Нормирање "новог језика" политичка манипулација
Покушај нормирања „новог језика" је политички, односно политикантски пројекат, производ политичке манипулације, а започео је под патронатом једне политичке олигархије, као њен нуспродукт настаје и једино тако може опстајати, саопштила је јуче проф. др Јелица Стојановић са Студијског програма за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. Она је поручила да би се од " српског језика једино могло мало побјећи да се напише неки нови есперанто, али ни тада у потпуности, јер је српски језик уткан у духовно и душевно биће Црне Горе".
- Политика је његово једино упориште и извориште, јер нема историјску, традиционално културну и симболичку, у правом значењу те ријечи ни научну, нити језичку заснованост. Шта год да се предузима у покушајима „нормирања", с обзиром да је то пројекат који нема везе са струком и науком, не може се изаћи из оквира српског језика: једно су дијалекатске црте српског језика, друго стандардни српски језик, и писано, књижевно и културно наслеђе српског језика. И гласови с` и з` (типа с`ести, из`ести) као и јотоване форме типа ћерати и ђевојка припадају корпусу српског језика, распростиру се на широким ареалима српског језика од Баније и Кордуна, преко Босне и Херцеговине, југозападне Србије и Црне Горе - казала је Стојановићева, која предаје Историју српског језика и Старословенски језик на одсјеку за Српски језик и књижевност, као и Српски језик на филолошким групама за стране језике.
Она наводи да "ко зна основне чињенице из лингвистике зна да су јотоване форме сј и зј (с`, и з`, типа с`ести, из`ести) алофони, односно контекстуално условљене варијанте изговора фонема с и з, а не фонеме, како се ненаучно представља".
- Самим тим не могу бити дио фонетско-фонолошког система. Приликом стандардизације језика водило се и води рачуна да језик функционише као систем, да буде системски организован, са што мање дублета и изузетака, а тиме и стабилан. Питање је како се у систем може уклопити (осим с` и з`) и јотовање група тј и дј, јер би то подразумијевало увођење и јотованих облика у ријечима, као што су: ћеме од тјеме (ек. теме), ћелесни – тјелесни, ђело – дјело, ђеловати – дјеловати, или ђечак према ђевојчица...
Или би правило подразумијевало још више изузетака. Мудри Вук Караџић је то спознао и уочио - објашњава Стојановићева.
Она тврди да "један апсурд, производ неозбиљне политике, као што је уношење у Устав имена за језик који не постоји, водио је другом апсурду отварању студијског програма за непостојећи језик на фундаменталној научнонаставној институцији - државном Универзитету, који је наметнут и недомјештен науци, која тиме, у том дијелу престаје да буде наука".
- Из њега проистиче и следећи апсурд: примљени су студенати на фиктивни студијски програм, без икакве норме и стандарда за фиктивни језик. Отворен је „студијски програм" на основу обећања да ће се „у међувремену" написати „уџбеници", „правописи", „граматике" за „будући језик", а нико не зна шта би то „будуће", без прошлости, требало да представља - додаје Стојановићева.
Стојановићева је подсјетила да за „обећани датум" Савјет није успио да усагласи ни једну од прокламованих квазинорми, али да је ту, као и увијек, српски језик и његов стандард, и опет, његова злоупотреба.
Не могу им наметати промашаје
- У медијима се, још од уписивања имена за нови студијски програм, могла срести пројекција понеког од надлежних органа, да ће се за предмете, који су са истим називом, настава организовати и тећи заједно. Међутим, студенти су се самим уписом опредијелили шта ће да студирају, а предавачи и сарадници, с обзиром да су примљени и изабрани на Студијском програму за српски, и објављивали радове из области србистике, ни према којем другом програму, или назови програму, немају обавеза, поготово ако је у сукобу са струком, науком и истином - истакла је Јелица Стојановић.
Она оцјењује да "право интелектуалца и научника је да брани и поштује своју професију, и себе као личност, и да тај минимум интелектуалне слободе свака имало здрава институција мора испоштовати и уважити".
- У складу са овим, а и не пристајући да компромитује струку и науку, један број професора је већ одбио да предаје на новопрокламованом студијском програму. Коме се иде за таквим пројектима нека иде, али предавачима и говорницима српског језика, који знају какво благо имају, и знају да чувају и поштују богатство свог језичког наслеђа, нико не може наметати своје промашаје - закључила је проф. др Јелица Стојановић.
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »