Епископ Василије: Српска православна црква у мат позицији

У међурелигијском вијећу БиХ се, по правилнику, све рјешава консензусом тако да смо врло чести ми из Српске православне цркве у мат позицији - каже у интервју за наш лист његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије.

Секретар Епископског савјета и члан скупштине међурелигијског вијећа, владика Василије овог септембра обиљежава јубилеј, 30 година како је устоличен као српски православни епископ звоничко-тузлански у тузланској катедрали Успенија пресвете Богородице.

* ГЛAС: Српска православна црква је званично затражила од власти у Сарајеву, да јој се врати цјелокупна имовина СПЦ, а не само сарајевска Богословија. То је наведено и као предуслов састанка представника СПЦ са замјеником високог представника Рафијем Грегоријаном. О којој имовини СПЦ је ријеч и гдје се она све налази?

ВAСИЛИЈЕ: Ми у Српској православној цркви ништа друго не тражимо већ да се Богословија у Сарајеву преда на коришћење, њеном правом власнику. Због погрешних интерпретација хоћу још једном да напоменем да је зграда Богословије званично враћена Цркви у оном периоду када су постојали заједнички органи БиХ послије пада комунизма, али нам зграда никада није дата на употребу. Црква стоји на становишту да треба да нам се преда цијела зграда Богословије, а не како стижу приједлози са одређених адреса да то буде парцијално.

Такође, тражено је да се покрене поступак за повратак цјелокупне имовине Српске православне цркве, али не само наше цркве, него уопште, да се донесе закон о реституцији. Постоји у овој држави законска уредба, по којој имовина која је предмет реституције не може бити предмет разних трансакција. Међутим, та уредба се не поштује и увелико се крчми имовина вјерских заједница и приватника.

Имовина стиче нове власнике па се поставља питање шта ће Закон о реституцији, када се једном и донесе, значити вјерским заједницама.

* ГЛAС: Мање се говори о национализованој имовини СПЦ на подручју Ваше епархије, прије свега мислимо на Тузлански кантон?

ВAСИЛИЈЕ: Наша Црква има огромну имовину у Тузли, имамо тачно и децидирано пописано и чекамо да нам се врати. Рецимо, зграда "Борца" на Сланом тргу, па онда "Вишеградска кафана" како су је некад звали, то је зграда код парка, која има два спрата и поткровље и сад је предмет приватизације. Питамо се шта ће нама онда вратити, а ту су нам биле смјештене канцеларије Црквене општине, хора "Његош" и Српског културног друштва "Просвјета". Ми инсистирамо на томе и међурелигијско вијеће сада је поновило тај захтјев да се донесе Закон о реституцији, и писали смо поводом тога и Николи Шпирићу, предсједнику Савјета министара.

* ГЛAС: Када подносите конкретне захтјеве за повратак одређених зграда, станова или земљишта, којим институцијама се обраћате или прецизније ко све треба да врати имовину Српске православне цркве?

ВAСИЛИЈЕ: Е ту је кључни проблем који сам ја недавно поставио на сједници међурелигијског вијећа, ваљда по трећи пут. Тражимо да се образује или Министарство вјера или Дирекција за вјере на нивоу Федерације БиХ, као што постоји у Републици Српској, а да се на нивоу БиХ оснује такође једно такво министарство. Јер, ми данас апсолутно не знамо коме да се обратимо када требамо нешто што је у надлежности виших органа.

Неки не желе да се за такве ствари прецизирају институције и ми претпостављамо зашто не желе, јер знамо у коју кухињу наши захтјеви најприје долазе и гдје се доносе одређени закључци.

* ГЛAС: Уколико је из одређених разлога немогућа натурална реституција, односно враћање зграда или земљишта, говори се о другим врстама надокнаде? Ко би ту процјењивао вриједност имовине и који су механизми надокнаде?

ВAСИЛИЈЕ: Све се може процијенити, али управо због тога треба да постоји један орган, једна институција која ће у име државе и цркве заједнички да направи процјену имовине која је трајно изузета и немогуће је вратити.

* ГЛAС: СПЦ је, уколико не буде добре воље за повратак њене имовине, најавила и тужбе. Да ли се мисли на домаће судове или на Дом за људска права у Стразбуру?

ВAСИЛИЈЕ: Наша црква ће, ако се настави овако и ако се под хитно ништа не предузме искористити правне могућности и поднијеће тужбу против институција и појединаца који крчме имовину Српске православне цркве, али и због непоштовања уредбе или закона који постоје по којима имовина која је предмет реституције не може да се отуђује по било ком основу.

Сигурно ћемо ићи и на међународне судове, као што је и Суд за људска права. Немамо право у име дародаваца, у име прошлости, у име историје да отуђујемо оно што су људи дали на управу Цркви. Немамо право, не желимо и нећемо да се одричемо онога што је вијековима било црквено. И ако говоримо о демократији у друштву и средини у којој живимо, коју нам Запад доноси, онда је неприкосновено власништво над имовином коју човјек, институције или цркве посједују. Ми ћемо се за нашу имовину и даље борити, без обзира ко био против, борићемо се против тога на свим институцијама свјетским и тражити заштиту својих права.

* ГЛAС: Међурелигијско вијеће БиХ је изразило на посљедњој сједници разочарење због пасивности државе у враћању зграде Богословије СПЦ, посебно имајући увиду да су другим вјерским заједницама њихове зграде враћене? Може ли Међурелигијско вијеће да повлачи јаче потезе, осим да изражава разочарење, подиже глас или апелује?

ВAСИЛИЈЕ: Могло би Међурелигијско вијеће много више да учини него што сада ради, али стиче се утисак да у самом Међурелигијском вијећу не постоји таква воља. Не бих сада говорио о коме је ријеч, али да се на одређени начин врши опструкција одређених момената који су везани за живот вјерских заједница - врши се.

* ГЛAС: Која су то још кључна питања у овом тренутку, осим повратка имовине која на свој дневни ред ставља Међурелигијско вијеће?

ВAСИЛИЈЕ: Имали смо једну тачка дневног реда која се односила на шира питања повјерења међу вјерским заједницама. Ту смо дискутовали о разним сегментима живота међурелигијских односа, а ја сам инсистирао да се види на терену чињенично стање. Гдје су, рецимо, подигнуте богомоље на туђем земљишту било које вјерске заједнице, и које то подигнуте богомоље стварају неспоразуме. Међутим, дискусија на Међурелигијском вијећи реис-ул-улеме Церића је била окренута да се то минимизира и да се те ствари, на судовима, редовним путем рјешавају. Ја сам инсистирао да се барем формира комисија која ће испитати све те случајеве, а онда када то није успјело, мислим да се дошло до закључка да се барем испита гдје су вјерски објекти подигнути на просторима које је власништво других вјерски заједница.

* ГЛAС: У једном од ваших писама Међурелигијском вијећу наведено је да је yамија Краља Фахда у Сарајеву изграђена на имовини српске породице Млађен, још су yамије израђене у Раковици на посједу Моме Деспића, код Санског Моста, Олова... Шта ће бити са тим случајевима. Јесте ли тражили њихово рушење?

ВAСИЛИЈЕ: Нико на Међурелигијском вијећу не помиње чињеницу да је на Дивичу код Зворника ријешено једно спорно питање споразумом између Српске православне цркве и Исламске заједнице и сада се гради црква на другом локалитету, на Светом Стефану. У Коњевић Пољу смо купили други објекат. Треба да се ријеши питање титулара тог објекта који смо купили и онда ћемо ту пренијети, односно изградити нову цркву. Међутим, избјегава се да се говори о томе гдје су друге вјерске заједнице подигле богомоље, на имовини које је власништво наше вјерске заједнице и на имовини која је власништво приватних лица. У Петровцу је yамија подигнута на црквеном земљишту, па у Врапчићима код Мостара подигнута је огромна yамија на парцели која је власништво Србина и да не набрајам више.

* ГЛAС: Шта са тим вјерским објектима?

ВAСИЛИЈЕ: Моја црква није за рушење тих богомоља које су подигнуте, али желим да се утврди чињенично стање и да се негдје констатује да је та и та вјерска заједница свој објекат подигла на земљишту које није њихово. Које је или власништво друге вјерске заједнице или власништво неког индивидуалнога човјека. Доста је више манипулације да је СПЦ узела ово или оно, хоћемо да се утврде тачне чињенице.

* ГЛAС: Ваша иницијатива да се код Саборног храма у Сарајеву поставе бисте великанима СПЦ, митрополиту Петру Зимоњићу, жртви усташког режима и епископу Варнави Настићу, жртви комунистичког режима и да се због свега што су дали граду Сарајеву по њима назове једна улица у граду, није прошло на Међурелигијском вијећу. Шта су наводили као разлоге за одбијање једне тако племените иницијативе.

ВAСИЛИЈЕ: Није то тако децидирано одбијено, али није постигнут ни договор. Треба имати на уму још неке ствари. Западни дио порте при Саборној цркви у Сарајеву је одузет послије Другог свјетског рата и од тога је настао парк и баш у том парку је постављена биста, спомен-обиљежје Aлије Изетбеговића. Aко су већ хтјели поставити бисту природно је било да је поставе испред Бегове или Цареве yамије, а не испред Саборне цркве. То је једна, овако, индиректно одаслана порука Србима која сигурно има негативне конотације. Друго, дегутантно је да баш код Саборне цркве, код зграде Митрополије и Богословије, улица носи назив Зелених беретки. Немамо ми ништа против, нека свако обиљежава своје како хоће, али не може нас нико разувјерити да се то са неком намјером смислено ради.

Ја сам говорио сада на сједници Међурелигијског вијећа говорио о стварној угрожености православних Срба у Федерацији БиХ, па ако хоћете и хришћана уопште. Наши свештеници који су на простору Федерације живе у сталном страху, не смију у мантијама да се крећу, а има подоста вјерника које примају ноћу. Као да се враћамо у онај период освајања БиХ од стране Отоманске империје, па се враћамо у некакву илегалу, а она може да буде опасна. На одређени начин врши се систематски притисак да Срби полако напуштају те просторе, чак и они који нису имали намјеру да то чине. Говори се данас, злонамјерно, да су повратници Бошњаци и Хрвати у Републици Српској у подређеном положају, јер немају посла. Па посла немају ни Срби у Републици Српској, нема ту привилегованих. Нас у Федерацији друго забрињава, зато што Срба нема у разним друштвеним структурама, по попису становништва из 1991. године, а погледајте у Републици Српској, ево конкретно у општини Бијељина какво је стање за позицијом Бошњака. Хвала Богу да је тако и да у општинским структурама раде људи који су несрпске националности. Aли, ако се већ инсистира на томе да треба да буде према попису из 1991. онда треба тако у Бијељини, али шта је са Тузлом, шта је са Лукавцем, да не говорим о појединачним ситуацијама.

* ГЛAС: Често се поставља и питање да ли намјеравате да се вратите у сједиште епархије у Владичански двор у Тузли?

ВAСИЛИЈЕ: Ту је потпуно јасна јасна ствар. Каква је слобода у Федерацији, најбоље говори чињеница да када идем тамо да ме прати полиција. Не могу казати да је мени неко донио рјешење да ми се забрањује да живим у Тузли у својој резиденцији. Могу да живим у Тузли, али да живим у згради и да сам себе осудим на кућни затвор. Зашто бих то чинио? Ја се нисам нигдје одрекао сједишта моје епархије и жарко прижељкујем тај моменат да се вратим у своје сједиште и у своју катедралу. Ове године мени је 30 година како сам устоличен као српски православни епископ звоничко-тузлански у тузланској катедрали Успенија Пресвете Богородице, а ако Бог да, ове јесени ћу тај датум, неки мали јубилеј, молитвено да обиљежим, у септембру или октобру у својој катедрали у граду Тузли.

* ГЛAС: Непорецива је чињеница да се у Вашој епархији обнавља и гради велики број репрезентативних вјерских објекта?

ВAСИЛИЈЕ: Погрешно је казати да владика Василије гради ово или оно. Ја могу да кажем да сам можда за неки објекат дао иницијативу, а за сваки црквени објекат који се гради мора се добити благослов Цркве, и може се једино градити са благословом надлежног епископа. Значи давао сам благослове и освештавао сам те објекте. Треба имати на уму да иницијативу за изградњу црквених објеката и њихово финансирање објеката потиче од народа дотичнога, јер народ је тај који градњу подстиче преко својих организованих грађевинских одбора и зато наш народ љуби и воли своју Цркву што он циглу своје вјере уграђује у тај вјерски објекат.

Учињено је много, благодарећи вјерном народу Православне цркве, моме часном свештенству и монаштву. Они су носиоци цјелокупног живота и рада епархије. Генерал без војске није ништа, да није мога доброга, честитога и часнога свештенства и монаштва ја не бих могао ништа учинити.

* ГЛAС: Шта је предмет вашег интересовања у слободном времену?

ВAСИЛИЈЕ: Заиста немам довољно слободног времена. Стално сам у покрету, најмање сам у канцеларији у овоме моме привременом боравишту у Манастиру Светог Василија Острошког. Ово је манастир, да још једном напоменем, ово није моје сједиште. Друго, водим хронику свих догађаја и збивања за сваки дан. То одузима јако много времена, вршим резиме збивања на територији епархије у свим сегментима у духовном, националном и политичком кретању. То је мала тајна. Дружим се са књигама колико могу, не робујем телевизији. Слушам музику ону која ми одговара у датом моменту, зависно од мог расположења.

Попис становништва

Српска православна црква децидно подржава идеју премијера Милорада Додика да се изврши попис становништва у БиХ, а ако неће у цијелој БиХ да се то изврши у Републици Српској са тачним подацима којој националности и којој вјероисповијести ко припада или не припада. Најављени термин 2011. године може да остане, али мислим чим прије, тим боље. Без националног и вјерског изражавања нема правога пописа. Нама можда из наше Цркве не треба тај податак, ми имамо феноменалне податке на терену. Знамо ситуацију у Федерацији о нашем живљу православном, српском. Ми имамо податке за сваку годину колико се људи одсели и праве су небулозе приче како се наводно враћају Срби у Федерацију.

Обнављање

* ГЛAС: Многе цркве и имовина СПЦ су током претходног рата били порушени, гробља оскрнављена. Колико тога је обновљено, колико се још планира обновити и гдје је ситуација најтежа?

ВAСИЛИЈЕ: Добрим дијелом смо обновили наше цркве и објекте, међутим ране остају незалијечене. Има доста тога необновљеног што чека обнову, прије свега светосавско парохијских домова, има необновљених споменика на гробљима, гдје су споменици малтене сто одсто порушени, а гробља затрвена. Драстични су случајеви на подручју општина Лукавца, Кладња, Олово, говорим за простор моје епархије.

**************

1. Гдје су друге вјерске заједнице подигле богомоље

**************

2. Говорио сам о угрожености Срба у Федерацији БиХ

**************

3. Нећемо да се одричемо онога што је вијековима било црквено

**************

4. Народ подстиче градњу