Почиње заседање скупштине УН

У седишту светске организације у Њујорку почиње 63. заседање Генералне скупштине, на чијем би дневном реду, како се очекује, требало да се нађе и иницијатива Србије да се од Међународног суда правде затражи мишљење о законитости једнострано проглашене независности Косова.

Председник Србије Борис Тадић изразио је наду да ће Генерална скупштина УН затражити од Међународног суда правде у Хагу да размотри да ли је косовска независност проглашена у складу са међународним правом, као и да има шансе да тај суд да позитивно мишљење за Србију.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао да ће иницијатива Србије у УН бити "изузетно тешка борба", али да је званични Београд протеклих недеља учинио много да ублажи отпор неких утицајних светских земаља.

Одлуку о томе да ли ће иницијатива Србије бити увршћена у дневни ред донеће Генерални комитет на сутрашњем састанку.

Генерална скупштина УН ће потом, у року од неколико дана, на пленарној седници разматрати предлог дневног реда. Генерална скупштина најчешће усваја предложени дневни ред, али може и да не прихвати препоруке Генералног комитета о појединим тачкама.

У образложењу молбе Србије да се предлог у вези Косова стави на дневни ред Генералне скупштине наведено је да је "проглашење независности изазвало низ контроверзи и подела унутар међународне заједнице и да би мишљење Међународног суда правде, као највишег судског органа УН, умногоме допринело смањивању тензија". Генерални комитет УН чине представници 28 земаља, тачније новоизабрани председник Генералне скупштине УН Мигуел Деското Брокман из Никарагве, 21 потпредседник и председници шест главних комитета.

У саставу Генералног комитета током 63. заседања биће земље које су признале Косово, попут Велике Британије, САД, Холандије, Француске, Мађарске и Авганистана, али оне су у мањини с обизиром да остале 22 чланице, међу којима су Кина, Шпанија, Русија, Египат, Португал, Ирак, то нису или према сопственим тврдњама немају ни намеру да учине.

Уколико захтев Србије да Генерална скупштина затражи мишљење Међународног суда правде буде стављен на дневни ред, он ће се наћи у оквиру питања која се тичу "унапређења правде и међународног права", али још није познато ког датума би се о њему могло расправљати.

Србији у том случају предстоји борба за придобијање што већег броја чланица УН да гласају за српски захтев.

То ће несумњиво бити једна од главних тема разговора које ће највиши званичници Србије имати на маргинама генералне дебате, која ће бити одржана од 23. септембра до 1. октобра и у којој ће учествовати председници држава или влада земаља чланица УН.

У склопу дипломатске офанзиве, председник Борис Тадић упутио је писма свим државама чланицама светске организације, тражећи од њих да подрже предлог резолуције Србије на Генералној скупштини УН.

Мишљење суда у Хагу значајно би допринело смиривању тензија насталих као последица једностраног проглашења независности Косова, спречило неповољан развој догађаја у региону и олакшало напоре за договор између свих инволвираних страна, истакао је Тадић у писму.

Познаваоци међународних односа сматрају да би Генерална скупштина УН, с обзиром на основна начела светске организације, требало да прихвати предлог резолуције који је поднео шеф српске дипломатије Вук Јеремић 15. августа, али много ће, како указују, зависити од политичке ситуације у тренутку када се у Њујорку о томе буде одлучивало.

Једна од опасности је да мање земље, од којих се многе, како се оцењује, начелно слажу са жељом Србије да о спорном питњу затражи мишљење суда УН, избегну да гласају како се не би замериле неким од великих сила које су признале независности Косова.

Амбасадор САД у Београду Камерон Мантер изјавио је да се његова земља не слаже с иницијативом Србије, уз поруку Србији да "гледа у будућност, а не прошлост", а сличан став је пре њега изнео и британски амбасадор у Србији Стивен Вордсворт.

Министар спољних послова Вук Јеремић, крајем прошле седмице у Вашингтону, затражио је од америчког државног секретара Кондолизе Рајс да САД не буду против иницијативе Србије.

Од тренутка када и уколико Генерална скупштина усвоји иницијативу Србије, то постаје иницијатива Генералне скупшитине УН. Саветодавно мишљење Међународног суда правде, наиме, могу да траже једино органи УН и то пре свега Генерална скупштина и Савет безбедности.

Саветодавно мишљење МСП није правно обавезујуће, али, с обзиром на ауторитет и углед суда и његовог мишљења, тешко да неко у међународној заједници може да га заобиђе.
 

Добри разговори са Јеремићем

Портпарол Стејт департмента Шон Мекормак оценио je да су америчка државна секретарка Кондолиза Рајс и српски министар спољних послова Вук Јеремић имали "добре разговоре" о низу питања, али није изнео детаље. Упитан да ли Вашингтон боље сарађује са овом него са претходном владом у Србији, Мекормак је одговорио да САД "сарађују најбоље што могу са свим владама са којима имају дипломатске односе"."Били су то добри разговори", поновио је Мекормак.