према речима Владимира Сурдина, активна област, коју називају квазаром, налази се у срцу младих галаксија. Научници се питају, зашто су се квазари, којих је до сада откривено већ око 200.000 - рађали само у доба раног Универзума и зашто су удаљени милијардама светлосних година. У њиховом спектру се примећују "аутографи" свих облака гаса и галаксија, кроз које светлост пролазила на путу ка Земљи. Одговори на ова питања и даље проучавање квазара ће омогућити научницима да мало ближе разумеју историју свемира.

Боеис Павлишчев,