Туризам први на удару
МАДРИД - Старо је правило да, кад је криза, људи најприје штеде на ономе што им није апсолутно неопходно, попут годишњих одмора на примјер - а то су ове године, на сопственој кожи највише искусили шпански хотелијери и ресторатери.
"Глобална криза, зачета у Америци, стигла је и до Европе... Ове године смо то највише осјетили ми, туристички посленици у Шпанији", изјавио је националној телевизији ТВЕ Доменек Боска, предсједник Асоцијације туристичких организација Шпаније.
Туризам је у Шпанији веома важна привредна грана, јер у бруто домаћем производу нације учествује са 15 одсто и запошљава исто толико људи. Криза је дошла баш у незгодно вријеме, јер је посустала шпанска привредна, нарочито грађевински сектор, рачунала да ће је, попут локомотиве, туризам извући из невоље.
"За готово пет деценија, колико се бавим овим послом, никада нисам видио оволике губитке хотелијера и ресторатера", вајка се Биоска.
Највећа хотелска групација Сол Мелија (Мелиа), пријавила је пад профита у првој половини године за 41 одсто, а групација НХ, која окупља такозване бизнис хотеле, регистровала је губитак у висини 20 одсто.
Истовремено, на Канарским острвима и Балеарима, приход од туризма је опао за 12 одсто, а падаће и даље, према Биоскиној оцјени, зато што такве туристичке дестинације имају жестоку конкуренцију у много мање пренатрпаној и јевтинијој Турској, а у последње вријеме, и у Хрватској.
Једна од дестинација које попуштају јевфтинијој конкуренцији из иностранства је и Беналмадена, љетовалиште у близини вреле Малаге, града на крајњем југу Шпаније.
Ријеч је, у ствари, о огромном, 50-километарском појасу од Малаге до Марбеље, уз мноштво дивних, пјесковитих плажа и хотела изграђених у деценији `70-их, у вријеме привредног бума земље која се тек била избавила вишедеценијске фашистичке диктатуре.
Плаже су, додуше и ових раних септембарских дана пуне, нароцито у поподневним часовима, упркос страху који је половином августа изазвала једна бомба баскијске сепаратистичке организације ЕТА.
Туристи се, међутим, труде да потроше што мање новца па пролазе, не осврћући, поред радње у непосредној близини плаже, чији власник је Хами Бот, имигрант из Индије.
"Ништа не ваља", изјавио је Бот Ројтерсу. "Можда ћу успјети да овдје преживим бар још једну годину, а послије не знам шта ћу - можда ћу се вратити у Индију, јер тамо привреда доживљава процват".
Сличне невоље имају и ресторатери зато што се сада туристи, попут Рафаела Ногалеса из Мадрида, радије одлучују да сами себи спреме нешто јевитно или, пак, да купе суву храну у продавницама него да оду у ресторан.
"Не само да не идемо у ресторан, него смо и одмор скратили на пола", изјавио је Ногалес, наводећи да и сам има ресторан у Мадриду у којем је ове године, због поскупљлења хране, регистровао пад профита за 20 одсто.
Најбоље муштерије шпанских хотелијера до сада су били Британци и Њемци, али и они долазе у све мањем броју. Британцима смета јак евро, јер сада морају да само због неповољног курса троше 15 одсто више својих фунти него лани, а Њемцима није до забаве и одмора као раније зато што им плате већ седам година стагнирају, а цијене галопирају.
Ове године, у Шпанију је дошло осам одсто мање Британаца и десетак одсто мање Њемаца.
Ипак, Шпанија је још увек друга туристичка сила Европе, одмах иза неприкосновене Француске, земље која туристе привлачи не само љепотом својих морских плажа, планина и језера, већ и снагом своје културе и богатством своје историје.
Шпанију је лани посјетило укупно 60 милиона туриста, а готово половина је била из Велике Британије и Њемачке.
Како ће даље ићи - на то питање хотелијери одговарају не много оптимистички, сумњичаво вртећи главом.
"Ко зна шта нас још чека", каже Рамон Естреља, генерални секретар хотелске конфедерације ЦЕХАТ, додајући да пред Шпанијом сада стоје многи изазови.
"Све се промијенило... Потражња је другачија, понуда такође, а ту је и феномен понуда типа `ласт минуте` преко интернета. Ово последње је радикално промијенило посао маркетинга", каже Естреља.
"Да бисмо се извукли из невоље", додаје, "и да бисмо наставили да побјеђујемо у конкуренцији супарничких, јевтинијих понуда, мораћемо да уложимо огроман напор и да испољимо много маштовитости".
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »