Није добро шпијунирати савезнике?

Едвард Сноуден наставља да отвара свету очи на размере електронског шпијунирања америчких специјалних служби. Објект шпијунаже постала су представништва ЕУ у Вашингтону у Њујорку, као и резиденција Савета ЕУу Бриселу дворац Јустус-Липиус.

Овакву информацију први је објавио утицајни немачки недељник Шпигел, добивши је од одбеглог сарадника Ције и АНБ који је постао херој. У недељу је уследила нова проција компромитирајућег материјала. Британски лист Гардијан добио је податке да су американци шпијунирали амбасаде и друга представништва 38 држава – међу европским земљама на списку су Француска, Италија и Грчка. Специјалне службе САД не само да су поставиле у представништвима ЕУ прислушкиваче, већ су и контролисале њихове унутрашње компјутере, имале доступ електронској преписци и документима. ЕУ у документу недвосмислено се оцењује као циљ за напад.

У Европи такве вести су изазвале буру негодовања – буне се и политичари и јавност. Реч је већ о могућем хлађењу и чак и кризи у трансатлантским односима. Под претњом могу да се нађу и преговори између ЕУ и САД о формирању слободне економске зон екоји се воде од фебруара ове гдоине. О томе је између осталог говорила Европски комесар за питања правосуђа, фундаменталних права и држављанства Вивијан Рединг, подвукавши да савезници једни друге не шпијунирају.

Лидери земаља ЕУ, у првом реду канцелар Немачке Ангела Меркел за сада није саопштила било шта поводом настале ситауције. Експерт за кибернетичку безбеност са Слободног Универзитета Берлина Сандро Гајкен у разговору за Глас Русије истакао је да за Немце праћење америчких специјалних служби одавно није новост. Зато све то није изазвало посебан одјек у друштву.

- Нажалост, немачка јавност сада није тако снажно резигнирана овим догађајима. Да постоји шири одјек у јавности, реакција политичара такође би била јаснија и одлучнија. У суштини у Немачкој су сви знали да се Ција бави сличном делатношћу и да прати све што може. зато сада то није право изненађење и није довело до озбиљне ескалације напетости у билатералним односима. Наравно, канцелар Ангела Меркел већ је изразила председнику Обами незадовољство Немачке, али у целини ови догађаји се не оцењују у Немачкој тако ужасавајуће да би се тим поводом унела напетос у односе са САД.

Откривене чињенице још једном сведоче о актуелности проблема међународне информационе безбедности. Европљани су крајње осетљиви пред лицем доминације САД у информационој сфери. То би могло до доведе до низа конкстуркитвних корака, тачније до ревидирања заједничке стратегије ЕУ поводом кибернетичке безбедности. На пример, могла би да се очекује већа међународна подршка иницијатива Русије на утврђивању правила одговорног понашања држава у информационом простору (одговарајући документ је био дат на разматрање Генералној скупштини УН још у септембру 2011. године). Да подсетимо да је управо Русија постала иницијатор почетка међународног разматрања питања информационе безбедности.

Али да ли европљани имају политичку вољу да предузму конкретне кораке у том правцу? Или је негодовање европских политичара само игра за публику и тежња да се зараде политички поени? Представник АНБ САД изјавио је за агенцију Ројтерс да је реч о сасвим уобичајеној пркси специјалних служби, устаљеној у свим земљама света. проблем је очигледно само то што је сада све то процурило у јавност. Бела кућа је обећала да ће пружити европљанима тражена објашњења дипломатским каналима.

Ирина Попова,