Протекторати
Пише: Гостимир Т. Поповић војно политички аналитичар
ПРОТЕКТОРАТИ НА Ј/И ЕВРОПЕ
Уместо налажења решења за међунационалне проблеме, које би одговарало свим народима, војна компонента миротвораца, у којој главну улогу игра НАТО, је одабрала варијанту присилне принуде на мир.
Неефикасност ове варијанте потврђује чињеница, да је НАТО принуђен, да стабилност у региону чува помоћу система протектората на већини територија бивше Југославије.
Основна карактеристика свих видова протектората је „ограничење територијалног, политичког али морално психолошког суверенитета”, мада постоје и разлике у облику и садржају протектората. Данас можемо да говоримо о четири врсте протектората на Балкану. Први је на простору БиХ (Република Срспка и Федерација БиХ), други је у Македонији, трећи на Косову а у току је стална активност да се Србија „баци на колена“ те да и у њој врше своје нездраве експерименте.
Прво је створен протекторат у Босни и Херцеговини — као протекторат са неограниченим овлашћењима, која користе разни врло високи (и они око високог) представници, и многи други, из бесконачне булументе такозваних медјународних представника који чврстом структуром за одржавање мира оличеном у исто тако ничим контролисаним снагама под контролом НАТО савеза (читај САД).
Високи представници смењују на изборима легално изабране парламантарце, чак и председника, намећу политичка решења, у потпуности контролишу медије, систем образовања, армију, активно се мешају у изборе, контролишу изборне законе, а посебна специјалност су им разне реформе и принципи.
Заједнички резултат активности међународних организација и снага, нарочито НАТО, на пост-кризним територијама, је немогућност решавања главних питања — поштовање политичке воље, регулисање демократских процеса, побољшање привредног живота, помирење страна које су биле у сукобу, самостални избор пута. Ово последње се на Балкану скоро у потпуности изузима. Активност НАТО у БиХ и на Косову нас уверава у то, да инострано присутство не може да реши проблем међунационалне раздвојености, не може да доведе до политичког и економског побољшања у земљи, нити може да постане снага напретка, једноставно, није у стању због својих задатака и циљева..
Али, остаје питање, постоји ли план повлачења међународних снага из овог региона? Или ће народи да тону што дубље у живо блато које им месе представници разних међународних организација и снага.
Криза на Балкану није завршена.
Сада се она концентрише на тзв. „албанском питању” на територији бивше Југославије. Сецесионистички албански покрет, који се наставља води у даље уситњавање Балкана на мини моноетничке државе, што не само да кочи, већ зауставља процес интеграције, наставља процес ревизије граница, који су започели сепаратисти, упркос Хелсиншкој Повељи.
У сваком случају, у региону је до краја омаловажен и појам и садржај протектората те смо дошли до ситуације неконтролисаног и неодговорног управљања што може да буде врло негативан пример не само на регионалном, већ и на глобалном нивоу.
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »