Највећи екстрасенс совјетске ере

Прича о Нини Кулагини, која је обишла читав свијет, почела је 1963. године, када је Леонид И. Василијев, психолог и парапсихолог, проучавао способност појединих људи да "виде кроз кожу", односно разпознају боје појединих предмета додиром прстију.
У експерименталној групи нашла се и Нина Кулагина, која је заиста могла да "гледа" помоћу додира, што су посвједочили многи љекари када се 1964. године опорављала у болници након првог "удара" исцрпљености од експеримената и нервног слома.
На филму, који је др Зденек Рејдак снимио 26. фебруара 1968. године у стану породице Кулагин у Лењинграду, у присуству др Зверева и др Сергејева, након провјере посебним инструментима осјетљивим на магнете, пред Нину је стављен компас, кутија од шибица и цигарете. После концентрације, она је очима покренула иглу на компасу више од десетак пута, а затим цио компас, кутију шибица и неких 20 шибица одједном. Такође, помјерила је и цигарете...
На филмовима снимљеним у Москви, приликом тестова које је обавила група познатих физичара, неколико предмета које не привлаче магнети, укључујући и шибице, стављени су у коцку од плексигаса, која је требало да спријечи струјање ваздуха или употребу танких жица, за које су скептици тврдили да их Кулагина користи. Њене руке кретале су се десетак сантиметара од кутије и предмети су "играли" од ивице до ивице у пластичном контејнеру.
Два најчуднија експеримента која је Кулагина успјешно извела обављена су у лењинградској лабораторији 10. марта 1970. Испред ње се налазила посуда у којој је, у сланом раствору, плутало сирово јаје. Нина је успјела да снагом воље раздвоји жуманце од бјеланца, и да их поново споји! Потом је, у присуству др Сергејева, зауставила куцање срца жабе која се такође налазила у сланом раствору! Да би исто тако могла да утиче и на људско срце, Кулагина је показала на једном непријатељски расположеном психијатру из Лењинграда. На неколико секунди му је зауставила рад срца снагом воље, а потом га поново активирала.
Директор за Теоретску физику на Московском универзитету, др Тарлецки, написао је да "Нина Кулагина показује нову и непознату врсту енергије, а Мендељејев институт за метеорологију, који ју је такође проучавао, тврдио је да је Нина помјерила алуминијске цијеви и шибице, под веома строгом контролом и условима теста, укључујући пажљиву присмотру и затворени ТВ систем.
Научници су изјавили да немају објашњење како су се предмети кретали, али ипак, резултати нијесу забиљежени у научној литератури.
Мада они који су Нину извргавали руглу због наводних "магнета" које користи, нијесу могли да објасне како би помоћу њих покретала предмете, на примјер, шибице, нашли су се и такви који су је проглашавали варалицом, иако је никада нијесу лично срели, полазећи само од тврдње да психокинеза једноставно не постоји...!
И западни стручњаци имали су прилике да се увјере у Нинине моћи. Хотелска соба у Лењинграду послужила је као привремена лабораторија, а томе су присуствовали и др Сергејев и магистар Константин Ивавенко.. Гајтер Плат, са Ђук универзитета, донио је ролну филма, и мада Кулагина том приликом није успјела да пренесе "мисли" на њега, камером је забиљежено како се један мали метални цилиндар, неосјетљив на магнете, креће према ролни.
Затим је Чемп Ренсом по столу просуо ситан пијесак, ставио цилиндар на њега и покрио га великом чашом. Цилиндар се кретао, остављајући траг у шљунку. Исте године, амерички истраживач психичких феномена у Русији Вилијам Мек Гери, описао је сеансу са Кулагином током које је успјела да помјери неколико малих предмета, укључујући и вјенчани прстен на врху боце са зачином.
Другом приликом, 1973. године, угледни британски физичар Херберт Бенсон добио је прилику да експериментише са Кулагином. Он је донио хидрометар – справу за мјерење специфичне тежине течности. Састојала се од посуде у којој је, у сланом раствору, плутала стаклена куглица, а Кулагина је требало да је покрене, што би омогућило Бенсону да измјери интензитет њене "психичке снаге". Нина је, поново у адаптирану хотелску собу, дошла болесна и уморна, али је успјела да помјери куглицу, а истраживачи су потврдили да није било "невидљивих" нити, скривених жица или било каквог трика...