Докрајчиће нас поделе

  ЈОШ једна књига Компаније „Новости“ доживљава ново, друго издање. За врло кратко време „20 српских подела“ академика Душана Ковачевића освојила је читалачку публику и продата је у тиражу од 15.000 примерака. У уторак ће се на киосцима у великом тиражу појавити друго издање овог дела нашег врсног драматичара и филмског ствараоца, који је после Стерије, Нушића и Александра Поповића, заузео високо место у историји српске комедиографије. „20 српских подела“ на један врло посебан, отворен и искрен начин говори о нашем националном бићу, менталитету и месту у глобалним догађањима.
- Током шест месеци објављивао сам приче о нашим поделама у „Нину“ - каже Ковачевић за „Новости“. - Надао сам се да ће те приче, које су писане прошле и ове године, а заправо су моје сећање од педесет година, заинтересовати читаоце, посебно људе задужене за бригу о судбини народа. Јер, као што нам је свима познато, ако нам два светска и три братоубилачка рата нису дошла главе, поделе ће успети да нас докрајче. Књига, да кажем филмским језиком, копродукција „Новости“ и „Нина“, продата је у тиражу од 15.000 примерака, што значи да грађане Србије и те како занима тај малигни проблем. Нисам размишљао о књизи и њеном тиражу док сам исписивао 20 подела. Сад ми је, наравно, драго да сам ту бригу поделио са десетинама хиљада читалаца.

* Да ли сте размишљали где су корени српских подела?
- Синоћ сам пажљиво гледао репризу ТВ серије „Вук Караџић“, и у тој епизоди, као и у свим епизодама те серије прича је о сукобима и поделама од пре двеста година. Запањен сам да се те поделе два века нису смиривале, него су се мултиплицирале. Поготово током Другог светског рата, после кога су довеле и до жестоког братоубилачког сукоба. Лично сам се надао да ће после смрти Броза много тога нестати, али већина грађана је више од педесет година сматрала да између Броза, Југославије и Србије стоји знак једнакости.
Знамо да је то и теоријски немогуће, а последице тог става касније су биле катастрофалне.

* Ко је кривац за наше сталне поделе и неспоразуме?
- До пре неку годину могли смо да тражимо кривца на страни. Сада смо остали сами са собом. То је добро, јер морамо се суочити са нашим манама и пронаћи пут према бољим данима. Најкатастрофалнија чињеница је да је становништво Србије међу најстаријима у свету. Суочени смо са чињеницама да сваке године у Србији нестане један град од 30.000 становника, да су пуста села, варошице, да као народ копнимо, да ће земља остати без становника. Можемо ли говорити о напретку земље без становника? На путу смо нестанка и круцијално питање је како спасти физичко нестајање нашег народа.

* Да ли сте у књизи описали све српске поделе?
- Када бисмо хтели озбиљно да причамо о српским поделама, са свим врстама и подврстама, књига би имала више од сто прича. Крошња тог дрвета, почев од породице, као корена, језгра и суштине, веома је раскошна, разграната на гране и гранчице. Неко треба да седне и поброји родослов наших подела. Књигу сам намерно писао са благом иронијом, јер шта нам друго у овом тренутку преостаје. Волео бих да моје приче потакну неке на озбиљно размишљање и да за педесет година кад неко буде писао о српским поделама напише само пет прича.

* Мислите ли да постоји неки начин, да не кажемо лек, за наше поделе?
- Моја жеља је била да се у књизи питање српских подела само покрене, а да људи у озбиљним институцијама почну да схватају те поделе као један генетски проблем. Кад нема нико да нас дели, ми то сами радимо. Често прецизније и темељније, него непријатељ. У једној од прича написао сам да нам се дешава да нас непријатељ с времена на време уједини и концентрише, па кад оде, ми наставимо тамо где смо стали.

ТРПНО СТАЊЕ
- НЕКЕ приче у „20 српских подела“ написао сам пре 25 година, друге пре десетак. Унео сам их у књигу, јер су у свим тим причама укључене неке врсте наших подела. Прва подела са којом сам се сусрео, још кад ми је било пет-шест година, била је на четнике и партизане. Први пут сам о њој писао пре 20 година, а тек сада објављена је у књизи. Значи тај проблем нисам констатовао јуче. Он је код мене трпно стање.

ПРОМОЦИЈА У ТАЊУГУ
У МЕЂУНАРОДНОМ прес центру „Тањуг“ у среду у 11 часова говориће се о још једном издању Компаније „Новости“ - књизи „Тито и Нато“ историчара др Предрага Симића, амбасадора наше земље у Француској. О књизи ће говорити Манојло Вукотић, генерални директор и главни уредник свих издања Компаније „Новости“, Драган Бисенић, публициста, и Миле Бјелајац, историчар. Публика ће чути и фоно-запис говора аутора, који због обавеза у нашој амбасади у Паризу, неће успети да дође на промоцију своје књиге „Тито и Нато“.