Волинска трагедија: поглед из Варшаве и Москве

Поводом трагичног датума у историји пољског народа- 70 годишњице масовних убистава становника Волинске области, Комисија за културу и медије доњег дома Пољске- Сејма, подржала је уношење амандмана и измене назива овог догађаја. Није био подржан предлог да се 11.јул прогласи даном сећања на жртве геноцида. Како јавља Интерфакс- Украјина, активисти партије Народни рух, од јутра протествују пред амбасадом Републике Пољске у Кијеву у знак протеста против изјаве пољске стране у вези са трагедијом у Волинској области 1943.-44.године.

Детаље историјског конфликта за „Глас Русије“ објашњавају пољски историчар Гжегож Мотика и проректор Московсог факултета за међународне односе Артјом Маљгин.

Професор Мотика са Института историјских истраживања Пољске академије наука:

- Прво у Волинској области, а потом и у Источној Галицији и другим областима 1943.године су почеле етничке чистке пољског становништва. Волинску трагедију, која се одликује нечувено окрутним карактером покренули су Организација украјинских националиста и Украјинска устаничка армија. Њихов задатак је био елиминација свих живих Пољака на тој територији. Укупно је погинуло (према последњим подацима) око 100 хиљада људи, међу којима је било много деце и стараца.

Желим да скренем пажњу на моменат, који многи украјински и руски историчари не примећују. То је управо било етничко чишћење, зато што су одреди убијали апсолутно све Пољаке, најпре бедне сељаке, чије су породице на овим територијама живеле вековима. За ова страшна убиства, која су била почињена током Другог светског рата, криви су, понављам, украјински националисти, који су током Другог светског рата, били нечувено окрутни.

Такође желим да нагласим да је поред ових окрутних убица из редова украјинских националиста, било и много других, добрих Украјинаца, који су по цену сопственог живота помагали Пољацима. Тих добрих и храбрих људи је било чак неколико хиљада. Волинска трагедија је до данас „врућа“ тема која још чека оцену савремених историчара. Ми настављамо наша истрживања на ову тему.

Проректор Московсог факултета за међународне односе Артјом Маљгин, овлашћени секретар руско-пољске групе за ова питања, говори о Волинском масакру:

- Ово је један од важних догађаја за пољско- украјинске односе. Ови односи су, сматрам, били много сложенији и много трагичнији него руско-пољски. Зашто? Пре свега, зато што су географски ближи једни другима. Својевремено, познато је, Хитлер Степану Бандере обећао помоћ у стварању такозване „Велике Украјине“, савезника Трећег рајха. Ето зашто су са тако неочекиваним жаром одреди украјинских националиста убијали све који су насељавали земље будуће „Велике Украјине“. Тачан број жртава Волинске трагедије до данас није познат, разлике у подацима су велике, код различитих историчара. Ова тема још није до краја проучена.

Такође, у западној Украјини до данас постоје људи који цене Степана Бандеру и његове присталице, као националне хероје. А они никада нису сакривали своју склоност ка фашизму, ка Хитлеру, били су окрутне убице.

Ипак, по мом мишљењу, детаљно и отворено истраживање Волинске трагедије, како пољским, тако и украјинским историчарима може да омогући да се раскринкају митови о наводном „патриоти“ Степану Бандери. Али, за ово ће бити потребно много времена, јер, нажалост, често управо ови лоши митови живе много дуже него сами људи.

Последњом реченицом се рекло све. Нема потребе ни додати, ни одузети.