Русија сада има снаге

Свет се изменио, и исправно говоре они који сматрају да 8. август (почетак агресије Грузије на Јужну Осетију) и 11. септембар (терористички акт у Њујорку 2001) сведоче о кардиналним изменама света. То је апсолутно тачно”, рекао је данас руски председник Дмитриј Медведев у разговору с најзначајнијим светским политиколозима који се баве Русијом. На састанку елитног клуба „Валдај” у Москви, он је објаснио да су најважније лекције које сви морају научити из конфликта на Кавказу – неопходност да се усаврши систем међународне безбедности и немогућност постављања нове „гвоздене завесе”. Нови систем безбедности мора бити „у најмању руку такав да одговара међународном праву, а не праву јачег”. Садашњи систем безбедности „доводи до капиталних проблема који су у најбољем случају праћени политичким сукобима, мењањем граница, а у најгорем су праћени крвљу”, сматра Медведев.

Нагласивши да не сматра могућим повратак биполарног света, председник Русије је изјавио да постоје зоне у којима Русија има своје интересе и да се о томе мора гласно говорити, иначе „се може десити оно што се догодило за време августовске кризе (Кавказ)”. Он је суседне земље назвао „традиционалном сфером руских интереса”, додавши да је логично да је Русија интересна сфера суседних држава. „Ми смо толико блиски да нас је немогуће раздвојити.”

Алудирајући, очигледно, на у последње време евидентно побољшање доноса са азијским земљама, Медведев је нагласио да постоји много држава које желе да сарађују са Русијом у свим областима. „Постоји много држава, не само суседи. Има много држава где су на власти владе са којима имамо пријатељске односе. И ако они сматрају да треба да побољшамо односе и у економској и у војној сфери, ми то нећемо одбити”, рекао је он објаснивши да Русија деведесетих година није располагала за то довољним могућностима, али да сада има за то снаге. „Свет је многополаран, и ако се то некоме не свиђа, шта да се ради? И нама се много штошта не допада.”

Председник Русије сматра да је неопходно диверзификовати енергетске токове како би се омогућила стабилност сарадње са земљама Азије и назвао смешним приче да Русија нема довољно гаса чак ни за Европу, а камоли за Азију.

„Русија је највећа држава с највећим резервама гаса. И ако буде требало, увешћемо у експлоатацију нова налазишта, немојте сумњати у то.”

Одговоре на питања у вези са сукобим на Кавказу чланови „Валдаја” добили су јуче од премијера Владимира Путина у Сочију. Пошто је детаљно објаснио редослед догађаја 8. и 9. августа у Јужној Осетији, Путин је рекао:

„Наравно, морали смо да одговоримо, шта смо могли да радимо, да бришемо крв и окренемо главу на другу страну? Рећи ћу вам још нешто, открили смо да су формиране невладине организације у неким републикама северног Кавказа које су имале задатак да уколико Русија не заштити Јужну Осетију иницирају отцепљење тих република од Русије. Значи, одбранили смо Јужну Осетију – не ваља, да је нисмо одбранили, могли смо да добијемо нови ударац, нестабилност руског северног Кавказа. Безобразлук просто нема граница.“

Премијер није поштедео ни светске медије: „Био сам тада у Пекингу, гледао сам телевизију целог света, потпуна тишина у етру, као да се ништа не дешава. Као по команди! Честитам! Онима који се тиме баве, честитам! Одлично урађено! Али резултат је лош, и он ће увек бити лош, јер је тај рад био нечастан и неморалан.”

Потом је подсетио да је Русија стално упозоравала на пораст напетости у зонама конфликата, а „наши амерички партнери су се упорно бавили обуком грузијских оружаних снага, улажући тамо огроман новац. Послали су огроман број инструктора који су мобилисали грузијску армију. Грузијску страну су, по мом мишљењу, просто подстакли на агресивно деловање”.

„Погледајте шта се дешава у политичкој пракси наших америчких партнера – не дај боже да се ступи у некакву противречност с њима на америчком континенту. То се сматра најсветијим правилом! А да довезу бродове с ракетним наоружањем на 200 км од места где се ми налазимо – то је нормално. Да ли је то равноправност? – питао је Путин.

Једно од најчешћих питања било је зашто је руска војска ушла на територију Грузије.

„Зато што се инфраструктура која се користила за напад на Цхинвали и наше миротворце налазила изван Цхинвалија. Тамо су били пултови за управљање, радиолокационе станице, складишта оружја. Шта сте хтели, да машемо перорезима? Потом сам чуо о неадекватности примењене силе. А шта је адекватна примена силе, кад против нас користе тенкове, тешку артиљерију, требало је, ваљда, да их гађамо из праћке?“

Он је подсетио и на крај Другог светског рата, кад су у Берлин, поред совјетске, ушле и америчка, француска енглеска војска.

„Зашто су тамо дошли? Што нису мало пуцали око граница и стали? Не, агресор је морао бити кажњен!“

На примедбе да су бивше совјетске републике уплашене оваквом реакцијом Русије, Путин је нагласио да РФ нема намеру да нарушава суверенитет бивших совјетских република и да га подржава, додавши да се морају формулисати заједничка правила понашања на међународној арени.

„Не може се због интереса на Косову прогласити најважнијим право нације на самоопредељење, а у случају Грузије, као најважнији, изабрати принцип територијалне целовитости државе. Дајте да се договоримо по којим ћемо правилима живети.

Ми смо много говорили, молили да се не ствара преседан Косова. Не, урадили су онако како су хтели. Скрећем вам пажњу да ми ни после тога нисмо признали Абхазију и Јужну Осетију. Ми смо и то прогутали... Били смо спремни на дијалог. Не, они су и ту користили оружане снаге. Тако им се допада, да пуцају и бомбардују.“
Одговарајући на питање зашто Русија није успела да створи стабилне односе са Западом, премијер је констатовао: „А ја вас хоћу да питам, зашто Запад није створио стабилне односе са Русијом? Кад се говори о стабилним односима, то значи да треба да поштујемо једни друге као равноправне партнере.”