Решења ЕСЉП нису за све једнако корисна

Почео је нови талас супротстављања званичног Лондона и Стразбура. После завршетка епопеје с екстрадицијом радикалног исламског проповедника Абу Катада, ЕСЉП је поново скренуо пажњу британских власти на нехуманост националног законодавства. Овог пута према суровим убицама. За узврат су се конзервативци сетили својих давнашњих планова да изведу земљу из јурисдикције Страсбуршког суда. Британски премијер Девид Кемерон је обећао да ће то учинити после победе на парламентарним изборима 2015. године. Експерти сматрају да ће, изгледа, постићи свој циљ.

Недоумица и разочарање – управо такве емоције је изазвало код британске владе последње решење Европског суда за људска права. Тамо сматрају веома нехуманом праксу пресуде за најсуровије убице за доживотни затвор без права ослобођења. Тај «новитет» је настао у британском законодавству 2005. године. Пре тога је затвореник, осуђен на доживотни затвор, могао после 25 година да оспори пресуду. После 8 година ЕСЉП, приликом разматрања једне тужбе, одлучио је да такав прилаз «крши хуманитарна права осуђених». Карактеристично је да је изјава ЕСПЧ дата у уторак, када су британске власти најзад екстрадирале у Јордани Абу Катада. Процес, који је коштао британске пореске обвезнике скоро 2 милиона фунти стерлинга, ЕСЉП замало није упропастио. Суд је 2012. године забранио екстрадицију радикалног исламистичког проповедника, позивајући се на то да ће у Јордану његово суђење бити неправедно.

Британске власти, које су и раније критиковале прилазе Страсбура, данас су спремне на коначни раскид с ЕСЉП. Times наводи речи портпарола Дејвида Кемерона да у случају победе тори на изборима 2015. године Британија ће изаћи из јурисдикције Страсбура. То није прва таква изјава конзерватора, али у данашњим условима перспективе њене реализације су потпуно реалне, истиче руководилац центра Британских истраживања института Европе РАН Алексеј Громико.

- Камерон се налази под великим притиском у својој странци од стране радикално расположених евроскептичара. Нацрт закона о референдуму за излазак из ЕУ је већ прошао прво читање. Кемерон је и под великим притиском споља - од стране Партије независности Сједињене Краљевине, која предлаже да се не чека референдум. Ако 2015. године тори поновно дођу на власт, потпуно је реално да ће они извести земљу из јурисдикције ЕСЉП. Међутим, ради тога ће бити потребно поновно разрађивање нацрта закона, његово разматрање у парламенту, реализација ће тражити неколико година и многе кораке.

Крис Грејлинг – британски министар правде – већ је изјавио: да су аутори Европске конвенције за људска права упознали последнњу одлуку ЕСЉП – они би се «преврнули у гробу». Сам Грејлинг раније је више пута поменуо да су тори спремни у кратком року да обезбеде излазак земље из јурисдикције ЕСЉП:

- Иронија је у томе: када се погледа оригинал Конвенције за људска права, која је била састављена крајем 40-их - почетком 50-их година, ситуација је била другачија. Онда је био неопходан настанак таквог документа, јер сам појам заштите људских права – уствари није постојао. Данас је друго време, постигнут је велики напредак, али је и примена права у тој области дошла до казуистике. На следећим изборима ћемо представити конкретан план промена.

Најнепомирљивија опонентка ЕСЉП је шеф МУП-а Британије Тереза Меј. Она је више пута изјавила да одлуке суда о забрани депортовања илегалних имиграната или злочинаца – поткопавају националну безбедност. Такође је министар позвала да се у Британији укине деловање Закона о људским правима, који су лабуристи усвојили 1998. године. Он обавезује све британске судове да разматрају предмете у складу с Европском конвенцијом о људским правима. Дакле, конвенција постаје првостепена у односу на националне законодавнеи норме. То је већ довело до правог апурда, истиче Тереза Меј:

- Сви знамо приче о примени тог Акта: када нарко-дилера не смемо да депортујемо у отаџбину из Британије, зато што његова кћи, до које му није стало, остаје ту. Или о илегалном имигранту, кога не смемо да депортујемо, јер (не шалим се, то је реални случај) нема ко да негује његову мачку. Управо зато сматрам да морамо да инсистирамо на укидању тог Акта.

2012. године, у време председништва у Савету Европе, Британија је предлагала реформирање ЕСЉП. Пројекат је, између осталог, претпостављао већа права за националне судове ЕУ у третирању Конвенције за људска права. Та идеја није наишла на одобрење. Поред тога експерти истичу да став Британије изазива масу питања, јер када то није повезано са сопственим интересима, управо Лондон тражи уважавање људских права, свих конвенција и одговарајућих пресуда – ради ли се о кршењу права белоруских опозиционера, или акција сиријских власти према ратоборним устаницима.

Полина Черница,